admin
Američka vojska bila je spremna da pokrene operaciju protiv kineskog broda na Bliskom istoku, a pripreme su već prešle iz faze obaveštajne analize u konkretno vojno delovanje.
Tek u poslednjem trenutku pojavila se sumnja u podatke na kojima je čitava akcija bila zasnovana.
Incident se dogodio tokom proleća, u vreme sukoba sa Iranom. Američke službe dobile su obaveštajnu informaciju da kineski brod koji se nalazio na Bliskom istoku prevozi teret povezan sa nuklearnim programom.
Takav podatak pokrenuo je pripreme za presretanje. Američki vojnici trebalo je da se ukrcaju na kinesko plovilo, dok su avioni već bili u vazduhu. Operacija je, međutim, zaustavljena neposredno pre nego što je počela, nakon što je dodatnom proverom utvrđeno da je početna obaveštajna informacija bila pogrešna.
U središtu slučaja našla se upotreba veštačke inteligencije. Jedan analitičar iz jedinice za specijalne operacije koristio je čet-bot prilikom analize podataka o teretu kineskog broda. Sistem veštačke inteligencije pogrešno je protumačio informacije, a taj zaključak je potom unet u obaveštajni dokument.
Najopasniji deo procesa usledio je kada je pogrešan zaključak prestao da bude tretiran kao rezultat rada eksperimentalnog algoritma. Ušao je u vojni sistem kao uobičajena analitička informacija i počeo da se koristi kao osnova za pripremu stvarne operacije.
Tek kada su stručnjaci ponovo proverili podatke, otkriveno je neslaganje. Pripreme za presretanje tada su zaustavljene.
CNN nije uspeo da utvrdi šta se zaista nalazilo na kineskom brodu. Izvori upoznati sa slučajem tvrde, međutim, da je informacija da plovilo prevozi teret povezan sa nuklearnim programom bila potpuno netačna.
Slučaj dobija dodatnu težinu zbog toga što Pentagon, uprkos ovom propustu, nastavlja da širi primenu veštačke inteligencije. Američko vojno rukovodstvo vidi takve sisteme kao sredstvo za ubrzavanje analize obaveštajnih podataka, planiranja operacija i procesa donošenja odluka.
Upravo brzina, koja predstavlja jednu od najvećih prednosti veštačke inteligencije, u vojnom sistemu može postati i ozbiljna opasnost. Što algoritam brže proizvede naizgled gotov zaključak, veći je rizik da će taj zaključak biti prihvaćen i prosleđen dalje pre nego što čovek detaljno proveri podatke na kojima je zasnovan.
U ovom slučaju upravo je ljudska provera u poslednjem trenutku sprečila da pogrešna analiza preraste u vojnu akciju protiv kineskog broda. Da je operacija počela, američki vojnici bi se ukrcali na plovilo države koja je jedna od najvećih vojnih i nuklearnih sila sveta, i to na osnovu informacije koja se pokazala netačnom.
To ne znači da bi incident automatski izazvao rat između SAD i Kine, niti se može znati kako bi Peking reagovao na presretanje svog broda. Ali događaj pokazuje koliko mala može postati vremenska i proceduralna distanca između greške algoritma, obaveštajnog dokumenta, vojne naredbe i ozbiljne međunarodne krize.
Do Trećeg svetskog rata nije došlo. Ostalo je, međutim, mnogo važnije pitanje za vojni sistem koji sve više zavisi od brzine mašinske obrade podataka: koliko odluka prolazi kroz isti proces i koliko puta će čovek uspeti da pronađe grešku pre nego što bude kasno?
The post Ono što nisu rekli: Svetski rat sa Kinom i Amerikom nedavno je izbegnut za samo nekoliko minuta first appeared on .