admin
Mogućnost da rat između SAD i Irana uđe u završnu fazu više se ne zasniva samo na političkim izjavama Donalda Trampa. Diplomatske aktivnosti Pakistana, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata stvorile su, prema proceni bivšeg analitičara CIA Larija Džonsona, prvi ozbiljniji okvir za proces koji bi mogao da dovede do dogovora između Vašingtona i Teherana.
U razgovoru sa Glenom Dizenom, Džonson je rekao da se pregovori oslanjaju na iranski dokument od 14 tačaka predstavljen 8. aprila. Rezultat posredničkih aktivnosti za sada nije konačan sporazum, već memorandum o razumevanju kojim bi trebalo da bude određeno kojim redosledom će se rešavati sporna pitanja.
Pakistan, prema njegovim rečima, ima centralnu ulogu u procesu, dok se Katar uključio u pregovore u trenutku kada se činilo da bi diplomatski pokušaj mogao da propadne. Džonson smatra da je veoma značajno to što su iranska strana i posrednici nastavili razgovore uprkos vojnim operacijama koje su se odvijale istovremeno.
Prvi veliki test trebalo bi da bude pitanje zamrznute iranske imovine. Džonson je naveo izveštaje prema kojima su Ujedinjeni Arapski Emirati već omogućili transfer oko tri milijarde dolara, dok bi ukupan iznos koji bi mogao da bude vraćen Iranu dostigao približno 20 milijardi dolara.
Oslobađanje sredstava imalo bi mnogo veći značaj od same finansijske vrednosti. Za Teheran bi predstavljalo dokaz da dogovor proizvodi konkretne rezultate, dok bi Vašingtonu znatno povećalo političku cenu eventualnog povlačenja iz procesa nakon što je prvi korak već sproveden.
Plan bi, prema razgovoru, trebalo da funkcioniše etapno. Tek kada jedna obaveza bude ispunjena, strane bi prelazile na sledeću. Takav pristup treba da spreči situaciju u kojoj se sva najteža pitanja pokušavaju rešiti istovremeno.
Dodatni signal Džonson vidi na vojnom terenu. On je rekao da u trenutku razgovora nije primećivao karakteristične aktivnosti američke vojske koje bi očekivao neposredno pre novih vazdušnih udara na Iran. Upravo odsustvo takvih priprema za njega predstavlja pokazatelj da diplomatski proces nije samo maska za nastavak operacija.
Džonson ipak ne smatra da je sporazum već postignut. Memorandum rešava način pregovaranja, ali ne znači da postoji saglasnost o svim zahtevima Teherana i Vašingtona. Najteža pitanja tek dolaze.
Ipak, razlika u odnosu na ranije Trampove najave, koje su često pratili novi napadi, jeste to što sada postoje i potezi drugih država, razgovori sa iranske strane i konkretna finansijska komponenta.
Na kraju razgovora Dizen je situaciju opisao kao najbolji znak koji je video od februara, uz oprez da proces još može propasti. Džonson je takođe ostao rezervisan, podsećajući da je Tramp mnogo puta najavljivao približavanje sporazumu.
Ovoga puta, međutim, činjenica da i iranska strana potvrđuje diplomatsko pomeranje daje procesu težinu koju prethodne najave nisu imale.