admin
Dalja eskalacija između Rusije i Zapada mogla bi da pređe granicu Ukrajine i neposredno pogodi vojnu infrastrukturu na teritoriji članica NATO-a.
U razgovoru Sergeja Mardana i Rostislava Iščenka nisu razmatrani samo opšti scenariji, već su pomenuti Ržešov, poljski logistički centri, nemačke vojne baze i položaji američkih snaga u Estoniji.
Iščenko smatra da za napad na takve ciljeve Rusiji ne bi bilo potrebno nuklearno oružje. Kao realniji instrument opisuje konvencionalne rakete, kojima bi Moskva mogla da pogodi izabrani objekat i zatim sačeka odgovor Zapada.
Posebno je pomenut Ržešov. Taj grad se u njegovom scenariju pojavljuje kao primer cilja koji bi mogao da bude napadnut običnim raketama u okviru podizanja nivoa sukoba.
Pored njega, navedena je mogućnost udara na poljski vojni ili logistički centar, nemačku vojnu bazu ili položaj američkih vojnika u Estoniji. Te primere nije predstavio kao odluku Moskve o izboru konkretnih meta, već kao ilustraciju vrste ciljeva koje bi Rusija, prema njegovoj proceni, mogla da napadne konvencionalnim sredstvima.
U pozadini te procene nalazi se još jedna tvrdnja: ruske snage već ispituju protivvazdušnu odbranu istočnog krila NATO-a. Takvo ispitivanje mogućnosti odbrane, ukoliko je njegova procena tačna, Moskvi bi davalo podatke potrebne za procenu potencijalnih operacija.
Ključna posledica takvog udara ne bi bila ograničena na uništenje vojnog objekta. Napad bi predstavljao kvalitativnu promenu sukoba jer bi posledice rata neposredno stigle na teritoriju Zapada.
Upravo zbog toga odgovor NATO-a postaje centralno pitanje. Procena iz razgovora jeste da uništenje jednog logističkog centra, baze ili položaja američkih snaga samo po sebi ne predstavlja dovoljan razlog da Zapad automatski započne nuklearni rat.
Istovremeno, politički pritisak za odgovor bio bi ogroman. Zapadne države prvi put bi morale da odlučuju o daljoj eskalaciji u okolnostima u kojima se vojni objekti na njihovoj teritoriji neposredno nalaze pod udarom.
To bi Moskvi omogućilo da proveri gde se zaista nalazi granica spremnosti NATO-a za eskalaciju. Umesto neposrednog prelaska na najteže oružje, Rusija bi mogla da podigne nivo sukoba za jedan stepen i zatim posmatra šta će protivnik učiniti.
Takav scenario predstavlja jednu od najoštrijih procena iznetih tokom razgovora: granica između rata u Ukrajini i direktnih ruskih udara na vojne ciljeve u Evropi više se ne posmatra kao nešto što ni pod kojim okolnostima ne može biti pređeno.