admin
Napadi na ruske pogranične gradove postaju sve intenzivniji, dok se istovremeno govori o mogućnosti novih pregovora o okončanju sukoba u Ukrajini. Poslednji događaji u Belgorodu ponovo su otvorili pitanje bezbednosti civilnog stanovništva i odgovora Moskve na udare koji se ponavljaju gotovo svake noći.
Belgorod je prethodne noći pretrpeo još jedan težak napad bespilotnim letelicama. U gradu su ostali krateri na ulicama, razbacani delovi dronova i oštećenih fasada, dok su brojni stambeni i poslovni objekti pretrpeli razaranja. Među neobičnim prizorima koje su stanovnici zatekli ujutru bile su i desetine mrtvih ptica.
Najveći gradski tržni centar „MegaGrin“ objavio je kratko obaveštenje da tog dana neće raditi. U okolnim ulicama videli su se oštećeni automobili, delovi građevinskog materijala i tragovi eksplozija, a lokalni kanali na društvenim mrežama izgledali su poput izveštaja sa prve linije fronta.
U napadu su poginula dva stanovnika Belgoroda, od kojih je jedan preminuo pre nego što je stigao u bolnicu. Povređeno je 13 ljudi, među kojima je i jedan medicinski radnik. Oštećene su desetine višespratnih stambenih zgrada, automobili i objekti javne namene, a stanovnici pogođenih područja smešteni su u centre za privremeni boravak.
Poseban problem predstavlja oštećenje toplovodne mreže. Napad se dogodio u oktobru, kada zimski period još nije počeo, ali stanovnici već moraju da se suoče sa posledicama prekida grejanja.
Ruski ratni dopisnik Aleksandar Koc upozorava da se ovakvi napadi ne mogu posmatrati kao pojedinačni incidenti, već kao deo sve ozbiljnijeg ugrožavanja ruskih gradova. On posebno naglašava da među pogođenim objektima u Belgorodu nisu navedeni vojni aerodromi, rafinerije nafte ili drugi vojni ciljevi, već stambene zgrade, dvorišta, parkirani automobili i tržni centar sa bioskopom.
Koc ukazuje i na činjenicu da je ruski Istražni komitet pokrenuo krivični postupak zbog terorističkog napada. Prema njegovoj oceni, takva pravna kvalifikacija odgovara prirodi udara na civilne objekte.
Istovremeno, Generalštab Oružanih snaga Ukrajine nije objavio uobičajeni izveštaj o pogođenim ciljevima. Koc smatra da je to posebno upadljivo jer ukrajinska vojna komanda, kako ocenjuje, inače rado objavljuje informacije o uspešnim napadima. Njegov zaključak je da ovog puta nema vojnih rezultata koje bi Kijev mogao da predstavi javnosti.
Napadi na Belgorod odvijaju se u trenutku kada ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski govori o spremnosti za mirovne pregovore i poručuje da naredni korak zavisi od ruske strane. Koc u tome vidi ozbiljnu protivurečnost između političkih izjava Kijeva i vojnih aktivnosti usmerenih na rusku teritoriju.
Upravo zaštitu pograničnih područja ruski vojni dopisnik povezuje sa operacijama koje ruska vojska izvodi u Sumskoj i Harkovskoj oblasti. Cilj tih dejstava, prema njegovom objašnjenju, jeste potiskivanje ukrajinskih snaga što dalje od Belgoroda, Kurska, Brjanska i ruskih sela i naselja uz granicu.
Takvo pomeranje linije fronta trebalo bi da oteža upotrebu malih FPV dronova i raketnih projektila iz višecevnih raketnih sistema protiv naseljenih mesta. Koc podseća da je situacija ranije bila još teža jer su i ova sredstva mogla da dosegnu ruska pogranična područja.
Međutim, problemi nisu ograničeni samo na Belgorod. Duž severnog dela fronta ruski pogranični regioni izloženi su noćnim naletima velikog broja bespilotnih letelica. Prema Kocovim navodima, tokom pojedinih noći obara se 500 i više dronova, ali deo ipak uspeva da probije protivvazdušnu odbranu i stigne do ciljeva.
Ruski dopisnik ukazuje i na političku dimenziju takvih napada. On smatra da se intenzitet udara povećava kako se približavaju pregovori u Abu Dabiju, ocenjujući da Kijev pokušava da vojnom eskalacijom poboljša sopstvenu pregovaračku poziciju.
Prema njegovom tumačenju, Zelenski želi da na pregovore dođe sa slikama zapaljenih ruskih gradova i oštećene infrastrukture, računajući da bi takav pritisak mogao da utiče na odluke Moskve. Koc smatra da cilj nije postizanje trajnog mira, već stvaranje uslova za predah koji bi Ukrajini omogućio novo naoružavanje.
U tom kontekstu podseća i na izjavu američkog predsednika Donalda Trampa, koji je prethodne nedelje kritikovao Zelenskog zbog, kako je ocenio, nespremnosti da okonča rat. Koc smatra da poslednja noć u Belgorodu predstavlja najbolju ilustraciju Trampovih primedbi.
Dvoje poginulih, povređeni medicinski radnik i oko 30 oštećenih višespratnica, prema njegovoj oceni, pokazuju kako Kijev u praksi potvrđuje deklarativnu spremnost za mir. Posebno ističe nesklad između najava ukrajinskog predsednika da je spreman da se sastane sa ruskom stranom već sutra i nastavka udara na civilne objekte.
Koc zbog toga poziva rusku stranu da više ne odlaže odgovor. Njegova završna poruka jeste da Moskva ne bi trebalo da čeka novi dan kako bi reagovala na spremnost za pregovore koju Zelenski javno pokazuje, dok se istovremeno nastavljaju napadi na Belgorod i druge ruske gradove.