admin
“Pobedili smo u dva svetska rata, ali nikada nismo preuzeli zasluge za to – svi ostali to rade! Širom sveta, saveznici slave pobedu koju smo mi imali u Drugom svetskom ratu. Jedina zemlja koja ne slavi su Sjedinjene Američke Države, a pobeda je postignuta samo zahvaljujući nama”, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.
On je ocenio da bi, bez SAD, ishod rata bio drugačiji i najavio da će proglasiti nacionalni praznik.
“Bez Sjedinjenih Američkih Država, rat bi dobile druge zemlje, i koliko bi to drugačiji svet bio. Stoga, ovim proglašavam nacionalni praznik u znak proslave pobeda u Prvom svetskom ratu, gde je primirje potpisano 11. novembra 1918. godine, i Drugom svetskom ratu, gde je datum pobede bio 8. maj 1945. godine”, naveo je američki lider.
Tramp je dodao da zemlja neće biti zatvorena tokom ova dva dana, jer već ima previše praznika u Americi. Umesto toga, Amerikanci će nastaviti da rade kao i obično.
“Nema dovoljno dana u godini. Bili smo radnici tada, a radnici smo i sada! Dokumentacija sledi. Učinimo Ameriku ponovo velikom”, poručio je Tramp.
Američki predsednik je prošle nedelje preimenovao je 9. maj (8. maj u SAD) u Dan pobede u Drugom svetskom ratu iz prethodnog naziva koji se koristio u toj zemlji – Dan pobede u Evropi.
Pored toga, 11. november je u SAD do sada bio poznat kao Dan veterana, a Tramp je odlučio da se taj datum od sada obeležava kao Dan pobede u Prvom svetskom ratu.
Šojgu: SSSR izveo više ofanziva u Drugom svetskom ratu nego zapadni saveznici
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu izjavio je da su zemlje antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu izvele znatno manje ofanzivnih operacija nego Sovjetski savez (ŠSR).
“Tokom godina Velikog otadžbinskog rata, sovjetske oružane snage su izvele više od 50 strateških, preko 250 frontovskih i oko 1.000 armijskih ofanzivnih operacija. Poređenja radi: zapadni saveznici, koji danas veličaju svoj doprinos Pobedi, bili su u stanju da pripreme i izvrše samo 18 ofanzivnih operacija”, naveo je Šojgu u autorskom tekstu za Rusku gazetu.
Prema njegovim rečima, Hitler je potcenio mobilizacioni potencijal i ekonomske mogućnosti ŠSR-a.
“Nakon lake vojne šetnje kroz zemlje Zapadne i Centralne Evrope, Hitler je verovao u svoju skoru pobedu nad Sovjetskim Savezom, ali je pogrešno procenio. Ni iznenadnost napada, ni privremena vojno-tehnička nadmoć, ni varvarska okrutnost i genocid nad civilnim stanovništvom nisu pomogli fašistima. Sovjetski narod se hrabro i čvrsto držao i pobedio”, naglasio je Šojgu.
Kako je naveo, početak rata otkrio je pogrešne procene napravljene u procesu priprema ŠSR-a za rat: u snabdevanju trupa oružjem i vojnom opremom, u strateškom planiranju, u komandovanju trupama.
“Dobivši na raspolaganje ekonomske i ljudske resurse osvojene Evrope i stekavši borbeno iskustvo na evropskom ratištu, Vermaht je preuzeo stratešku inicijativu i, uprkos velikim porazima u bici za Moskvu, bici za Staljingrad itd., držao ju je do 1943. godine”, rekao je Šojgu.
On je podsetio da je tokom prvih ofanzivnih operacija Vermahta, Crvena armija imala poteškoća u zadržavanju neprijateljskih trupa i bila je primorana na povlačenje.
“Kasnije, sa sticanjem neophodnog iskustva u vođenju savremenog ratovanja, stvaranjem tenkovskih armija, obezbeđivanjem trupa artiljerijom u dovoljnoj meri i postizanjem vazdušne nadmoći, dobila je mogućnost da sprovodi ofanzivne operacije velikih razmera”, naveo je sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije.
Kako je naveo, Vrhovna komanda je usavršila svoje veštine u organizovanju odbrane i kontraofanzive, a pojavili su se i novi vidovi i rodovi oružanih snaga koji su odgovarali vremenu.
“Sovjetska vojna veština je obogaćena kvalitativno novim oblicima i metodama strateških, taktičkih i operativnih dejstava. Strateška ofanziva je zauzela glavno mesto u njenom razvoju”, naglasio je Šojgu.
Prema njegovim rečima, direktni gubici ŠSR-a tokom rata iznosili su skoro 27 miliona ljudi.
“Velika pobeda došla je po ogromnoj ceni za sovjetski narod. Upravo je Sovjetski Savez pretrpeo najveće ljudske gubitke. Direktni gubici od vojnih dejstava iznosili su skoro 27 miliona ljudi, indirektni gubici,od gladi, bolesti itd. – skoro 6,5 miliona građana”, naglasio je Šojgu.
Prema njegovim rečima, tokom rata je umrlo oko 8 miliona dece, a stopa nataliteta je smanjena za 15,5 miliona.
“Tako su se ukupni (direktni i indirektni) procenjeni demografski gubici ŠSR-a približili cifri od 50 miliona ljudi. Razmere materijalne štete koju je našoj zemlji naneo najmizantropskiji i najkrvaviji rat su nemerljive: stotine gradova, hiljade preduzeća, desetine hiljada sela i mesta ležale su u ruševinama. Na Zapadu još uvek ne mogu da shvate kako se, posle svih gubitaka i žrtava, naša zemlja pretvorila u supersilu i, samo dvanaest godina nakon Dana pobede, otvorila put čovečanstvu u svemir”, zaključio je Šojgu.
Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /