admin
Politikolog i politički analitičar Sergej Mihejev ocenio je u video-emisiji objavljenoj na njegovom Jutjub kanalu da pritisak Sjedinjenih Američkih Država kroz nove sankcije neće prinuditi Moskvu na ustupke, dok zapadni mediji i pojedini evropski lideri sve otvorenije preispituju domete daljeg naoružavanja Kijeva.
Kao potvrdu promene narativa na Zapadu, Mihejev se pozvao na pisanje britanskog lista Gardijan (The Guardian), koji navodi da novi paket američkog oružja i sankcija neće dovesti do okončanja sukoba na način koji priželjkuje Donald Tramp, već bi potencijalno mogao dodatno da ojača pozicije Rusije u budućim pregovorima.
Britanski list procenjuje da pojedini prividni saveznici Ukrajine u tajnosti priželjkuju nastavak rata, ali naglašava da bi višegodišnji izostanak napretka morao da natera sve strane na ponovno razmatranje stvarnih mogućnosti SAD u Ukrajini, uz zaključak da pregovori u ovom trenutku predstavljaju najbolju opciju za kijevski režim.
Mihejev je istakao da borbena dejstva ne mogu biti rešena u korist Ukrajine bez obzira na količinu napumpanog naoružanja, jer Zapadu i Kijevu ne preostaje drugi način za nanošenje poraza Rusiji osim direktnog nuklearnog udara na ruske centre odlučivanja i gradove, pošto dronovi i diverzije ne mogu promeniti konačni ishod.
Dalja eskalacija sukoba, prema Mihejevljevoj proceni, neumitno otvara pitanje direktnog vojnog učešća evropskih država, na šta one politički i vojno nisu spremne. U slučaju da članice Evropske unije direktno uđu u rat sa Rusijom, pretnja od globalnog nuklearnog sukoba postaje neposredna, dok sa druge strane izbegavanje takvog scenarija vodi ka pregovorima ili podeli Ukrajine, o čemu se govori od samog početka sukoba.
Nastavak trenutnog kursa ukrajinskih vlasti, kako navodi Mihejev, direktno ugrožava samu nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine, pri čemu je period najveće suverenosti te zemlje bio od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine do događaja na Majdanu i ukrajinske krize 2014. godine.
Na stavove protivnika vojne eskalacije ukazano je i kroz izjavu mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je na tradicionalnom skupu povodom godišnjice događaja iz 1956. godine optužio Brisel da podstiče sukob i stvara vojnu koaliciju radi slanja tuđih građana u smrt.
Orban je potvrdio da Mađarska neće učestvovati u ratnim dejstvima u Ukrajini, niti će podržati njeno učlanjenje u NATO i Evropsku uniju. Mihejev je ocenio da Orban, uprkos složenoj istoriji odnosa Rusije i Mađarske, zauzima izuzetno odgovornu poziciju zasnovanu na razumevanju posledica ulaska u direktan sukob.
Pretpostavlja se da ni novi premijer Mađarske neće ući u rične ratne kalkulacije EU i NATO.
Osvrćući se na nove restriktivne mere Vašingtona prema ruskim energetskim gigantima, predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da novouvedene sankcije predstavljaju otvoren pokušaj pritiska, naglasivši da nijedna država koja drži do svog dostojanstva ne donosi odluke pod pritiskom, te da Rusija ima privilegiju da se svrstava u takve zemlje.
Putin je preneo novinarima da američke sankcije protiv kompanija Lukoil i Rosnjeft neće značajno ugroziti rusku ekonomiju, istakavši da je ruska nafta na globalnom tržištu tražena u obimima koji onemogućavaju njeno jednostavno isključivanje iz svetske potrošnje.
On je podsetio da su nerealna očekivanja da američka nafta može potpuno zameniti ruske energente, s obzirom na to da same SAD i njihove kompanije uvoze naftu i gas iz inostranstva, uključujući i nabavke preko posredničkih šema.
Analizirajući ekonomske efekte sankcija, Mihejev je objasnio da će američka zabrana prodaje opreme i tehnologija za eksploataciju nafte i gasa imati ograničen domet, budući da su mere protiv ruskog naftnog servisa, softvera i opreme za bušenje sukcesivno uvođene još od 2014. godine.
On je ocenio da restrikcije prvenstveno predstavljaju pokušaj pritiska na velike kupce poput Indije i Kine kako bi iznudili dodatne popuste na cenu nafte, ali da je potpuno obustavljanje plasmana nemoguće.
Pored toga, smanjenje ponude na tržištu dovodi do rasta cena sirove nafte, što direktno pogađa evropske i azijske saveznike SAD koji nemaju sopstvene resurse.
Govoreći o geopolitičkim odnosima, Mihejev je otkrio da je inicijativa za eventualni susret i razgovore u Budimpešti potekla direktno od Donalda Trampa, na šta je ruska strana pristala.
On je dodao da Tramp nastoji da težište američke spoljne politike preusmeri na Azijsko-pacifički region i Kinu, zbog čega ga iritira blisko partnerstvo Moskve i Pekinga, kao i odbijanje Rusije da prekine saradnju sa Kinom, Iranom i Severnom Korejom.
Kao jedinu dugoročnu strategiju za neutralisanje zapadnih sankcija, Mihejev je istakao neophodnost napuštanja sirovinskog modela i ubrzani razvoj domaće prerade i visoke tehnologije, pre svega petrohemijske industrije.
On je kritikovao tvrdnje pojedinih ekonomskih analitičara da se u Rusiji ne isplati gradnja prerađivačkih kapaciteta zbog navodno malog domaćeg tržišta od 147 miliona stanovnika, uporedivši to sa Nemačkom koja sa manje od 90 miliona stanovnika i visokim troškovima rada uspešno izvozi industrijsku robu širom sveta.
Mihejev je zaključio da prerada sopstvene nafte u gotove proizvode sa visokom dodatom vrednošću mora biti usmerena i na spoljna tržišta, čime bi se konačno prekinula praksa izvoz sirovina i uvoza gotove plastike iz inostranstva.