admin
Prema zvaničnim saopštenjima, pučisti su te noći zauzeli više institucija, blokirali most na Bosforu u Istanbulu i izdali saopštenje da su preuzeli vlast u zemlji.
Oko 23.30 na državnoj televiziji je objavljeno da zemljom upravlja “Savet za mir u kući”, kao izvršni organ prevratnika, odnosno telo koje je sebe predstavilo kao garanta bezbednosti zemlje i građana. Predstavnici vojske navodili su da Erdoganova uprava razara temelje demokratskog sekularnog poretka, čime je ugroženo nasleđe Kemala Ataturka.
Osim urušavanja sekularizma i demokratije, “Savet” je kao razloge za pokušaj udara navodio i ugrožena ljudskih prava, kao i narušen međunarodni ugled zemlje.
Naziv “Savet za mir u kući” izveden je od Ataturkove poznate izreke, a i samo obraćanje pučista ličilo je na njegove govore.
Narednih sati smenjivale su se kontradiktorne informacije. Na terenu je bilo borbi, a uveden je policijski čas.
Približno 8.500 pripadnika turske vojske uveče 15. jula 2016. učestvovalo je u pokušaju prevrata.
Erdogan je iste noći prevratnike označio kao teroriste povezane sa emigrantom islamističke orijentacije Fetulahom Gulenom.
Tokom trajanja pokušaja prevrata poginulo je više od 300 lica, dok je povređenih bilo više od 2.000.
Pokušano je zauzimanje više lokacija u Ankari, Istanbulu, Marmarisu, gde su nalazio Edogan, i drugde. Prema zvaničnim saopštenjima vlasti, prevratnici su napali niz državnih institucija, bombardovali zgradu parlamenta ili predsedničku palatu.
Pojedini nezavisni mediji doveli su ove navode u pitanje, tvrdeći da oštećenja koja se vide ne potvrđuju pomenute navode.
Tog jutra Erdogan je pokušaj prevrata opisao kao “dar od Boga”.
Usledila su masovna hapšenja i obračuni. Tokom prvih dana uhapšeno je oko 40.000 lica, od čega najmanje 10.000 pripadnika vojske, a istog jutra 2.745 sudija i 2.839 pripadnika vojske. Narednih dana uhapšeno je više od 77.000 osoba, dok je preko 160.000 dobilo otkaze. Čak 21.000 prosvetnih radnika je izgubilo licence za rad.
Vanredno stanje, prvobitno proglašeno na tri meseca, potrajalo je pune dve godine.
Konačno, kroz sudski sistem Turske je prošlo gotovo tri miliona lica, a čak 527.000 je zatvoreno pod optužbama za terorizam.
Zatvoreno je 15 univerziteta, 35 zdravstvenih ustanova, 1.226 raznih organizacija, oko 1.000 škola. Nijedan dekan u zemlji nije ostao na svojoj funkciji.
Često je postavljano pitanje da li je pokušaj prevrata bio realan ili je reč o inscenaciji koja je omogućila širok talas represije.
Sama tehnika puča u večernjim satima, kada su ulice još pune ljudi, neobična je. Upadljivo je bilo i da su brojne Erdoganove pristalice, na njegov poziv, vrlo brzo preplavile ulice, iako je bio proglašen policijski čas.
Sa minareta je stanovništvo pozivano na ulice širom zemlje, a gotovo celokupna populacija je dobila sms poruke s pozivima da se izlazi na ulice, što sve zajedno ukazuje na neobično uigranu pripremu protivnika prevrata.
Čak se ni oficiri čelnici puča nisu pojavili u medijima, kako se uvek ranije kada je vojska reagovala događalo, nego je saopštenje o puču pročitala televizijska voditeljka.
Vojska je prethodno državne udare u Turskoj vršila 1960. i 1980. godine, a pod njenim pritiskom su se političke promene dogodile i 1971, odnosno 1997. godine.
Više političkih organizacija u istoriji te zemlje stavljeno je van zakona na osnovu zahteva vojnog vrha. Po pravilu su to bile grupe koje su narušavale načela kemalizma, iznad svega, sekularizam.
Sam Erdogan je tako 1998. godine, iako gradonačelnik Istanbula, dobio trajnu zabranu bavljenja politikom.
Tradicionalno, stubom kemalizma odnosno strogog sekularizma, se uz vojsku u Turskoj smatralo i pravosuđe koje je po pravilu reagovalo kada je trebalo sputati sumnjive političke tendencije, razne islamiste ili populiste.
U konkretnoj situaciji, nije nepoznato da je Erdogan bar do 2013. bio u nekoj vrsti savezništva sa Gulenom, pri čemu su zajedno radili na svojevrsnoj reislamizaciji institucija.
Više turskih novinara i opozicionih aktivista događaje od 15. jula 2016. nazvalo je “pozorištem” ili čak “tragikomedijom”, a po njima bio je to zapravo prevrat usmeren na korenite promene unutar vojske i pravosuđa.
Genaral Akin Ozturk, od 2013. zapovednik ratnog vazduhoplovstva Turske, optužen je da je bio čelnik neuspelog prevrata. Uhapšen je istog jutra, u grupi od 2.839 vojnih zvaničnika.
Odbacio je ma kakvu umešanost, a u junu 2019. osuđen je na doživotnu robiju.
Turski mediji sumnjičili su pojedine zvaničnike vojnobezbednosnih struktura SAD da su inspirisali prevrat, što su prozvani odbacivali.