Evropski parlament raspravljao o Piculinom izveštaju o Srbiji – sutra glasanje

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je da je politička realnost u Srbiji izuzetno složena već duže vreme, pogotovo u proteklih šest meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu, koji je postao simbol korupcije.

Predstavljajući izveštaj o Srbiji u Evropskom parlamentu, Picula je kazao da je pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je život izgubilo 16 osoba, postao simbol korupcije, nepotizma i neadekvatnih kontrolnih mehanizama koji bi morali štititi građane.

“Danas raspravljamo o situaciji u državi u kojoj izborno zakonodavstvo ima ozbiljne nedostatke. Mediji uglavnom nisu slobodni i dostupni svima i u kojoj Regulatorno telo za elektronske medije ne funkcioniše”, rekao je Picula.

Picula je naveo i da u Srbiji pravosuđe selektivno deli pravdu, a oni koji ukazuju na javne probleme izlažu se napadima.

Evroparlamentarcima se obratila i Marta Kos, komesarka Evropske unije za proširenje.

“Pozdravljamo predstojeći izbor novog saveta Regulatornog tela za elektronske medije, jer će se tako poboljšati sloboda medija, građani će biti bolje informisani i moći bolje da sagledaju političku situaciju u zemlji. S druge strane, Srbija mora da potvrdi ozbiljnu nameru za prihvatanje evropskih vrednosti, pa i spoljne politike Unije”, rekla je Marta Kos.

Prema njenim rečima, u vreme “ruske agresije ne može se nastaviti odnos sa Rusijom kao da se ništa ne dešava”.

Marta Kos kaže da je razgovarala sa srpskim zvaničnicima, ali i sa studentima i da im je prenela da Srbija ima istorijsku priliku da se pridruži EU.

“Reforme su nužne, i to je upravo ono što građani u proteklih 5 meseci na ulici zahtevaju”, navela je komesarka za proširenje EU.

Tokom debate evroposlanici su najviše govorili o protestima studenata u Srbiji, iznosili kritike na račun vlasti u Beogradu, posebno zbog najavljenog odlaska u Moskvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na vojnu paradu povodom Dana pobede.

Najviše kritika na račun Srbije izneli su poslanici iz Hrvatske, navodeći kao problem korupciju, nepotizam, manjak vladavine prava i slobode medija, dok su neki, poput Stefana Nikole Bratulice izneli stav da bi Srbija zbog ratova 90-ih trebalo da plati Hrvatskoj ratnu odštetu i da tek tada može da dođe do “pomirenja” dve zemlje.

Srbiju su kritikovali i Austrijanci Andreas Šider i Helmut Brendšteter, Slovenci Vladimir Prebilič, Matej Tonin, a glavne zamerke odnosile su se na vladavinu prava i odnose sa Rusijom.

Marijani: Piculin izveštaj je nadrealan, to je optužnica

Francuski evroposlanik iz grupe Patriote za Evropu (PfE) Tjeri marijani izjavio je večeras, nakon rasprave u Evropskom parlamentu o izveštaju o Srbiji, da je taj izveštaj nadrealan i da je u stvari optužnica. On je za Tanjug, nakon rasprave u EP, rekao da je to debata nove vrste u kojoj je napravljen izveštaj o dva izveštaja koja su već ranije napravljena. “Ukratko, oni više ne znaju šta da izmisle da bi se zapravo umešali u unutrašnje poslove Srbije i osigurali da vlada bude, kako sanjaju, srušena. Ovo je izveštaj koji je potpuno nadrealan jer ignoriše sve pozitivne aspekte prethodnih izveštaja, uključujući napredak u 31 od 34 oblasti za pregovore sa Evropskom unijom. Oni ignorišu ekonomski uspeh, ignorišu izuzetno nisku stopu nezaposlenosti i u stvarnosti se fokusiraju na određene tačke namerno zaboravljajući, na primer, sve što se dešava na Kosovu gde gospodin (Aljbin) Kurti može da počini zverstva nad Srbima. Dakle, ovo nije izveštaj, ovo je optužnica”, rekao je Marijani. Kako je ocenio izveštaj podseća pomalo na Francusku revoluciju tokom koje je giljotina morala da se okreće i tokom koje su sastavljani izveštaji u kojima su osuđenici unapred osuđeni. “Ova debata je pomalo slična tome, ali sada su sve ove debate slične. Pre dva meseca smo već imali apsolutno identičan izveštaj. Krivac je bio određen, njegov zločin je jednostavno bio što je želeo slobodno da izabere svoju sudbinu”, zaključio je on.

Mađarska poslanica iz grupe Patriote za Evropu (PfE) Anamarija Viček izrazila je žaljenje što je izveštaj pristrasan, neuravnotežen i geopolitički neosetljiv na dešavanja u regionu.

Rekla je da zadatak EK nije da podržava zahteve koji dele društvo i sprečavaju mlade da idu u školu ili nastavnike da idu na posao, već da pruži stabilnost.

Francuski evroposlanik iz iste grupe Tjeri Marijani rekao je da predstavljeni izveštaj nije izveštaj već optužnica i da je jedini greh Srbije što ne razmišlja kao Brisel.

“Srbija brani svoje na Kosovu i zato se kažnjava- želite da napravite od Srbije učenika koji sve prihvata. Ona traži svoj suverenitet, vas to šokira, a meni je to normalno. EU ne želi zemlju koja drugačije razmišlja”, ocenio je Marijani.

Mađarska poslanica Kinga Kal iz iste grupe ocenila je da je izveštaj pristrasan, dok je isto mišljenje imao i italijanski evroposlanik Danilo Dela Vale iz Levice (GUE/NGL) koji je rekao da će ta grupacija biti uzdržana tokom glasanja, jer je izveštaj pristrasan i pun agresivnih tonova kojima je cilj da kritikuju srpsku vladu.

Portugalski poslanik Antonio Tanger Korea (PfE) istakao je da je Srbija najvažnija zemlja Zapadnog Balkana i da mora da se pridruži EU.

“Naša je krivica jer smo čekali a došli su Kina i Rusija. Drugo nezavisnost Kosova je proglašena ilegalno i nemojte pritiskati i gurati Srbiju. Ja sam bio tamo i znam šta se tamo dešava, kao i da vi ništa niste učinili za evropsku budućnost Srbije”, rekao je on.

Rumunski evroposlanik Kristijan Tereš iz Grupe Evropski konzervativci i reformisti (ECR) najavio je da će glasati protiv izveštaja jer ne odražava izazove sa kojima se Srbija suočava.

“Srbija je htela da se približi vrednostima EU i trebalo bi ih jačati a ne slabiti”, ocenio je on.

Na kraju rasprave obratio se i predsednik Odbora EP za odnose sa Srbijom Lukas Furlas koji je rekao da je čudno da mu nije data reč tokom regularne rasprave i naglasio da Srbija mora da postane članica EU.

“Ima i kod drugih zemalja problema ali sa njima razgovaramo a sa Srbijom se ponašamo kako se ponašamo i teramo je u naručje Rusije”, rekao je Furlas.

Nakon rasprave o izveštaju u kojem je naglasio važnost nastavka ključnih reformi u procesu evropskih integracija, Picula je poručio da se ništa neće promeniti bez političke volje onih koji su najodgovorniji za trenutno stanje u zemlji.

Ocenjujući da je put Srbije ka Evropskoj uniji (EU) izuzetno složen i da je to proces koji se ne može ostvariti preko noći i bez ozbiljnih promena u zemlji, Picula je ponovio da je duga politička kriza i polarizacija pojačana nedostatkom napretka u temeljnim kriterijumima, poput borbe protiv korupcije, obezbeđenja vladavine prava, slobode medija i izbornih reformi.

Picula je naveo da je vlast u Srbiji predugo pokušavala iskoristiti najbolje od fondova EU, dok je istovremeno zanemarivala temeljne vrednosti i geopolitičku orijentaciju iste te unije.

“Važno je kazati da je Srbija zemlja kandidat za članstvo koji ima posebnu težinu i uticaj na širem prostoru Zapadnog Balkana, pa je razumljivo da ćemo političku situaciju u Srbiji i u budućnosti pratiti sa maksimalnom pažnjom”, poručio je Picula, koji je zahvalio na podršci svim evroposlanicima koji su učestvovali u debati, uključujući i one koji imaju drugačije mišljenje od njega.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je rasprava o Piculinom izveštaju pokazala da svi imaju zajednički cilj da pomognu Srbiji na njenom putu prema EU, pominjući da je i tokom nedavne posete Srbiji podsticala to da se pronađe put napred.

Prema njenim rečima, demokratske promene se događaju kada ljudi sami oblikuju budućnost i to nije nešto što može biti nametnuto spolja.

“Verujem da će ljudi u Srbiji izabrati pravi put i iskorititi ovaj istorijski trenutak. Proširenje pruža Srbiji prilike za ulaganje, integraciju u jedinstveno tržište i ekonomski razvoj kroz Plan rasta”, rekla je Marta Kos i naglasila da će zvaničnici EU nastaviti da razgovaraju sa “svima u Srbiji koji grade otvorenu zemlju” i koji “danonoćno rade kako bi Srbiju približili” cilju u EU.

Evroposlanici će sutra u toku prepodneva glasati za izveštaj, koji nakon što se izglasa dobija formu rezolucije, koja nije pravno obavezujuća.

Furlas: Srbiji je mesto u EU, ne može stalno da se blokira ličnim stavovima

Predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom Lukas Furlas izjavio je večeras da nema proširenja Evropske unije bez Srbije i da ona ne može da se stalno blokira istorijskim ili ličnim stavovima.

On je za Tanjug ponovio da nije imao priliku da u regularnoj raspravi govori, već na kraju rasprave i istakao da ako EU mora da bude iskrena prema srpskom narodu.

“Ako ih želimo, moramo da im kažemo, a ako ih ne želimo, moramo i to da im kažemo. Ne možemo stalno da ih blokiramo prema našim istorijskim ili ličnim stavovima. To je moj stav i biću ovde da podržim ono što je ispravno. Trudim se da budem objektivan jer sam predsednik delegacije EU-Srbija, ali takođe moram da budem objektivan i pravedan prema srpskom narodu. Ponoviću, proširenje bez Srbije nije proširenje”, naglasio je Furlas.