admin
U Evropi se poslednjih nedelja sve češće govori o mogućnosti direktnog sukoba Rusije i NATO-a, a pojedini zvaničnici upozoravaju da se vremenski okvir za novu eskalaciju meri mesecima, a ne godinama. Iz Helsinkija, međutim, sada stiže znatno drugačija procena.
Finski predsednik Aleksander Stub izjavio je da Helsinki ne vidi dokaze o neposrednoj ruskoj vojnoj pretnji NATO-u. Njegova procena posebno dobija na težini zbog činjenice da Finska sa Rusijom deli granicu dugu 1.340 kilometara.
„Ne vidimo dokaze za to. Naše obaveštajne službe beleže određene aktivnosti, ali trenutno nema neposredne vojne pretnje. Nije u interesu Rusije, niti Rusija ima kapacitet da krene u rat punog obima“, rekao je Stub u intervjuu za Politiko na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku.
Finski predsednik je tvrdnje da bi Rusija uskoro mogla da napadne neku od članica NATO-a ocenio kao „preteranu reakciju“. Evropskim liderima poručio je da ostanu „hladne glave, mirni i pribrani“.
Takva procena razlikuje se od upozorenja koja su poslednjih dana stizala iz nekoliko evropskih prestonica. Poljski premijer Donald Tusk prošle nedelje je tvrdio da bi Rusija u „narednih nekoliko meseci“ mogla da izvede napad dronovima ili raketama na zemlje NATO-a koje podržavaju Ukrajinu.
Francuski predsednik Emanuel Makron podržao je tu procenu, ocenivši da je Tuskovo upozorenje „utemeljeno i dobro dokumentovano“.
Sličan vremenski okvir izneo je i šef češke Bezbednosne informativne službe Mihal Koudelka. On je kao moguće ruske poteze naveo „ograničeni upad, provokacije pod lažnom zastavom ili masovnu kampanju uticaja“, uz ocenu da bi se takvi scenariji mogli dogoditi za „nekoliko meseci, a ne godina“.
Moskva je više puta odbacivala tvrdnje da namerava da napadne NATO. Ruska strana istovremeno tvrdi da zapadne vlade preuveličavaju mogućnost sukoba sa Rusijom kako bi opravdale povećavanje vojne potrošnje i nastavak podrške Ukrajini.
Upravo zato Stubova izjava otvara vidljivu razliku između procena koje trenutno dolaze iz evropskih država. Dok poljski, francuski i češki zvaničnici upozoravaju na mogućnost ozbiljne eskalacije u relativno kratkom roku, finski predsednik se poziva na podatke sopstvenih obaveštajnih službi i tvrdi da neposredna vojna pretnja trenutno ne postoji.