admin
Vojna situacija u Ukrajini i političke tenzije unutar zapadnog bloka i Kijeva dostigle su novu prelomnu tačku, dok analitičari upozoravaju na rastući rizik od direktne vojne eskalacije između NATO-a i Rusije.
U razgovoru objavljenom na Jutjub kanalu profesora Glen Dizena, u kojem je gostovao Aleksandar Merkuris, voditelj podkasta The Duran, detaljno je analiziran trenutni tok sukoba, krah diplomatije, unutrašnja previranja u ukrajinskom vrhu i posledice po evropsku bezbednost.
Analizirajući narativ zapadnih političkih i medijskih krugova o navodnom preokretu na frontu u korist Ukrajine, Aleksandar Merkuris je ocenio da su takve tvrdnje netačne i suprotne činjeničnom stanju.
Prema njegovim rečima, ruska armija nastavlja napredovanje duž cele linije borbenih dejstava, dok je situacija u Donbasu za ukrajinske snage izuzetno teška, uz visoku verovatnoću da bi ta regija mogla biti potpuno izgubljena u narednih nekoliko meseci.
Merkuris je istakao da je ruska ekonomija, uprkos visokim kamatnim stopama, inflaciji i pregrevanju tokom 2024. godine, uspela da se stabilizuje, obezbeđujući redovno snabdevanje armije i proizvodnju oružja uz očuvanje životnog standarda stanovništva.
U osvrtu na dinamiku zapadne pomoći Ukrajini, Merkuris je predočio ciklični model reakcija Zapada koji se ponavlja od 2022. godine. Nakon početne euforije sledi period panike zapadnih lidera izazvan ukrajinskim neuspesima na frontu — poput pada Avdejevke početkom 2024. godine — da bi se ravnoteža potom tražila u novim eskalacijama i isporukama naprednijeg naoružanja.
Nakon teških oružja, raketa za udare unutar Rusije i drona, Zapad redovno zapada u novu fazu panike usled izostanka strateškog preokreta. Merkuris predviđa da u jesen predstoji novi talas panike, koji će zapadni političari ponovo pokušati da prevaziđu zahtevima za dodatnim intenziviranjem sukoba umesto diplomatijom.
Govoreći o političkim tenzijama u Kijevu, sagovornici su se osvrnuli na sukob unutar ukrajinskog rukovodstva koji je doveo do smena na vrhu vojnog i civilnog sektora.
Predsednik Vladimir Zelenski je najpre smenio ministra odbrane Fedorova, koga je zamenio Klimenko, ali je ubrzo smenio i komandanta Oružanih snaga Ukrajine Sirskog, umesto koga je postavljen Drapatij.
Merkuris je objasnio da je politička i vojna elita u Kijevu pružila podršku Sirskom, kritikujući Fedorovljevo oslanjanje na napade dronovima po ruskoj teritoriji kao mere koje ne rešavaju ključne probleme na frontu.
Ukrajinskoj vojsci, koja je prema izveštajima medija iscrpljena i preopterećena, nedostaje ljudstvo, dok masovna mobilizacija nailazi na sve veći otpor u ukrajinskom društvu.
Na diplomatskom planu, nedavni sastanak američkog državnog sekretara Marka Rubija i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je trajao 35 minuta na inicijativu Vašingtona, završen je bez napretka.
Merkuris je naveo da su SAD pokušale da provere spremnost Moskve za reviziju dogovora iz Ankoridža, budući da ga Kijev i evropski saveznici nisu prihvatili, ali je Rusija ponudu odbila, ostajući pri postignutim okvirima.
Drugi razlog za američku inicijativu jesu tenzije u ratu sa Iranom, gde se SAD suočavaju sa nestašicom naoružanja i sumnjama da Rusija pruža logističku pomoć Teheranu, što je Moskva odbacila.
Paralelno sa diplomatskim zastojem, Rusija je značajno pojačala vojne operacije u Crnom moru i ukrajinskim lukama. Merkuris je podsetio da je Rusija u julu 2022. godine prihvatila sporazum o žitu uz posredovanje UN-a i Turske radi stabilizacije cena hrane u zemljama Globalnog juga.
Međutim, nakon ukrajinskih napada na ruske trgovačke brodove u Azovskom moru i izostanka osude od strane generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša, Moskva je odustala od ranijih ograničenja.
Ruske snage sada izvode intenzivne udare na Odesu i lučku infrastrukturu, uspostavljajući potpunu blokadu ukrajinske crnomorske obale, čime je ukrajinski izvoz doveden u kolaps, dok alternativni pravci poput rumunske luke Konstanca nisu ekonomski isplativi.
U pogledu evropske politike, u javnosti su se pojavile informacije o tajnim pregovorima nemačkih i ruskih poslovnih krugova u Bakuu, koje je objavio predsednik Azerbejdžana.
Merkuris procenjuje da nemački biznis pokušava da održi kanal komunikacije zbog pretrpljene ekonomske štete i gubitka konkurentnosti usled visokih cena gasa, na šta je nedavno ukazao i nemački političar Fridrih Merc.
Pored toga, tokom rasprave o 21. paketu sankcija Evropske unije, zemlja poput Grčke uspele su da blokiraju zabranu prevoza tečnog prirodnog gasa (LNG) EU brodovima u treće zemlje radi zaštite sopstvenih ekonomskih interesa.
Uprkos ekonomskim pritiscima, Merkuris i Dizen ističu da unutar EU predvodnici ratne opcije zadržavaju ključni uticaj. Visoka predstavnika EU za spoljnu politiku Kaja Kalas predlaže zaplene brodova takozvane “flote u senci” u Indijskom okeanu, dok se u kriznim momentima uspostavljaju samo forme razgovora bez suštinskih ustupaka.
Strukturirani pregovori NATO-a i Rusije opterećeni su praksom da zapadne zemlje unapred usaglase rigidne stavove koji ne ostavljaju prostor za kompromis, pri čemu se svaki predlog za ublažavanje pozicije unutar EU tumači kao narušavanje jedinstva i popuštanje Moskvi.
Kao najopasniji scenario u slučaju potpunog sloma ukrajinskih linija u Donbasu — gde nakon gubitka linije gradova oko Slavjanska i Kramatorska ne postoje utvrđene pozicije sve do reke Dnjepar — Merkuris vidi potencijalni pritisak zapadnih lidera da pošalju kopnene trupe u Ukrajinu.
Iako bi zvanično obrazloženje bilo preuzimanje pozicija u pozadini radi oslobađanja ukrajinskih snaga, Merkuris upozorava da bi ulazak trupa u ratnu zonu neizbežno doveo do direktnog oružanog sukoba sa ruskom armijom. Istraživanja javnog mnjenja u Velikoj Britaniji i Nemačkoj pokazuju minimalnu podršku građana za direktno vojno angažovanje.
Završni deo razgovora bio je posvećen razvoju situacije na severoistoku Ukrajine, u Harkovskoj i Sumskoj oblasti, gde Rusija nagomilava značajne snage.
Merkuris je ocenio da bi eventualno zauzimanje grada Sumija stavilo ruske snage u neposrednu geografsku blizinu Kijeva.
Iako Moskva na početku sukoba nije planirala prelazak Dnjepra niti okupaciju zapadne Ukrajine, stalna zapadna eskalacija i odbijanje mirovnih sporazuma — od februara 2014, preko Minskih sporazuma, do pregovora u Istanbulu — doveli su do toga da Rusija gubi veru u mogućnost pregovora u dobroj veri, što direktno ugrožava sam opstanak Ukrajine kao države.