EU odlučila da Ukrajini pruži 90 milijardi evra podrške, ruska imovina ostaje blokirana dok Rusija ne plati reparacije

Košta je na društvenoj mreži X naveo da je odluka o paketu pomoći odobrena i da su se lideri EU obavezali da je sprovedu.

“Imamo sporazum. Odluka da se Ukrajini pruži 90 milijardi evra podrške za 2026-27. godinu je odobrena. Preuzeli smo obaveze i ispunili ih”, napisao je Košta.

Kako je preneo Suspilne, nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da je odluka doneta “jednoglasno” i da je finansijski paket za Ukrajinu odobren, uz obezbeđivanje beskamatnog zajma u iznosu od 90 milijardi evra.

Prema njegovim rečima, sredstva će biti dovoljna za pokrivanje vojnih i budžetskih potreba Ukrajine u naredne dve godine.

Merc je naveo da ova odluka predstavlja odlučujući signal za okončanje rata, ocenjujući da će ruski predsednik Vladimir Putin pristati na ustupke tek kada shvati da rat Rusiji neće doneti korist.

Prema njegovim rečima, zamrznuta ruska imovina ostaće blokirana dok Rusija ne plati reparacije Ukrajini.

Kako je naveo, Ukrajina će kredit vraćati tek nakon isplate reparacija, a u slučaju da do toga ne dođe, EU će, u skladu sa međunarodnim pravom, koristiti zamrznutu rusku imovinu za otplatu kredita.

On je dodao da EU može odmah da pruži podršku Ukrajini korišćenjem postojećih evropskih instrumenata.

Zemlje su bile prinuđene da se dogovore o rezervnom planu za vanredne situacije zasnovanom na zajedničkom dugu EU, na kojem je nedeljama insistirao belgijski premijer Bart de Vever, a koji se smatrao malo verovatnim sve do nekoliko sati pre nego što je sporazum postignut.

“Suština je, posle današnjeg dana, da je naša podrška Ukrajini zagarantovana”, rekla je danska premijerka Mete Frederiksen nakon završetka samita u tri sata ujutru, piše briselski Politiko.

U Briselu je juče počeo samit Evropske unije, na kojem je jedno od glavnih pitanja bilo korišćenje zamrznute ruske imovine u korist Ukrajine.

Orban: Ideja o korišćenju zamrznute ruske imovine “mrtva”, Mađarska nije ušla u taj voz

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je u Briselu da bi korišćenje zamrznute ruske imovine za potrebe Ukrajine moglo da se protumači kao “objava rata” i da bi Evropsku uniju to direktno uvuklo u sukob i ocenio je da je sprečavanje takve odluke “veliki uspeh”.

Govoreći rano jutros nakon jednodnevnog samita EU, Orban je rekao da je ideja o korišćenju zamrznute ruske imovine “mrtva” i da se Mađarska tome protivila od samog početka, preneo je “Hirado”.

“Rekli smo da se Mađarska protivi tome i da ne preuzima nikakvu odgovornost za to. Da je ovaj predlog prošao, definitivno bismo bili direktno umešani u rat u roku od nekoliko dana, ili najkasnije u roku od tri meseca. Uspeli smo da se zaštitimo od toga. Ovo je veliki uspeh”, rekao je Orban.

Mađarska, Slovačka i Češka izuzete od bilo kakve obaveze

U Briselu je juče počeo samit Evropske unije, na kojem je jedno od glavnih pitanja bilo korišćenje zamrznute ruske imovine u korist Ukrajine. U zaključcima samita, lideri su se složili da će Mađarska, Slovačka i Češka biti izuzete od bilo kakve obaveze vezane za zajam putem mehanizma “pojačane saradnje”. “Bilo kakva mobilizacija sredstava budžeta Evropske unije kao garancija za ovaj zajam nece uticati na finansijske obaveze Češke, Mađarske i Slovačke”, navedeno je u saopštenju, koje je odobrilo svih 27 zemalja.

Prema njegovim rečima, pokazalo se da privatne kompanije iz država članica EU imaju više imovine u Rusiji nego što Rusija ima zamrznute imovine u Evropi, što bi, kako je naveo, u slučaju ruskog odgovora značilo gubitak za Evropu.

On je dodao i da takav potez ne bi bio pravno održiv, jer bi se smatrao konfiskacijom.

Orban je rekao da Belgija nije želela da preduzme taj korak sama i da bi na to pristala samo ukoliko bi i ostale članice preuzele rizik, ali da, kako je naveo, “niko nije imao hrabrosti za to”.

Mađarski premijer je rekao i da se njegova zemlja protivila ideji zajedničkog zaduživanja EU radi slanja novca Ukrajini u obliku kredita, za koji se, kako je naveo, unapred zna da neće biti vraćen.

On je dodao da su se tom predlogu snažno protivile i Slovačka i Mađarska, kao i da je češki premijer Andrej Babiš saopštio da njegova vlada ne želi da šalje novac Ukrajini.

“Tražili smo da, ako oni uđu u ovaj voz, a mi ne želimo da kupimo kartu za njega, ne moramo da ulazimo u taj voz. Tako smo bili izostavljeni iz toga”, rekao je Orban.

On je objasnio da je, uz izuzetak Češke, Slovačke i Mađarske, većina država članica EU formirala zajednicu kreditora i obezbedila takozvani ratni zajam Ukrajini, koristeći sredstva EU.

“Mi smo bili izostavljeni iz ovoga”, rekao je Orban, dodajući da taj zajam, prema njegovim rečima, nikada neće biti vraćen, već će njegovo vraćanje pasti na teret onih koji su ga odobrili.

Orban je ocenio da je time Mađarska “spasila svoju decu i unuke” od obaveze da u budućnosti otplaćuju novac poslat Ukrajini.

Takođe je istakao kao važnu činjenicu da su, kako je naveo, Slovačka, Češka i Mađarska delovale zajedno.

“To troje zajedno su teška kategorija”, rekao je Orban i dodao da će saradnja biti nastavljena.

Istovremeno je ocenio da je “loša vest” to što su, i pored izuzimanja njegove zemlje, evropski lideri nastavili da, kako je rekao, pomažu rat kroz ratni zajam i pripreme za rat.

“Generalno, imam samo loše vesti i loša iskustva kada je reč o pretnji ratom. Činjenica da smo izostavljeni iz ovoga je dobra stvar”, zaključio je Orban, preneo je MTI.

“Mađarska mora ostati van rata, pravo veta je ključno za suverenitet”

Orban je izjavio da Mađarska mora da ostane van rata, uz poruku da se njegova zemlja ne sme uvući u sukob u trenutku kada, kako je naveo, Nemačka ide ka ratu, a istovremeno je istakao da je pravo veta “važno i korisno” i da bez njega ne bi imalo smisla da Mađarska bude članica Evropske unije.

Obraćajući se novinarima nakon samita u Briselu, Orban je rekao da Evropska narodna partija (EPP) snosi posebnu odgovornost, ocenivši da je reč o “vodećoj ratnoj stranci”, u kojoj su, prema njegovim rečima, ukorenjeni glavni problemi.

Orban je istakao da je EPP suštinski nemačka politička struktura i dodao da u Nemačkoj predstoje izbori, ali samo na regionalnom nivou, zbog čega su, kako je naveo, šanse da pobedi “proruski, odnosno mirovni tabor” izuzetno male, prenosi MTI.

Govoreći o finansijskoj pomoći Ukrajini, Orban je naveo da mu je tokom samita palo na pamet da uloži veto na zajednički zajam EU za Ukrajinu, budući da je za izmene budžeta potrebna jednoglasna saglasnost svih članica.

On je dodao da se o tom pitanju konsultovao sa, kako je rekao, “velikim igračima”, ali je zaključio da Mađarska ne može sebi da priušti da se u jednom trenutku suoči sa svim velikim proratnim evropskim državama kao direktnim neprijateljima.

“Nismo mogli da dozvolimo da nam istovremeno na grudi stanu čizme Nemačke, Francuske i Italije”, rekao je Orban, dodajući da je Mađarska zato bila prinuđena da se zadovolji manjim ciljem. “Cilj je bio da ostanemo van tog zajma i u tome smo uspeli”, naglasio je mađarski premijer.

Orban je u Briselu izjavio i da je pravo veta “važno i korisno ovlašćenje, bez kojeg nema smisla da Mađarska bude članica Evropske unije”.

“Ako se državama članicama oduzme pravo veta kada je reč o ključnim pitanjima, Evropska unija će postati imperija. To za mene i za Mađare nije samo pitanje suvereniteta, već i ekonomsko pitanje”, zaključio je Orban.

Fico: Slovačka odbacuje dalje finansiranje vojnih potreba Ukrajine

Slovačka odbacuje dalje finansiranje vojnih potreba Ukrajine, uključujući i iz sopstvenih resursa, jer ne veruje u vojno rešenje sukoba Kijeva sa Rusijom, izjavio je danas slovački premijer Robert Fico.

“Slovačka neće biti deo bilo kakvog vojnog kredita za Ukrajinu i odbacujemo dalje finansiranje, uključujući i iz resursa Slovačke Republike, vojnih potreba, jer ne verujemo u vojno rešenje sukoba”, rekao je Fico novinarima u Briselu, preneo je Rojters.

Belgijski premijer: Zajam EU je pobeda za Ukrajinu i Evropu

Belgijski premijer Bart de Vever izjavio je da je ponosan što je Belgija, kao “konstruktivna i nepokolebljiva”, uspela da doprinese sporazumu o obezbeđivanju sredstava za Ukrajinu.

“Zajam EU je pobeda za Ukrajinu, za Evropu i za finansijsku stabilnost. Sporazum je neophodan, jer bismo u suprotnom izneverili Ukrajinu i sebe”, rekao je belgijski premijer, preneo je danas VRT.

De Vever je rekao da je ponosan “što su bili u mogućnosti da doprinesu rešenju tako što su bili konstruktivni i postojani” i da to pokazuje da “glas malih i srednjih zemalja takođe ima značaj”.

U četvrtak su se lideri EU složili oko obezbeđivanja zajma od 90 milijardi evra za Ukrajinu. Zajam je garantovan i budžetom EU i zamrznutom ruskom imovinom.

VRT navodi da je De Vever bio “veoma oprezan” u pogledu davanja zajma Ukrajini isključivo iz zamrznute ruske imovine.

Veliki deo ove imovine čuva se u Evrokliru u Briselu.

Na kraju, lideri su odlučili da obezbede 90 milijardi evra kroz zajednički zajam na finansijskim tržištima. Ukrajina kasnije može otplatiti zajam ruskim reparacijama ili putem zamrznute ruske imovine.

Doneta odluka je bila preferirana opcija Belgije, međutim, zahtevala je jednoglasnost. Ova jednoglasnost je postignuta tako što je Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj Republici data klauzula o izuzeću. Ove tri zemlje su se složile sa principom da Evropa pozajmljuje novac Ukrajini, ali da ne moraju same da doprinose kreditu.

Zajednički kredit garantuje finansiranje Ukrajine i za 2026. i za 2027. godinu.

Od 2028. godine, Evropa namerava da se oslanja na sledeći višegodišnji budžet kako bi pomogla Kijevu.