admin
Nezavisni vojni analitičar i bivši inspektor Ujedinjenih nacija za oružje Skot Riter izneo je u razgovoru objavljenom na Jutjubu oštre procene geopolitičkih i vojnih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana, komentarišući navode iz američkih medija i nedavne izjave zvaničnika u Vašingtonu.
Povod za razgovor bila je objava u mediju Wall Street Journal da je predsednik SAD Donald Tramp upoznat sa opcijama za rat punog obima protiv Irana, ali da se opredelio za nastavak pregovora.
Riter je ocenio da plana za rat punog obima zapravo nema, nazvavši te navode medijskom manipulacijom. On je objasnio da SAD nemaju potrebne vojne kapacitete, kopnene divizije i gorivo za dugotrajnu kopnenu kampanju takvog obima, jer su zalihe preciznog naoružanja već značajno iscrpljene u prethodnim operacijama i ne mogu se brzo nadoknaditi.
Osvrćući se na intervju potpredsednika SAD Džej Di Vensa u podkastu Bena Šapira, u kojem je Vens nagovestio da Memorandum o razumevanju predstavlja kupovinu vremena i rešavanje ekonomskih pitanja pre potencijalnog povratka sukobu nakon međuizbora za Kongres, Riter je istakao da to dokazuje nesposobnost Vašingtona da poštuje međunarodne dogovore.
Prema njegovim rečima, dokument koji je trebalo da označi 60 dana prekida vatre i prekid neprijateljstava američka strana tretira samo kao pauzu za dopunu rezervoara nafte i resursa.
Riter tvrdi da Iran nije nespremno prihvatio takav scenario, već da pauzu koristi za jačanje sopstvene ekonomije i vojske. On je naveo da je Teheran nedavno uspešno izveo flotu naftnih tankera iz Persijskog zaliva na otvoreno more i ostvario značajne prihode od prodaje nafte na globalnom tržištu.
Govoreći o predlozima pojedinih penzionisanih američkih oficira, poput generala Kita Keloga i generala Kina na televiziji Fox News, da bi SAD mogle zauzeti ostrvo Kark ili druga južna iranska ostrva radi kontrole Ormuškog tesnaca i pritiska na iransku ekonomiju, Riter je naglasio da je to vojno neizvodljivo.
On je objasnio da bi svaka operacija iskrcavanja Desantnih jedinica na ostrva bila izložena neprekidnim udarima iranskih raketnih sistema koji se ne mogu neutralisati, pri čemu bi aerodromi za prihvat vojnika postali mete u prvim minutima napada.
Riter podseća na istorijske primere poput Operacije u Laosu 1972. godine, desanta na ostrvo Koh Tang ili napada helikoptera Apache na Karbalu 2003. godine, gde su helikopterske snage pretrpele teška oštećenja i gubitke od strane neprijateljske odbrane.
Govoreći o četiri vazdušna napada koje su Sjedinjene Američke Države izvele na iranske položaje na jugu zemlje nakon proglašenja prekida vatre, Riter je izneo detaljnu procenu razloga zbog kojih je Amerikancima postalo nemoguće da dublje prodiru u vazdušni prostor Irana.
On je objasnio da je američka doktrina suzbijanja neprijateljske protivvazdušne odbrane (SEAD) primarno zasnovana na otkrivanju, ometanju i uništavanju radarskih sistema.
Međutim, kada su SAD iscrpele svoje zalihe oružja za napade sa bezbedne udaljenosti (standoff weapons), Iran je promenio taktiku i prešao na sisteme sa elektrooptičkim i infracrvenim navođenjem za akviziciju ciljeva.
Prema Riterovim rečima, upravo u tom trenutku Amerikanci su počeli da gube letelice, što ih je primoralo da hitno zatraže prekid vatre jer su u potpunosti izgubili vazdušnu prednost.
On je dodao da su iranske PVO snage ovu tranziciju izvele u strogoj tajnosti, zbog čega su američke snage sada prinuđene da deluju isključivo po periferiji iranske teritorije, koristeći ono malo preostalih projektila dugog dometa
Riter je odbacio tvrdnje Vensa da je Iran „nepredvidiv“, ocenivši da je Teheran bio izuzetno predvidljiv i da američka administracija koristi takvu retoriku kako bi od sopstvene javnosti prikrila sopstvenu nemogućnost da ostvari vojne ciljeve.
On navodi da je administracija primarno fokusirana na predstojeće međuizbore za Kongres, gde bi u slučaju gubitka većine u Predstavničkom domu i Senatu predsednik Donald Tramp bio izložen postupku opoziva (impičmentu).
Na temu odnosa na Bliskom istoku i dešavanjima u Libanu, Riter ocenjuje da Sporazum o razumevanju u Libanu nema praktično dejstvo jer u njemu ne učestvuje Hezbolah, sa kojim Izrael stvarno ratuje.
On tvrdi da predlozi o razoružanju Hezbolaha i povlačenju njegovih snaga iz političkog i vojnog života nemaju realnu osnovu, podsećajući na sukobe iz 2000. i 2006. godine u kojima je Izrael bio primoran na povlačenje iz južnog Libana.
Govoreći o političkim prilikama u Vašingtonu, Riter je demantovao postojanje navodnih frakcija unutar administracije — jedne predvođene Džej Di Vensom koja traži praktična rešenja i druge predvođene državnim sekretarom Markom Rubijom koji se zalaže za nastavak borbi u Ukrajini i na Bliskom istoku.
Prema njegovoj proceni, u uslovima izražene kult ličnosti oko Donalda Trampa nikakve frakcije ne mogu postojati jer se sve odluke donose isključivo na jednom mestu.
Povodom izjava bivšeg izraelskog premijera Naftalija Beneta i aktuelnog rukovodstva u Tel Avivu o mogućim novim udarima na Iran i pretnjama upućenim novom vrhovnom vođi Irana, Riter smatra da Izrael pokušava da uvuče SAD u sukob koji sam ne može da vodi.
On ocenjuje da je Iran do sada pristajao na taktičke ustupke i amortizovao provokacije radi dugoročnih ekonomskih i geopolitičkih ciljeva i povezivanja sa Rusijom i Kinom, ali da bi dalja eskalacija mogla primorati Teheran na potpunu blokadu Hormuškog tesnaca i Bab el Mandeba.
Takav scenario bi doveo do prekida snabdevanja naftom iz Bliskog istoka i direktnog udara na globalnu i američku ekonomiju.