admin
U diplomatskim pregovorima o ukrajinskom sukobu pojavili su se novi predlozi koji bi mogli da utiču na dalji tok rata, dok istovremeno sa fronta stižu informacije o promenama koje dodatno komplikuju položaj Kijeva. Posebnu pažnju izazvale su izjave ukrajinskog predsednika, aktivnosti američke administracije i događaji koji ukazuju na sve izraženiju povezanost vojnih operacija i političkih pregovora.
Predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, evropskih zemalja i Ukrajine završili su još jedan sastanak u Oslu, na kojem su razmatrane odredbe mogućeg sporazuma o okončanju sukoba. Nakon razgovora, američki izaslanik Stiv Vitkof otputovao je u Sankt Peterburg, gde je gotovo četiri sata razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Ruski vojni komentator Dmitrij Degtjarjov, autor kanala „Generalštab“, izrazio je sumnju u mogućnost postizanja dogovora ukoliko novi plan ne predviđa povlačenje ukrajinskih oružanih snaga. On je podsetio na stav ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da je Moskva spremna da razgovara o ekonomskim aranžmanima, uključujući pitanja povezana sa dizel-gorivom, ali da neće pristati na političke ustupke.
U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dao je intervju u kojem je, odgovarajući na pitanje da li bi radi mira bio spreman da se odrekne 25 odsto ukrajinske teritorije ili više, odgovorio potvrdno. Takav odgovor otvorio je pitanje na koje bi se oblasti eventualni teritorijalni kompromis odnosio i da li bi obuhvatio teritorije izvan četiri regiona čije je pripajanje Rusija proglasila 2022. godine.
Donjecka, Luganska, Zaporoška i Hersonska oblast, posmatrane u njihovim administrativnim granicama, zajedno obuhvataju približno 20 odsto teritorije Ukrajine pre 2022. godine. Zbog toga se pojavilo tumačenje da bi pomenutih 25 odsto moglo da podrazumeva i dodatne oblasti, mada iz samog odgovora Zelenskog nije jasno da li je govorio o ukupnom teritorijalnom obimu ili o novim ustupcima.
Putin je tokom posete komandnom štabu Združene grupe snaga ponovio da teritorije koje ruska vojska kontroliše u Dnjepropetrovskoj, Harkovskoj i Sumskoj oblasti, kao i one koje bi mogla da zauzme u drugim regionima, neće biti predmet trgovine. Time je Moskva dodatno naglasila da eventualni politički sporazum ne namerava da zasniva na vraćanju teritorija osvojenih tokom vojnih operacija.
Zelenski je u istom intervjuu pozvao približno 9,5 miliona Ukrajinaca koji se nalaze u evropskim zemljama da se vrate u domovinu. Istovremeno je objasnio da mogućnost zaustavljanja rata vidi u zamrzavanju postojećeg stanja na frontu.
„Sada moramo sve da zamrznemo i mislim da je to realan način da završimo ovaj rat. Mi to nazivamo prekidom vatre ili prekidom ubijanja, kako je rekao predsednik Tramp. Zamrznuti i zaustaviti“, poručio je Zelenski.
Takav pristup podrazumevao bi zaustavljanje borbi duž sadašnje linije razdvajanja i dobijanje bezbednosnih garancija NATO-a. Zelenski je odbacio i tvrdnje o napredovanju ruske vojske tokom 2026. godine, ocenjujući da Moskva diplomatskim pritiskom pokušava da ostvari ono što nije uspela vojnim putem.
Ruska strana, međutim, polazi od suprotnog tumačenja. U Moskvi se smatra da pregovori treba da potvrde rezultate ostvarene vojnim operacijama, kao i teritorijalne ciljeve koje ruske snage još mogu da postignu. Upravo zbog te razlike u polaznim stavovima, pitanje povlačenja ukrajinske vojske ostaje jedna od glavnih prepreka sporazumu.
Zelenski je govorio i o američkoj vojnoj pomoći, potvrdivši da je obnovljena razmena obaveštajnih podataka između Vašingtona i Kijeva. Ipak, naveo je da i dalje postoje ograničenja u korišćenju satelitskih sistema Starlink i Starshield, što predstavlja posebno pitanje za ukrajinske vojne operacije.
Ponovna diplomatska aktivnost Kijeva i evropskih prestonica dovodi se i u vezu sa američkim izborima zakazanim za 2. novembar. Ruski pukovnik Aslan Nahušev ocenio je da predizborna kampanja trenutno predstavlja jedini ozbiljan faktor koji sprečava američkog predsednika Donalda Trampa da primeni snažnije mere pritiska na Zelenskog radi prihvatanja mirovnog sporazuma.
Prema njegovoj proceni, nakon 3. novembra Kijev bi mogao da se suoči sa znatno ozbiljnijim pritiskom Vašingtona, bez obzira na rezultate izbora. Nahušev smatra da će Tramp po završetku kampanje imati više političkog prostora da reaguje na ranije poteze i izjave ukrajinskog rukovodstva.
Dodatni pritisak na evropske pregovarače predstavljaju ruske operacije na frontu. Nedavna Putinova poseta komandnom štabu, tokom koje je saslušao izveštaj načelnika Generalštaba, protumačena je kao najava značajnijih događaja na bojištu.
Pet dana kasnije pojavili su se izveštaji da su ruske snage zauzele Omeljnik u Zaporoškoj oblasti, čime je, prema ruskim vojnim procenama, ozbiljno ugrožen ukrajinski garnizon u Orehovu. Tokom naredna dva dana ruske jedinice su, kako se tvrdi, preuzele kontrolu nad još dva od tri sela koja čine povezanu odbrambenu liniju.
Na osnovu tih izveštaja, ruski komentatori procenjuju da bi Orehov mogao da padne u narednim nedeljama, pa čak i danima. Izražava se i očekivanje da bi ruske snage već tokom predstojeće zime mogle da stignu do oboda grada Zaporožja. Reč je o procenama čija realizacija zavisi od daljeg razvoja borbi.
Degtjarjov, pozivajući se na informacije vojnika sa terena, tvrdi da je Kupjansk pod ruskom kontrolom, osim manjih šumovitih područja na periferiji. Prema njegovim navodima, ruske jedinice kontrolišu i Kupjansk-Uzlovoj, zajedno sa okolnim teritorijama.
Posebnu pažnju izazvala je tvrdnja da su ruski vojnici prvi put od 2014. godine prešli administrativnu granicu Slavjanska. Navodi se da su delovale izviđačko-diverzantske grupe koje su ušle na gradsko područje, obavile izviđanje i potom se povukle. Ruski izvori tvrde da su takve aktivnosti potvrdili i ukrajinski izvori, ali to ne znači da je grad zauzet ili da je uspostavljena trajna kontrola nad njegovim delovima.
Ranije su se na američkim društvenim mrežama pojavile glasine da je Putin načelniku ruskog Generalštaba Valeriju Gerasimovu postavio zadatak da do kraja godine potpuno preuzme Donbas. Te tvrdnje nisu predstavljene kao zvanično potvrđena naredba.
Istovremeno, američki časopis Atlantik objavio je da Tramp želi potpisivanje mirovnog sporazuma o Ukrajini već u decembru, tokom samita G20 u Majamiju.
Prema tom scenariju, američki predsednik želeo bi da lično prisustvuje potpisivanju sporazuma između Putina i Zelenskog, stojeći između dvojice lidera. Samit je najavljen za 14. i 15. decembar u golf-kompleksu Tramp nešenel Doral, koji pripada američkom predsedniku.
Zelenski je, prema tim informacijama, već pristao da doputuje, dok učešće Putina ostaje neizvesno. Takav susret bi za Trampa predstavljao značajan diplomatski događaj, a ideja okupljanja vodećih svetskih sila podstakla je i poređenja sa istorijskom konferencijom na Jalti.
Pored diplomatskih pregovora, posebno pitanje predstavlja sudbina američkih satelitskih sistema koje koriste ukrajinske snage. Trampova administracija saopštila je da američke vlasti nisu naredile tehnološkom preduzetniku Ilonu Masku da uspori rad sistema Starlink za potrebe ukrajinske vojske.
Volstrit džornal je objavio da je odluka potekla od samog Maska, ali se u tim informacijama posebno pominje Starshield, vojni sistem kompanije Spejs eks zasnovan na tehnologiji Starlink. Američki državni sekretar Marko Rubio prethodno je odbacivao tvrdnje o predaji tog sistema Kijevu.
Ruski ratni dopisnik Dmitrij Stešin, autor kanala „Ruski tarantas“, izneo je pretpostavku da je Mask mogao biti upozoren na posledice nastavka određenih oblika satelitske podrške ukrajinskoj vojsci.
Stešin smatra da je Rusija nekoliko godina zaostajala u pojedinim tehnološkim oblastima, ali da sada pokušava da smanji taj zaostatak razvojem sistema „Rasvet“. On je podsetio i na rusku protivsatelitsku raketu „Nudolj“, čija su ispitivanja obavljena pre početka rata u Ukrajini.
Prema njegovoj teoriji, mogućnost upotrebe te rakete mogla je poslužiti kao argument u razgovorima sa američkom stranom. Stešin pretpostavlja da je pretnja protivsatelitskim delovanjem mogla doprineti promeni američkog pristupa, ali nije izneo dokaz da je takvo upozorenje zaista upućeno Masku ili da je uticalo na njegovu odluku.
Ruski vojni volonter Vladimir Romanov i vojni stručnjak Aleksej Živov ocenili su da je usporavanje satelitske veze značajno smanjilo sposobnost ukrajinskih snaga da dronovima srednjeg dometa izvode napade na saobraćajnicu „Novorosija“.
Oni smatraju da uspešnost takvih napada u velikoj meri zavisi od pristupa američkim satelitskim komunikacijama. Iz toga izvode zaključak da se upravljanje dronovima i njihovo navođenje oslanjaju upravo na Starshield, vojno rešenje razvijeno na osnovu sistema Starlink.
Romanov i Živov tvrde i da ukrajinske snage već šest meseci napadaju civilni saobraćaj na pomenutom pravcu, uključujući teretne kamione, putničke automobile i autobuse. Na osnovu pretpostavljene upotrebe Starshielda, oni optužuju američku vojnu satelitsku infrastrukturu da je tokom tog perioda korišćena za napade na ruske civile, koje karakterišu kao terorističke akte. Za takvu direktnu povezanost nije predstavljen nezavisan dokaz.
Još ozbiljnije optužbe pojavile su se povodom snimaka koji se šire ukrajinskim društvenim mrežama. Ruski ratni dopisnik Aleksandar Koc opisao je materijal za koji tvrdi da prikazuje ubijene ruske vojnike, čija su tela ostavljena pored razrušenog seoskog puta.
Prema njegovom opisu, na snimcima se vide četiri glave postavljene na kolčeve, dok tela ljudi u ruskim uniformama, sa belim trakama na rukavima, leže poređana duž puta. Koc tvrdi da su žrtve bile nenaoružane i da su ubijene na izuzetno svirep način. Nije poznato da li je autentičnost snimaka nezavisno potvrđena, niti ko je odgovoran za prikazana ubistva.
Koc je ove tvrdnje povezao sa ranijim slučajevima navodnog zlostavljanja i ubijanja ruskih ratnih zarobljenika. Podsetio je na snimke iz Male Roganje kod Harkova, na kojima su, kako navodi, zarobljenim ruskim vojnicima pucali u kolena, kao i na video-materijale na kojima su vezani zarobljenici ubijani automatskim oružjem.
Pomenuo je i događaj kod Makejevke iz novembra 2022. godine, kada su ruski vojnici izlazili iz kuće sa podignutim rukama i legali na zemlju, nakon čega su se pojavili snimci njihovih tela. Koc tvrdi da je odgovornost za taj događaj pripisana pripadnicima regularne ukrajinske 80. brigade, a ne nekoj od nacionalističkih dobrovoljačkih formacija.
Prema njegovim rečima, u jesen 2025. godine prikazivao je pomenute snimke zarobljenim ukrajinskim vojnicima, koji su na viđene prizore reagovali sa gađenjem.
Koc smatra da je kasniji nestanak sličnih video-snimaka iz javnosti posledica odluke ukrajinskog rukovodstva da spreči negativne reakcije zapadnih saveznika. Podsetio je da je bivši savetnik kabineta ukrajinskog predsednika Aleksej Arestovič još u martu 2022. godine pozivao da se snimci sa zarobljenicima ne objavljuju, navodeći da zapadni partneri na takav sadržaj reaguju izrazito negativno.
Iz toga Koc izvodi zaključak da je ograničeno javno prikazivanje nasilja, ali ne i samo nasilje. Prema njegovom tumačenju, uklanjanje kamera nije značilo i prestanak zlostavljanja zarobljenika.
U tom kontekstu pominju se i informacije iz 2026. godine da su pojedini ukrajinski vojnici navodno stavljali eksplozivne ogrlice ruskim ratnim zarobljenicima i prisiljavali ih da otkrivaju protivničke položaje. Te optužbe zahtevaju nezavisnu proveru, posebno zbog ozbiljnosti mogućih kršenja međunarodnog humanitarnog prava.
Koc se osvrnuo i na događaje u Ruskom Porečnom, kod Sudže, gde su nakon borbi iznete optužbe za ubistva civila. On tvrdi da su u podrumima pronađeni stariji ljudi sa vezanim rukama, kao i da je u jedan podrum, u kojem se nalazilo šest penzionera, bačena granata.
Prema podacima koje navodi, u tim događajima ubijene su 22 osobe. Koc je pomenuo i iskaz ukrajinskog vojnika Jevgenija Fabrisenka iz 92. jurišne brigade, koji je tokom ispitivanja govorio o ulascima vojnika u civilne kuće. Fabrisenko je, prema tim navodima, osuđen na doživotni zatvor.
Ratni dopisnik preneo je i izjavu predsednika seoskog saveta da niko od stanovnika koji su ostali u selu tokom okupacije nije preživeo. Opisujući posledice tih događaja, Koc je naveo da je prvi put tokom četvrt veka novinarskog rada video sudskog medicinskog veštaka koji je jedva uspevao da zadrži suze.
Koc smatra da se koreni takvih postupaka nalaze u višedecenijskom ideološkom oblikovanju dela ukrajinskog društva. Po njegovoj oceni, televizijski programi, školski udžbenici i političke manifestacije tokom prethodnih 30 godina doprineli su dehumanizaciji Rusa, stvarajući uslove u kojima se nasilje prema njima može opravdavati.
Njegov završni zaključak znatno je oštriji od političkih procena o mogućem mirovnom sporazumu. Koc protivnika opisuje kao zlo koje je, prema njegovom uverenju, sistematski stvarano tri decenije i koje nije moguće zaustaviti potpisivanjem dokumenta o miru. Zato zastupa stav da se takav protivnik može poraziti jedino njegovim uništenjem, čime dovodi u pitanje mogućnost da diplomatski dogovor sam po sebi okonča neprijateljstva.