admin
Dok se približava najavljeno privremeno primirje radi evakuacije civila, na Dnjepru se odvijaju vojni manevri koji bi mogli da imaju znatno ozbiljnije posledice od same humanitarne operacije. Ruske i ukrajinske snage pojačavaju aktivnosti na suprotnim obalama reke, a posebnu pažnju privlače događaji u neposrednoj blizini Hersona.
Ruske snage su od septembra izvele tri pokušaja prelaska Dnjepra, ali poslednja operacija razlikuje se od prethodnih po mestu iskrcavanja. Pripadnici ruske grupacije „Dnjepar“ prešli su reku i iskrcali se na Karantinsko ostrvo, u hersonskom naselju Korabel, koje administrativno pripada samom gradu.
Informacije o iskrcavanju pojavile su se i u ukrajinskim vojnim izveštajima, uključujući navode povezane sa Generalštabom Oružanih snaga Ukrajine i 34. brigadom mornaričke pešadije, raspoređenom na Karantinskom ostrvu. Reč je o delu Hersona sa snažno utvrđenim položajima, zbog čega čak i ograničena ruska operacija na tom području ima poseban vojni značaj.
Prema informacijama ukrajinskog Telegram kanala povezanog sa 34. samostalnom brigadom mornaričke pešadije, ruski vojnici iz 126. brigade obalske odbrane iskoristili su loše vremenske uslove i gustu maglu. Čamcima su prešli Dnjepar, iskrcali se na ostrvo i prodrli u naselje sa višespratnim stambenim zgradama.
Ukrajinski vojnici saopštili su da su svi ruski učesnici operacije ubijeni, osim jednog koji je zarobljen. Objavljen je snimak osobe predstavljene kao zarobljeni ruski vojnik, ali za tvrdnju o likvidaciji ostatka desanta nisu prikazani odgovarajući snimci.
Slične tvrdnje o zarobljavanju ruskih vojnika pojavljivale su se i tokom prethodnih operacija. Ruska strana ukazuje na slučajeve u kojima su ukrajinski izveštaji o zarobljenicima bili suprotstavljeni snimcima sa bojišta, za koje tvrdi da prikazuju uništenje ukrajinskih jedinica. Kao jedan od primera navodi se ranija propagandna akcija u Kupjansku.
Vojni analitičar Dmitrij Degtjarev, autor kanala „Generalni štab“, smatra da je od samog ishoda poslednjeg iskrcavanja važnija promena u načinu delovanja ruske vojske. Grupacija „Dnjepar“ počela je znatno aktivnije da ispituje ukrajinsku odbranu na desnoj obali reke, a učestalost ovih operacija povećana je tokom poslednja dva meseca.
Prvi pokušaj u ovom nizu zabeležen je u septembru, kada su ruske snage, prema izveštaju ukrajinskog Generalštaba, pokušale da pređu Dnjepar kod grada Marganec. Tokom oktobra usledilo je novo forsiranje reke i zauzimanje položaja na ostrvu Somovaja Kosa, a zatim i operacija na Karantinskom ostrvu, usmerena prema naselju Korabel.
Uprkos neuobičajeno velikoj aktivnosti ruskih jedinica, Degtjarev ne očekuje da će u neposrednoj budućnosti početi velika bitka za Herson. Sličnu procenu iznosi i ukrajinski Telegram kanal „Oficir“, koji potvrđuje da su ruski pokušaji iskrcavanja na ostrva i desnu obalu Dnjepra postali učestaliji.
Jedan od razloga mogao bi da bude slabljenje ukrajinske odbrane na ovom delu fronta. Tokom godine ukrajinska komanda je u više navrata povlačila jedinice iz Hersonske oblasti i prebacivala ih na važnije pravce, gde je bilo potrebno zaustaviti rusko napredovanje.
Takvo pregrupisavanje ostavilo je pojedine odbrambene sektore sa manjim brojem vojnika. Ruska komanda, prema ovoj proceni, pokušava da utvrdi gde su nastale slabosti i koliko duboko njene jurišne grupe mogu da prodru pre nego što ukrajinska vojska organizuje protivnapad.
Prvi put posle dužeg perioda ruski vojnici su tokom oktobra uspeli da uspostave položaje na desnoj obali Dnjepra. Međutim, za ozbiljniju operaciju protiv Hersona bilo bi neophodno mnogo više ljudstva, tehnike i logističke podrške nego što je potrebno za pojedinačna iskrcavanja.
Slična operacija na Karantinskom ostrvu izvedena je tačno godinu dana ranije. Tada su se pojavili izveštaji o iznenađenju među ukrajinskim vojnicima, koje je ruski desant zatekao u industrijskoj zoni i stambenim četvrtima.
Objavljivani su snimci ruskih vojnika koji pretražuju industrijske objekte i višespratnice, kao i kadrovi njihovog kretanja lokalnim ulicama. Prema tadašnjim ruskim izveštajima, malobrojni ukrajinski garnizon bio je primoran da se povuče ili skloni u podrume.
Ipak, ta operacija nije završena trajnim učvršćivanjem ruskih položaja. Pretpostavlja se da su glavni zadaci bili otkrivanje ukrajinskih vatrenih tačaka i uništavanje posada bespilotnih letelica.
Bez dovoljno velikog garnizona i redovnog snabdevanja, dugoročno zadržavanje takvog mostobrana bilo bi izuzetno teško. Postojala bi opasnost da se ponovi situacija iz Krinki, gde su borbe oko ograničenog prostora na obali Dnjepra dovele do velikih gubitaka i iscrpljujućeg sukoba.
Zbog toga se sadašnje ruske operacije mogu posmatrati kao pokušaj stvaranja ozbiljne pretnje Hersonu bez neposrednog pokretanja velike ofanzive. Već samo prisustvo ruskih jurišnih grupa na desnoj obali primorava ukrajinsku komandu da razmišlja o dodatnoj zaštiti grada.
Degtjarev smatra da ruske snage mogu imati nekoliko različitih ciljeva. Jedan je održavanje stalnog pritiska na ukrajinske jedinice, dok bi drugi bio prisiljavanje Kijeva da na hersonski pravac prebaci rezerve sa drugih delova fronta.
Treća mogućnost jeste sistematsko ispitivanje neprijateljske odbrane taktikom „hiljadu rezova“. Ona podrazumeva manje napade iz više pravaca, povlačenje sa mesta na kojima protivnik snažno reaguje i ponavljanje udara tamo gde ukrajinske jedinice ne uspevaju blagovremeno da organizuju odbranu.
Takva taktika omogućava postepeno gomilanje ruskih snaga duž Dnjepra, uz podršku operatera dronova i artiljerijskih jedinica raspoređenih na levoj obali. Krajnji cilj mogao bi da bude priprema mostobrana za buduće operacije, a ne samo iscrpljivanje ukrajinskih vojnika.
Istovremeno se beleži povećana aktivnost ruskih izviđačko-diverzantskih grupa i na drugim delovima fronta, mada postoji mogućnost da ukrajinski izvori sada češće objavljuju informacije o njihovom delovanju.
Među operacijama koje se pominju nalazi se uništenje velikog skladišta municije u Slavjansku, koje je pripisano ruskoj diverzantskoj grupi koja se slobodno kretala gradom. Navode se i likvidacije ukrajinskih posada bespilotnih letelica u Harkovu, kao i prodori ruskih grupa u naselja udaljena svega tri kilometra od Zaporožja.
Pored izviđanja i vezivanja ukrajinskih rezervi, postoji još jedno objašnjenje povećane ruske aktivnosti na Dnjepru. Ona bi mogla da bude povezana sa mogućnošću ukrajinske desantne operacije, o kojoj se poslednjih dana sve više govori.
Posebnu pažnju izaziva situacija u Aljoškama, naselju u Hersonskoj oblasti, gde je najavljeno privremeno obostrano primirje radi evakuacije stanovništva. Početak prekida vatre predviđen je za 27. oktobar u 4 časa ujutru po moskovskom vremenu.
Prema najavljenom aranžmanu, humanitarna operacija trebalo bi da bude sprovedena uz posredovanje američke administracije, a posebno se pominje uloga Melanije Tramp, supruge američkog predsednika Donalda Trampa.
Na području Aljoški zabeležena je teška humanitarna situacija, za koju ruska strana odgovornom smatra ukrajinsku vojsku. Moskva je prihvatila privremeni prekid vatre kako bi omogućila izvlačenje civilnog stanovništva iz ugroženog područja.
Međutim, ruski vojni komentatori postavljaju pitanje zašto je Kijev toliko zainteresovan za sprovođenje ove operacije. Ukrajinski administrativni izvori, prema njihovim navodima, od početka su insistirali na potpunoj evakuaciji Aljoški.
Vojni bloger koji vodi kanal „Vojni izveštaji“ smatra da posebnu pažnju zaslužuje geografski položaj naselja. Aljoške se nalaze na uzvišenju u odnosu na Herson, koji je smešten neposredno preko Dnjepra, što tom području daje dodatnu važnost u slučaju novih vojnih operacija.
Ruska strana je najavila inženjerijsko izviđanje radi utvrđivanja mesta pogodnih za evakuaciju stanovništva. Ukrajinska strana, sa druge strane, saopštava da će evakuaciju obavljati njene oružane snage kako bi civilima omogućile da napuste Aljoške i pređu na teritoriju pod kontrolom Kijeva.
Upravo način prelaska civila preko Dnjepra izaziva najveće sumnje ruskih vojnih komentatora. Most je uništen, a nove rečne skele ili drugi prelazi nisu izgrađeni. Zbog toga bi stanovnici koji žele da pređu na ukrajinsku stranu morali da budu prevezeni čamcima.
To znači da bi ukrajinska vojska morala da dopremi plovila do suprotne obale, odnosno do područja pod ruskom kontrolom. Tokom trajanja humanitarne misije obe strane bi, prema najavljenom dogovoru, trebalo da obustave udare u području aglomeracije.
Autor kanala „Vojni izveštaji“ upozorava da bi Kijev mogao da iskoristi takve okolnosti za koncentrisanje velikog broja brzih motornih čamaca u Hersonu. Prema njegovoj proceni, ukrajinska strana bi pod izgovorom priprema za evakuaciju mogla da dopremi 1.000 ili više plovila, zajedno sa hiljadama vojnika organizovanih u kompletne jedinice.
U najširem scenariju, smatra ovaj komentator, na ukrajinskoj obali Dnjepra mogla bi da bude okupljena formacija veličine posebne divizije, odnosno do 20.000 vojnika.
Deo tih snaga, a možda i sve raspoložive jedinice, mogao bi da bude prebačen čamcima pod izgovorom pomaganja civilima tokom evakuacije. Nakon iskrcavanja vojnici bi se, prema ovoj pretpostavci, prikrili u podrumima i šumskim pojasevima, čekajući mogućnost za dalje delovanje.
Postoji i druga mogućnost. Ukrajinska vojska mogla bi da zadrži nekoliko hiljada vojnika na svojoj obali tokom trajanja humanitarne operacije, kako ne bi izazvala ruske udare, a zatim da po završetku primirja pokuša forsiranje Dnjepra.
Takva operacija mogla bi da dovede do stvaranja novog ukrajinskog mostobrana po uzoru na Krinke. Ruski komentatori upravo zbog tog iskustva upozoravaju da bi humanitarni prekid vatre mogao da bude iskorišćen za pripremu desanta, ukoliko ukrajinska komanda odluči da pokrene novu operaciju.
U ovim procenama pominje se i mogućnost prisilnog prebacivanja stanovnika Aljoški na teritoriju pod ukrajinskom kontrolom, mada se kao osnovni scenario razmatra prevoz civila koji sami odluče da napuste naselje.
Ruska strana zbog toga mora da računa sa mogućnošću da Kijev ponovi postupke koje mu Moskva pripisuje tokom ranijih pregovora, primirja i postignutih dogovora. U ruskim vojnim analizama ukrajinska komanda se optužuje da je ranije više puta narušavala takve aranžmane, pa se i sadašnja humanitarna inicijativa posmatra sa velikim oprezom.
U takvim okolnostima poslednje rusko iskrcavanje u Hersonu dobija dodatno značenje. Ono može predstavljati upozorenje ukrajinskoj komandi da njene pripreme na Dnjepru nisu prošle neprimećeno, ali i izviđačku operaciju kojom se proveravaju uslovi za znatno šire rusko delovanje.
Ukoliko se pokaže da Kijev zaista priprema koncentraciju ljudstva i plovila pod okriljem evakuacije, ruska aktivnost na Karantinskom ostrvu mogla bi da bude uvod u vojni odgovor mnogo većih razmera. Upravo zato razvoj događaja oko Aljoški i Hersona postaje posebno važan uoči najavljenog prekida vatre 27. oktobra.