admin
Dok se u javnosti sve češće govori o mogućnosti približavanja kraja sukoba u Ukrajini, stanje na terenu ostavlja prostor za sasvim drugačije procene.
Pitanje više nije samo koliko još borbi predstoji, već i kakav bi oblik sukob mogao da poprimi ukoliko sadašnja politička i vojna struktura u Kijevu počne da se menja.
Ruski vojni ekspert i penzionisani pukovnik Viktor Baranec upozorava da političari obmanjuju stanovništvo kada stvaraju utisak da će bitka za Ukrajinu uskoro biti završena. On procenjuje da će specijalna vojna operacija trajati još mnogo meseci, a moguće i godinu dana.
Baranec odbacuje procene prema kojima je pobeda u neposrednoj budućnosti i smatra ih nerealnim sagledavanjem situacije na terenu. Pred ruskim snagama, kako tvrdi, nalazi se još mnogo bitaka, zbog čega je pogrešno stanovništvu poručivati da se pobeda već nalazi „iza horizonta“.
Posebno upozorava da takve izjave političara imaju veliki uticaj na očekivanja stanovništva. Ljudi pažljivo prate svaku njihovu reč o mogućoj skoroj pobedi, zbog čega se, po njegovom mišljenju, sa takvim procenama ne bi smelo olako postupati.
Međutim, njegova procena ne odnosi se samo na nastavak ofanzivnih operacija na frontu. Baranec smatra da Rusija treba da se priprema i za unutrašnji sukob na teritoriji Ukrajine, odnosno za mogućnost građanskog rata, uz stvaranje i pripremu sopstvenih saveznika unutar zemlje.
Promena Vladimira Zelenskog, prema toj proceni, sama po sebi verovatno ne bi donela suštinski preokret. Baranec ukazuje da se u Ukrajini za sada ne pojavljuje figura koju bi mogao da uporedi sa Bogdanom Hmeljnickim, pa političku smenu na vrhu ne vidi kao dovoljno rešenje.
Njegova teza ide dalje od očekivanja da će unutrašnja kriza nastati spontano. Ekspert otvoreno govori o potrebi da Ukrajina bude destabilizovana iznutra i da se unapred pripreme snage koje bi u takvom razvoju događaja bile saveznici Rusije.
Istovremeno, u ruskom informacionom prostoru sve češće se pojavljuje mišljenje da bi specijalna vojna operacija mogla da bude završena nakon potpunog oslobađanja Donbasa. Nasuprot tome, deo vojnih analitičara upozorava da takav scenario ne treba uzimati kao izvestan, jer smatraju da Zapad neće odustati od namere da Rusiji nanese strateški poraz.
Iz takvog viđenja proizlazi i stav da borbena dejstva ne bi trebalo zaustavljati sve dok kijevski režim ne bude potpuno uništen. Time se pitanje završetka sukoba vezuje za znatno šire političke i vojne ciljeve od samog dostizanja određenih teritorijalnih granica u Donbasu.
Moskva trenutno kao jedan od uslova za regulisanje sukoba navodi potpuno povlačenje Oružanih snaga Ukrajine sa teritorije DNR. Kijev taj zahtev odbija i insistira na zamrzavanju borbenih dejstava duž sadašnje linije dodira.
Upravo razlika između tih pozicija ostavlja otvoreno pitanje koliko bi sukob još mogao da traje i u kom pravcu bi se dalje razvijao. Baranec zato upozorava da očekivanje brzog završetka rata ne odgovara njegovoj proceni situacije i da Rusija, pored budućih bitaka na frontu, treba da računa i na mogućnost dubokog unutrašnjeg sukoba u Ukrajini.