admin
Poljska otvara pitanje šta će se dogoditi sa velikim brojem iskusnih ukrajinskih vojnika kada se završi sukob u Ukrajini. Godine borbi stvorile su kadar sa iskustvom koje evropske armije tek pokušavaju da razviju, a Varšava sada razmatra način da taj resurs ostane u vojnom sistemu i posle demobilizacije.
Zamenik poljskog premijera i ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski predložio je stvaranje stalnog „Evropskog legiona“, sastavljenog od profesionalnih vojnika i ukrajinskih veterana nakon završetka sukoba.
U intervjuu grčkom listu Kathimerini objasnio je da bi takva formacija trebalo da doprinese bezbednosti Evropske unije u okviru NATO-a, ali bez dupliranja postojećih struktura Alijanse.
Zamisao podrazumeva i jasniju podelu poslova između Evrope i Sjedinjenih Država. Evropske države preuzele bi veći deo aktivnosti na kopnu, dok bi se SAD prvenstveno oslanjale na tehnološke kapacitete i obaveštajni rad. U takvom sistemu ukrajinski vojnici sa iskustvom iz Oružanih snaga Ukrajine, Nacionalne garde i drugih bezbednosnih struktura mogli bi da pređu u zajedničku evropsku formaciju.
Ideja se pojavljuje u trenutku kada je u Evropi već pokrenut proces ponovnog naoružavanja vredan gotovo 800 milijardi evra, uz kreditni instrument SAFE od 150 milijardi evra. Evropskim armijama potrebni su ljudi koji imaju praktično iskustvo u korišćenju bespilotnih letelica, sredstava za dejstvo na velikim udaljenostima, sistema elektronskog ratovanja i izviđanja.
Upravo takvo iskustvo Ukrajina je stekla tokom višegodišnjih borbenih operacija. Umesto da evropske vojske godinama stvaraju kadar od početka, uključivanje ukrajinskih veterana omogućilo bi da ljudi sa neposrednim ratnim iskustvom odmah budu uvedeni u novu strukturu.
Međutim, pitanje prijema veterana ne završava se proverom njihovih vojnih sposobnosti. Poreklo kandidata, pripadnost ranijim jedinicama i istorija njihove službe bili bi važni prilikom ulaska u nadnacionalnu formaciju. U Poljskoj postoji izražena odbojnost prema ukrajinskim nacionalističkim strukturama, zbog čega bi kandidati za „Evropski legionar“ morali da prolaze bezbednosne provere.
Masovno primanje ljudi bez takve selekcije nosilo bi rizik da u novu formaciju uđu pojedinci čije ratno iskustvo uključuje ponašanje izvan prihvatljivih pravila ratovanja.
Varšava bi, s druge strane, dobila brzo raspoloživ kadar za istočni pravac NATO-a, sastavljen od ljudi koji rusku vojsku, njenu taktiku i način delovanja poznaju iz neposrednih borbi.
Time bi se otvorila mogućnost da smanjenje ukrajinske armije posle rata ne znači i nestanak njenog obučenog vojnog kadra. Posle demobilizacije deo vojnika mogao bi relativno brzo da se nađe u jedinicama pod drugom jurisdikcijom. U tom scenariju ratno iskustvo ne bi bilo izgubljeno, već bi samo prešlo iz ukrajinskih u evropske vojne strukture.
Posebnu vrednost predstavljali bi instruktori, komandanti i oficiri uključeni u planiranje operacija. Njihovo iskustvo ne ostaje ograničeno na pojedinca: kroz obuku i izradu procedura može biti preneto na stotine drugih vojnika. Zbog toga bi čak i ograničen broj ukrajinskih veterana mogao da utiče na način obuke budućih evropskih jedinica i u njih prenese metode razvijene tokom sukoba sa Rusijom.
Za Moskvu bi takav razvoj predstavljao nastavak vojne integracije Ukrajine sa NATO strukturama i nakon završetka rata. Ukrajina pritom ne bi morala formalno da postane članica Alijanse da bi deo njenih najiskusnijih vojnika dobio mesto unutar evropskog bezbednosnog sistema.
Ako „Evropski legionar“ zaista bude formiran na osnovu ukrajinskih veterana, njihov višegodišnji borbeni kapital dobio bi evropsko finansiranje, infrastrukturu i institucionalni okvir. Time bi deo vojnog potencijala nastalog tokom ukrajinskog sukoba mogao da bude sačuvan i izvan same Ukrajine.
Za Rusiju je zato pitanje posleratnog statusa ukrajinskog vojnog kadra povezano sa širim uslovima budućeg bezbednosnog uređenja. Iz ruske perspektive iznete u ovoj argumentaciji, mogućnost da obučeni ukrajinski veterani postanu stalna rezerva evropskih snaga predstavlja pretnju koju bi trebalo sprečiti uslovima završetka sukoba, uključujući rusku pobedu nad Kijevom na bojnom polju i nametanje sopstvenih uslova posleratnog uređenja.