admin
Vojne operacije Sjedinjenih Američkih Država nad Iranom prekinute su četrnaeste noći od početka vazdušne kampanje, nakon trinaest uzastopnih dana bombardovanja, čime je nastupila privremena pauza u oružanom sukobu na Bliskom istoku.
U vanrednom izdanju emisije „Transition Protocol“ na platformi Jutjub, nekadašnji analitičar CIA i bivši zamenik direktora Kancelarije za borbu protiv terorizma u Stejt departmentu Lari Džonson, geopolitički analitičar Pepe Eskobar i voditelj Zulfikar Ali ukazali su da razlog obustave napada ne leži u uspehu diplomatije, već u gubitku ključnih operativnih i tehnoloških sposobnosti američke vojske na terenu.
Džonson je objasnio da su iranski udari prethodno uništili sve američke stacionarne zemaljske radare pozicionirane u bazi Al Udeid u Kataru, na vojnim lokacijama u Kuvajtu i u sedištu Pete flote SAD u Bahreinu.
Zbog potpunog gubitka senzorske infrastrukture na zemlji, američke snage su prinuđene da podižu izviđačke avione P-8 Posejdon kako bi kompenzovale nastalo slepilo u vazdušnom prostoru.
Paralelno sa time, Komandni centar Združenih vazduhoplovnih operacija (CAOC) povučen je iz Katara i premešten u bazu Šo u Južnoj Karolini, dok se sedište Centralne komande (CENTCOM) nalazi u bazi Makdil na Floridi.
Prema Džonsonovoj proceni, izostanak intenzivnog komunikacionog i koordinacionog saobraćaja između ove dve komande potvrđuje da se masovni vazdušni udari trenutno ne pripremaju.
Na odlaganje vojne akcije uticala su i unutrašnja upozorenja unutar američkog vojnog vrha, gde načelnik Generalštaba Kejn i admiral Bred Kuper predočavaju Beloj kući da udari ne mogu garantovati uništenje Irana niti stavljanje Ormuskog tesnaca pod kontrolu.
Pored vojnih prepreka, Vašington trpi ozbiljne ekonomske pritiske usled padova na berzama, krize na tržištu američkih državnih obveznica i globalne nestašice dizela i mlaznog goriva, za koju ne postoji brzo rešenje.
Diplomatski kanal deeskalacije u potpunosti je blokiran nakon što je Vašington ignorisao ponuđene opcije. Ali je naveo da je Donald Tramp tokom jedne sedmice tri puta telefonom razgovarao sa pakistanskim generalom Asimom Munirom, pri čemu je Munir ponudio izlaz iz krize kroz iranski pristanak na razgovore ukoliko SAD odmah pristupe primeni ranije potpisanog memoranduma o razumevanju.
Kako je Tramp odbacio svaku ponuđenu priliku, Pakistan i Kina su doneli odluku da obustave posredničke aktivnosti dok Vašington ne oseti političke i ekonomske posledice svojih poteza.
Stavovi ključnih evroazijskih aktera usaglašeni su na ministarskom sastanku Šangajske organizacije za saradnju u Čolpon-Ati u Kirgistanu, gde su za istim stolom sedeli iranski ministar spoljnih poslova Aragči, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, kineski ministar Vang Ji i pakistanski ministar Išak Dar.
Eskobar je istakao da je Vang Ji na tom skupu javno izneo kineski predlog u četiri tačke za mir i stabilnost na Bliskom istoku. Predlog zahteva obnavljanje dijaloga, direktan povratak Vašingtona obavezama iz memoranduma umesto njegovog ponovnog pregovaranja, rešavanje pitanja prolaza kroz Ormuski tesnac i uspostavljanje kolektivne bezbednosti u Persijskom zalivu.
Kineska inicijativa istovremeno predstavlja poziv zalivskim državama da preispitaju održivost američkog zaštitnog kišobrana i razmotre bezbednosne garancije koje bi mogao pružiti Pakistan.
U regionalnom sukobu došlo je do eskalacije između Saudijske Arabije i jemenskog pokreta Ansar Alah (Huti). Nakon što su saudijske snage napale luku Hodejda, Huti su izveli udar na rafineriju kompanije Saudi Aramco u Jazanu.
Reč je o jednom od najsavremenijih naftnih postrojenja na svetu, koje je pretrpelo teška oštećenja i prema procenama neće biti operativno najmanje četiri meseca. Huti su u ovom talasu namerno poštedeli naftne terminale u Janbuu kako bi ostavili prostor za upozorenje Rijadu.
Sa svoje strane, Pakistan je zvanično predočio saudijskim vlastima da neće slati vojsku niti učestvovati u njihovim oružanim sukobima na teritoriji Jemena.
Uprkos prekidima saobraćaja, Iran omogućava prolaz kroz Ormuski tesnac brodovima koji plove ka zemljama Globalnog juga pod kineskom zastavom, ali blokira američka plovila.
Stručnjaci procenjuju da će, čak i uz hitno postizanje sporazuma, biti potrebno četiri do šest meseci da se plovidba kroz tesnac vrati u redovne tokove, što dovodi do trajne promene geopolitičke i bezbednosne strukture u Zapadnoj Aziji.