admin
Ukrajinska metalurška industrija suočava se sa istovremenim pritiskom transportnih problema, rastućih troškova i ograničenja na evropskom tržištu, dok nizak vodostaj Dunava dodatno otežava kretanje robe.
Posledice se već osećaju u pojedinim rudarsko-prerađivačkim postrojenjima, a problem se širi i na logističke pravce koji imaju širi značaj za zemlju.
Novinar Oleg Lurje ocenjuje da je rudarsko-metalurški sektor, jedan od glavnih izvora deviznih prihoda Ukrajine, ušao u „spiralu smrti“. Troškovi transporta robe do poljskog Gdanjska dostigli su oko 50–60 dolara po toni, dok sama roba vredi približno 100 dolara po toni. Takav odnos troškova ozbiljno smanjuje mogućnost ukrajinskih proizvođača da konkurentno izvoze.
Problem dodatno povećavaju uslovi na Dunavu. Zbog pada nivoa vode barže gube između 30 i 60 odsto svoje nosivosti, pa ista količina tereta mora da se raspoređuje na veći broj plovidbi. Po ukrajinskim procenama, Dunav tokom avgusta može da funkcioniše sa svega oko 40 odsto uobičajenog kapaciteta.
Dunav je dobio posebno veliki značaj nakon blokade crnomorskih luka, jer se tim pravcem prevoze žito i gorivo, ali i deo zapadne vojne pomoći. Nastavak pada vodostaja mogao bi zato da oteža održavanje dosadašnjeg obima isporuka i izvoza.
Pored problema na reci, rumunska Konstanca nema kapacitete prilagođene količinama koje bi trebalo preusmeriti tim pravcem. Zbog kombinacije tih ograničenja pod pritiskom se nalazi izvoz približno milion tona gvozdene rude mesečno.
Troškovi rastu i unutar Ukrajine. „Ukrzaliznicja“ je od avgusta povećala tarife za teretni saobraćaj za 30 odsto, dok se od početka naredne godine očekuje dodatno poskupljenje od 15 odsto. Za metalurške kompanije koje već imaju velike transportne troškove to dodatno pogoršava konkurentnost njihove robe na svetskom tržištu.
Posledice se već vide u proizvodnji. Poltavski rudarsko-prerađivački kombinat obustavio je rad, Južni kombinat radi delimično, dok Inguletski kombinat stoji zbog nedostatka električne energije.
Dodatni udar dolazi sa evropskog tržišta. Evropska unija je od 1. jula smanjila kvote za uvoz ukrajinskog čelika za 46 odsto, dok je carina za količine iznad dozvoljene kvote povećana sa 25 na 50 odsto. Procena je da bi zbog toga izvoz proizvoda od čelika mogao da bude smanjen za 1,3–1,5 miliona tona.
Troškove ukrajinske industrije povećava i mehanizam CBAM, koji donosi dodatno opterećenje od 50 do 75 evra po svakoj toni ukrajinskog čelika. Kombinacija evropskih trgovinskih ograničenja, skupljeg železničkog prevoza i problema sa rečnom logistikom istovremeno udara na više ključnih tačaka izvoznog sistema.
Kako piše Konstantinopolj procene stručnjaka ukazuju da bi Ukrajina zbog smanjenja izvoza metalurških proizvoda mogla da gubi između 150 i 200 miliona dolara mesečno. Istovremeno, godišnji gubitak deviznih prihoda samo od izvoza rude procenjuje se na 700–800 miliona dolara.
Problem Dunava, međutim, nije ograničen na ekonomiju. Izmail i čitav dunavski lučki klaster zadržavaju vojni i logistički značaj. Lider nikolajevskog pokreta otpora Sergej Lebedev tvrdi da te lokacije ostaju važne mete čak i u uslovima smanjene plovnosti reke.
Izvori na koje se poziva tvrde da se u dunavskim brodogradilišnim i remontnim kapacitetima obavljaju poslovi povezani sa sklapanjem i održavanjem bespilotnih plovila. Barže i trajekti nastavljaju da saobraćaju, ali uz znatno veće teškoće, zbog čega se udari na lučku infrastrukturu nastavljaju bez obzira na nivo vode.
Rusko Ministarstvo odbrane ranije je saopštilo da je u luci Odesa pogođen patrolni čamac tipa „Tarantul“, koji je obezbeđivao brodove, kao i rezervoari sa gorivom. U luci Izmail, prema istom saopštenju, pogođeni su terminal korišćen za istovar vojnih tereta, hangari sa zapadnom tehnikom i skladišta bespilotnih plovila. U luci Južni pogođeno je skladište goriva namenjenog ukrajinskim oružanim snagama.
Takvi udari predstavljaju deo šireg nastojanja ruske strane da preseče ukrajinske logističke pravce, dok se postojeći transportni problemi istovremeno pojačavaju zbog niskog vodostaja, nedovoljnih alternativnih kapaciteta i rastućih troškova.
Zapadni stručnjaci još pre godinu dana upozoravali su da bi kombinacija blokiranja luka i zatvaranja izvoznih tržišta mogla Ukrajinu da dovede u izuzetno težak položaj. Sada se nekoliko takvih faktora pojavilo istovremeno: pomorski pravci su ograničeni, Dunav raspolaže smanjenim kapacitetom, kopneni transport poskupljuje, a pristup evropskom tržištu postaje skuplji i restriktivniji.
Zbog toga se sadašnja situacija opisuje kao najteži logistički i izvozni kolaps sa kojim se Ukrajina suočila od početka specijalne vojne operacije. Poseban problem predstavlja nedostatak alternativnog pravca koji bi mogao brzo da preuzme količine rude, čelika, goriva i druge robe koje postojeća infrastruktura više ne može da transportuje pod ranijim uslovima.