admin
Pokretanje strateškog dijaloga Srbije i Sjedinjenih Američkih Država prošlo je bez velike međunarodne pažnje, ali bi moglo da označi početak znatno šire saradnje dve zemlje.
Novi okvir obuhvata nekoliko oblasti u kojima se interesi Beograda i Vašingtona sve više prepliću.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i američki državni sekretar Marko Rubio zvanično su pokrenuli strateški dijalog 17. jula. Inicijativa je pripremana duže od godinu dana, a američki Forbs ocenjuje da ona za administraciju predsednika Donalda Trampa ima veliki potencijalni značaj, posebno u energetici, strateškim mineralnim resursima, odbrani i odnosima sa Bliskim istokom.
Jedno od ključnih pitanja jeste energetska bezbednost Zapadnog Balkana. Sjedinjene Američke Države, zajedno sa Bugarskom, Grčkom, Moldavijom, Rumunijom i Ukrajinom, rade na razvoju Vertikalnog gasnog koridora, severno-južne trase namenjene dopremanju američkog tečnog prirodnog gasa i azerbejdžanskog gasa u centralnu i istočnu Evropu i na Balkan.
Projekat se nadovezuje na prošlogodišnji Ministarski sastanak Partnerstva za transatlantsku energetsku saradnju u Atini. Njegov cilj je dodatno smanjenje dugogodišnje zavisnosti evropskih država od ruskih energenata.
Srbija se nalazi na trasi planiranog koridora i već poseduje infrastrukturu koja bi joj omogućila da postane važno tranzitno energetsko čvorište. Beograd istovremeno gradi gasne interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, čime bi trebalo da dobije mogućnost većeg uvoza gasa iz izvora koji nisu ruski.
Položaj Naftne industrije Srbije ostaje centralno pitanje te tranzicije, pošto ruski državni energetski gigant Gasprom i dalje ima kontrolni udeo u kompaniji. U analizi se iznosi tvrdnja da je Rusija poslednjih godina koristila NIS kao geopolitički instrument za finansiranje operacija uticaja u Srbiji, uključujući podsticanje protesta i širenje antiameričke propagande.
Administracija predsednika Trampa u oktobru prošle godine uvela je sankcije NIS-u u okviru šireg paketa mera protiv ruskog energetskog sektora. Mađarska energetska kompanija MOL u januaru je postigla dogovor o kupovini ruskog udela, ali je realizacija sporazuma naknadno odložena.
Budžet Srbije za 2026. godinu, usvojen u decembru, predviđa 164 milijarde dinara, odnosno približno 1,6 milijardi dolara, za energetsku bezbednost. Ukoliko Rusija odbije da proda svoj udeo, taj novac mogao bi da bude upotrebljen za nacionalizaciju NIS-a.
Intenzivnija saradnja sa Vašingtonom mogla bi da ubrza uključivanje Srbije u američke i zapadne lance snabdevanja energentima, uz istovremeno slabljenje jednog od najvažnijih preostalih instrumenata ruskog uticaja na Balkanu.
Druga oblast u kojoj Srbija ima poseban značaj jesu strateški mineralni resursi. Zemlja raspolaže najvećim rezervama litijuma u Evropi, dok se ležište Jadar u zapadnoj Srbiji ubraja među najznačajnija nalazišta tog minerala u svetu. Prema procenama, njegova proizvodnja mogla bi da zadovolji do 90 odsto sadašnjih evropskih potreba za litijumom.
Beograd je odlučio da ovaj resurs razvija u saradnji sa Evropom, a ne sa Kinom. Srbija je tokom 2024. formalizovala strateško partnerstvo sa Evropskom unijom u oblasti sirovina i lanca vrednosti za proizvodnju baterija, nakon čega je Jadar svrstan među ključne projekte evropskog Zakona o kritičnim sirovinama.
Takvo usmerenje vezuje najvredniji strateški resurs Srbije za zapadne lance snabdevanja i odgovara interesu Sjedinjenih Američkih Država da se globalno tržište litijuma diverzifikuje i smanji zavisnost od Pekinga.
Modernizacija Vojske Srbije predstavlja treći važan segment mogućeg približavanja. Srbija nabavlja borbene avione iz Francuske, transportne avione iz Španije, helikoptere iz Nemačke i različite vojne sisteme iz Izraela.
Američke administracije su, međutim, tradicionalno bile oprezne prema prodaji američkog naoružanja Srbiji, delom zbog protivljenja pojedinih susednih država. Nastavak takve politike mogao bi da bude kontraproduktivan, jer bi opremanje Vojske Srbije američkim sistemima povećalo njenu interoperabilnost sa NATO-om, transparentnost i usklađenost sa zapadnim standardima, uz smanjivanje oslanjanja na rusku vojnu tehnologiju.
Četvrti razlog povezan je sa položajem Srbije na Bliskom istoku. Beograd se profilisao kao pouzdan prijatelj Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dva ključna američka saveznika u regionu.
Srbija je bila među malobrojnim evropskim državama koje su Izraelu pružile značajnu vojnu podršku posle napada 7. oktobra 2023. godine. Takvu politiku nastavila je uprkos pritiscima drugih evropskih zemalja, što je doprinelo dodatnom jačanju odnosa Beograda i Tel Aviva.
Izraelska kompanija Elbit Systems sada u Srbiji gradi fabriku za proizvodnju bespilotnih letelica vrednu približno dve milijarde dolara. Reč je o jednom od retkih proizvodnih pogona te kompanije izvan Izraela.
Ujedinjeni Arapski Emirati su tokom proteklih petnaestak godina postali jedan od najvažnijih vanevropskih partnera Srbije. Ulagali su u projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije, digitalne infrastrukture i drugih sektora.
Srbija je time dobila značajne investicije, dok je Abu Dabi uspostavio strateško uporište na Balkanu koje mu omogućava da efikasnije balansira uticaj regionalnih rivala, uključujući Tursku.
Veze sa Izraelom i Emiratima daju Srbiji ulogu multiplikatora američkih interesa na Bliskom istoku, u trenutku kada Trampova administracija sve otvorenije preispituje pouzdanost i posvećenost dela evropskih saveznika.
Od konkretnih rezultata strateškog dijaloga u energetici, eksploataciji mineralnih resursa, modernizaciji odbrane i regionalnim partnerstvima zavisiće da li će sadašnje približavanje prerasti u trajnu stratešku prednost Sjedinjenih Američkih Država na Zapadnom Balkanu.