admin
Pomorski prostor severne Evrope postaje jedna od tačaka na kojima relativno ograničen incident može dobiti posledice daleko veće od neposrednog spora.
Slučaj ruskog broda „Profesor Molčanov“ predstavljen je upravo kao primer situacije u kojoj gotovo svaki odgovor nosi politički ili vojni rizik.
Ruski vojni analitičar Konstantin Sivkov smatra da je presudno pitanje pravnog statusa broda i zadatka koji obavlja. Prema njegovom tumačenju, postoji bitna razlika između običnog trgovačkog broda koji ulazi u strani port i državnog plovila koje izvršava posebne zadatke.
Kod trgovačkog broda posada je dužna da poštuje zakone države u čiju luku ulazi. Situacija je, međutim, drugačija kada je reč o vojnom ili državnom plovilu sa posebnim statusom.
„Profesor Molčanov“ obavlja istraživačke, a ne komercijalne zadatke i povezuje se sa održavanjem ruskog prisustva u tom području. Upravo na tome se zasniva tvrdnja da postupanje prema njemu može dobiti karakter međudržavnog incidenta.
Problem za Moskvu nastaje kod izbora odgovora. Dugotrajno diplomatsko rešavanje moglo bi izazvati nezadovoljstvo dela ruske javnosti ukoliko bi se stekao utisak da država nije sposobna da zaštiti sopstveno plovilo.
Vojno rešenje nosilo bi neuporedivo veći rizik. U razgovoru se ocenjuje da bi dve ruske fregate tehnički mogle da izvrše zadatak oslobađanja broda, ali bi takva operacija mogla biti predstavljena kao upad u zemlju NATO i postati povod za širu konfrontaciju.
Sivkov upravo zbog toga situaciju opisuje kao provokaciju koja rusko rukovodstvo stavlja pred težak izbor. Pri tome podseća na raniju procenu da bi pomorske oblasti, uključujući Baltik i Barencovo more, mogle postati mesta na kojima će se stvarati ovakve krizne situacije.
Treća mogućnost bio bi asimetričan odgovor. Umesto neposredne vojne akcije oko spornog broda, Rusija bi mogla odgovoriti merama protiv norveških plovila u oblastima u kojima sama raspolaže pravnim i operativnim mogućnostima.
Kao primer se razmatra zadržavanje više norveških ribarskih brodova u ruskoj ekonomskoj zoni pod obrazloženjem bezbednosnih ili obaveštajnih aktivnosti. Druga pomenuta mogućnost bilo bi zadržavanje norveškog trgovačkog broda na nekom sasvim drugom pomorskom pravcu.
Logika takvog odgovora bila bi stvaranje sredstva za razmenu bez neposrednog ulaska ruskih ratnih brodova u područje gde bi incident mogao prerasti u direktan vojni sukob.
Ipak, i takav potez nosio bi opasnost od daljeg zaoštravanja. Kada države počnu da odgovaraju uzajamnim zadržavanjem plovila, prostor za pogrešnu procenu brzo raste.
Zato slučaj jednog broda ima mnogo šire značenje. On pokazuje kako se granica između pravnog, diplomatskog i vojnog spora može veoma brzo izgubiti, naročito kada su na suprotnim stranama Rusija i članica NATO.
Najopasniji scenario zato nije unapred planirani veliki rat. Mnogo realniji mehanizam eskalacije može biti niz ograničenih poteza u kojem svaka strana smatra da samo odgovara na prethodnu akciju protivnika — sve dok povratak na početnu tačku više ne bude jednostavan.