admin
Rusija je povukla novi potez prema imovini velikih zapadnih kompanija, nastavljajući praksu uvedenu nakon zamrzavanja i ograničavanja ruskih sredstava u inostranstvu.
Ovoga puta odluka obuhvata kompanije čije se poslovanje u zemlji meri stotinama prodavnica, desetinama skladišta i sa više proizvodnih pogona.
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je odluku kojom su ruski aktivi švajcarskog proizvođača hrane Nestlé, francuskog logističkog operatera FM Logistic, kao i trgovačkih lanaca „Ašan“ i „Lemana Pro“, prešli pod privremenu upravu kompanije „L.E.V. Menadžment“. Obuhvaćeno je 31 pravno lice u kojima su strane kompanije imale akcije ili vlasničke udele.
Mehanizam je zasnovan na ukazu broj 302 iz 2023. godine, donetom kao odgovor na oduzimanje i ograničavanje ruske imovine u inostranstvu. Tokom prethodnih godina pod privremenu upravu dospeli su aktivi danskih kompanija Carlsberg i Rockwool, francuskog Danonea, nemačkog Boscha i holdinga „Glavprodukt“, čiji su koreni u SAD.
Vrednost četiri sada obuhvaćena poslovna sistema procenjuje se na stotine milijardi rubalja. „Lemana Pro“, nekadašnji „Leroy Merlin“, ima 112 hipermarketa u 66 ruskih gradova i 15 skladišnih kompleksa, a tržišna vrednost poslovanja procenjuje se na 300 do 350 milijardi rubalja.
Nestlé poseduje šest proizvodnih lokacija u Kaluškoj, Vologodskoj, Samarskoj i Vladimirskoj oblasti, kao i u Permskom i Krasnodarskom kraju. U njima se proizvode kafa, konditorski proizvodi, dečja hrana i hrana za kućne ljubimce, uključujući proizvode marki Nescafe, Nestea, Purina i Maggi. Ruski biznis kompanije procenjen je na 160 do 170 milijardi rubalja.
„Ašan“ raspolaže sa 230 prodavnica u 100 gradova, uz procenjenu tržišnu vrednost od 60 do 70 milijardi rubalja. Poslednjih godina više puta se govorilo o mogućoj prodaji ruskog poslovanja ovog lanca, a njegovi vlasnici su tražili kupca, ali ga nisu pronašli.
FM Logistic upravlja sa 25 skladišnih kompleksa ukupne površine 865.000 kvadratnih metara i godišnje obavlja oko 830.000 transportnih operacija. Kompanija pruža skladišne usluge i bavi se domaćim i međunarodnim transportom, dok se njeno poslovanje u Rusiji procenjuje na 45 do 55 milijardi rubalja.
Zbir tih pojedinačnih procena iznosi približno 565 do 645 milijardi rubalja. Zbog toga brojka od 600 milijardi koja se pojavljuje uz vrednost obuhvaćene imovine odnosi se na rublje, a ne na dolare.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je reč o evropskim kompanijama iz država koje Rusija svrstava među „neprijateljske“. Kao jedan od razloga za odluku naveo je umešanost tih država u sukob protiv Rusije i njihovu povezanost sa ukrajinskim napadima na objekte ruske civilne ekonomske infrastrukture.
Peskov je naglasio da je uvedena spoljna uprava i da nikakve druge odluke za sada nisu donete. To znači da mera sama po sebi nije isto što i konačno oduzimanje vlasništva.
Nestlé je saopštio da je primio k znanju predsednički ukaz i da će preduzeti potrebne korake kako bi zaštitio svoja prava i obezbedio kontinuitet poslovanja, posebno vodeći računa o zaposlenima. Kompanija je ranije u Rusiji obustavila gotovo svu prodaju koja nije smatrana osnovnom, ograničila uvoz i izvoz, zaustavila investicije i ukinula troškove oglašavanja.
Posebnu pažnju privukla je kompanija kojoj je poverena imovina. „L.E.V. Menadžment“ registrovan je u Moskvi u oktobru 2024. godine. Generalni direktor Andrej Krajuškin preuzeo je funkciju 10. septembra, a pre toga nije evidentiran kao rukovodilac drugih komercijalnih struktura.
Osnivački kapital kompanije iznosi svega 15.000 rubalja. Za 2025. godinu prikazani su nulti finansijski pokazatelji, firma ima jednog zaposlenog, a kao osnovna delatnost navedeno je savetovanje u vezi sa poslovanjem i upravljanjem. Upravo toj strukturi sada je povereno upravljanje poslovnim sistemima čija se ukupna vrednost procenjuje na stotine milijardi rubalja.
Zaposleni u prodavnicama, međutim, nisu odmah bili upoznati sa promenom. U kazanjskom „Ašanu“ u tržnom centru „Park Haus“ pojedini radnici rekli su da nisu čuli za uvođenje privremene uprave, dok je slična situacija zabeležena u prodavnici „Lemana Pro“ u ulici Fatiha Amirhana.
Ruska novinarka Anastasija Kaševarova ocenila je da bi osnivanje „L.E.V. Menadžmenta“ još 2024. godine moglo da znači da se odluka pripremala duže vreme. Ona je potez povezala i sa nekadašnjom ruskom kompanijom „Rosija – ščedraja duša“, koja je završila u vlasničkoj strukturi Nestléa.
Na Zapadu je odluka izazvala znatno veću pažnju. Bloomberg ju je opisao kao najveće preuzimanje stranih aktiva od strane Kremlja najmanje od 2024. godine, uz podsećanje da Rusija mehanizam privremene uprave koristi od 2023. za kompanije iz država koje smatra neprijateljskim.
Od početka sukoba u Ukrajini više od 1.000 kompanija napustilo je Rusiju ili smanjilo poslovanje, dok multinacionalne kompanije poput PepsiCoa i Mondelez Internationala i dalje posluju na ruskom tržištu. „Ašan“ je bio među prvim velikim zapadnim trgovinskim lancima koji su ušli u Rusiju, gde je prvu prodavnicu otvorio 2002. godine.
Akcije Nestléa pale su na otvaranju trgovanja u petak za 1,5 odsto. Švajcarski Bank Vontobel procenjuje da Rusija trenutno čini oko jedan odsto ukupne prodaje Nestlé grupe.
Analitičari Keplera smatraju da odluka predstavlja ozbiljan rizik za kompaniju jer bi Nestlé na kraju mogao da izgubi aktive povezane sa približno dva odsto prodaje, kao i sredstva blokirana u Rusiji, dok eventualna naknada ne mora biti jednaka njihovoj vrednosti.
Britanski The Times opisao je „L.E.V. Menadžment“ kao malo poznatu kompaniju za koju pretpostavlja da je povezana sa državom, ocenjujući da bi prebacivanje ruskih aktiva „Ašana“ i Nestléa moglo predstavljati sredstvo pritiska na strane vlasnike. The Times of India takođe je ukazao na sve češću rusku upotrebu privremenog upravljanja nad imovinom kompanija iz neprijateljskih država.
Direktor Centra za ekonomske i političke reforme Nikolaj Mironov upozorava da privremeno upravljanje ne treba izjednačavati sa nacionalizacijom. Strani vlasnici formalno zadržavaju pravo svojine, ali do nove odluke predsednika gube mogućnost donošenja korporativnih odluka.
Mironov smatra da iza toga postoji državna logika sprečavanja obustave rada važnih preduzeća, odliva kapitala, gubitka radnih mesta i kontrole nad logističkim lancima. Podseća i da je ukaz iz 2023. prvobitno donet kao odgovor na ograničavanje i oduzimanje ruske imovine u drugim državama.
Većina sada obuhvaćenih kompanija nastavila je da posluje u Rusiji u različitim oblicima. „Ašan“ je radio autonomno, Nestlé je smanjio asortiman i investicije ali zadržao proizvodnju, dok je „Leroy Merlin“ još 2023. prebacio poslovanje lokalnom menadžmentu, posle čega je nastao „Lemana Pro“.
Slučaj „Lemana Pro“ ima dodatnu specifičnost. Čak 99,993 odsto operativne kompanije pripadalo je strukturi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji se ne nalaze na ruskoj listi neprijateljskih država. Mironov smatra da je istorijska i ekonomska povezanost te strukture sa francuskom grupacijom Adeo za ruske vlasti očigledno bila važnija od formalne jurisdikcije vlasnika.
U neposrednoj budućnosti očekuje se nastavak uobičajenog rada prodavnica, fabrika i skladišta. Privremena uprava ne znači trenutno zatvaranje i može trajati godinama.
Dosadašnja praksa pokazuje nekoliko mogućih završetaka. „Baltika“ i Danone prošli su kroz izlazak iz spoljne uprave i kontrolisanu prodaju ruskim vlasnicima, Ariston je vraćen prethodnom vlasniku, dok su energetski aktivi Fortuma i Unipera ostali pod spoljnim upravljanjem do daljeg rešenja.
Mironov smatra da će za investitore biti ključno pitanje predvidljivosti pravila i zaštite vlasništva. Po njegovom tumačenju, Rusija ima pravo da odgovara na postupke protiv svoje imovine u inostranstvu, dok ukaz broj 302 ne bi trebalo da odbije kineske i druge investitore iz prijateljskih država jer je usmeren na vlasnike iz neprijateljskih zemalja i strukture pod njihovom kontrolom. Sa Kinom i pojedinim drugim državama postoje i posebni sporazumi o uzajamnoj zaštiti investicija.
Direktor Političke ekspertne grupe Konstantin Kalačev izneo je drugačiju procenu. On smatra da je do određenog trenutka postojalo očekivanje da bi strane kompanije mogle da se vrate i ponovo polažu pravo na punu kontrolu nad svojim aktivima, ali da su takva očekivanja sada oslabljena.
Kalačev ne vidi ni veliki red novih stranih investitora koji žele da ulože kapital u Rusiju. Posebno dovodi u pitanje razmere kineskih ulaganja i kao primer navodi rusku automobilsku industriju. Po njegovom mišljenju, vlasnici obuhvaćenih aktiva mogli bi da pokušaju da ospore odluke ruskih vlasti pred međunarodnim institucijama.
Čak i ako jednog dana dođe do normalizacije odnosa Rusije sa EU, pojedinačnim evropskim državama i SAD, Kalačev očekuje ograničeno interesovanje investitora, osim u slučajevima kada bi dobili čvrste državne garancije.
Vodeći ekonomista centra „Neokonomika“ Aleksandar Vinogradov potez vidi kao nastavak trenda koji opisuje kao nacionalizaciju kroz tržišnu privatizaciju. U sadašnjoj fazi, naglašava, nije reč o preprodaji već o prenosu aktiva na upravljanje, posle čega bi mogla uslediti njihova prodaja novim vlasnicima.
Vinogradov smatra da takva politika polazi od pretpostavke da su odnosi sa Zapadom ozbiljno narušeni i da ruskom budžetu istovremeno treba novac. Takav pristup ocenjuje kao praktičan, ali kratkovid.
Razloge zbog kojih je mera primenjena upravo sada ne smatra moguće pouzdano utvrditi. Kao mogućnosti navodi finansijske okolnosti ili ranija očekivanja da se sa stranim vlasnicima može postići dogovor.
On upozorava i na operativni problem privremene uprave. Spoljni upravljač često ne poznaje sve okolnosti poslovanja kompanije i nema istu motivaciju kao vlasnik čiji prihod direktno zavisi od vrednosti i profitabilnosti preduzeća. Zbog toga Vinogradov u srednjem roku očekuje mogućnost pogoršanja poslovnih pokazatelja.
Kada je reč o kineskom kapitalu, njegov stav je drugačiji. Smatra da kineske kompanije imaju političku i ekonomsku zaštitu koju drugi strani investitori nemaju, zbog značaja Kine za rusko snabdevanje širokim spektrom robe. Drugi potencijalni investitori, bez takvog oslonca, mogli bi znatno pažljivije da procenjuju rizik ulaska na rusko tržište.