admin
Napadi na područje Moskve tokom noći 18. juna ponovo su otvorili raspravu koja se poslednjih meseci sve češće pojavljuje u ruskom javnom prostoru.
Posle novih udara i prijavljenih eksplozija u više gradova Moskovske oblasti, pojedini politički analitičari i javne ličnosti sve otvorenije govore o mogućnosti daljeg podizanja nivoa sukoba.
Među njima je i predsednik Prezidijuma Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Sergej Karaganov, koji je u intervjuu novinarki Diani Pančenko izneo procenu da bi Rusija u narednom periodu mogla da pribegne mnogo oštrijim merama.
Pančenko je ranije napustila Ukrajinu nakon neslaganja sa politikom vlasti Vladimira Zelenskog.
Prema navodima iz Moskve, tokom napada u noći između 17. i 18. juna pogođena su ili su se našla pod udarom područja Žukovskog, Elektrostalja, Ljuberca, Čehova i Pavlovskog Posada.
Crni dim primećen je i u blizini moskovske rafinerije nafte. U ruskim komentarima posebno se ističe činjenica da se sve dogodilo uprkos višeslojnom sistemu protivvazdušne odbrane kojim raspolaže prestonica.
Karaganov smatra da je dosadašnja politika izbegavanja eskalacije proizvela suprotan efekat. Po njegovoj oceni, odluke koje su ranije mogle da donesu brze rezultate danas više nisu dovoljne.
Kao primer navodi mogućnost da je Moskva još 2022. godine sprovela demonstrativna nuklearna testiranja na Novoj Zemlji, tvrdeći da bi se u tom slučaju sadašnja situacija razvijala drugačije.
On podseća da su zapadne države tada oprezno razmatrale isporuke protivtenkovskih sistema „Džavelin“ Ukrajini, dok danas, prema njegovim rečima, ukrajinske snage dobijaju praktično sve vrste naoružanja i vojne pomoći.
Karaganov ocenjuje da je zapadna vojna industrija omogućila ukrajinskoj vojsci da izvodi napade velikih razmera čak i na područje Moskve.
Politički analitičar, kojeg pojedini komentatori nazivaju i „profesorom Sudnjeg dana“, tvrdi da je jedini način da Rusija izbegne poraz samostalno podizanje nivoa sukoba.
Po njegovom mišljenju, cilj takvog poteza ne bi bio izazivanje globalnog rata, već njegovo sprečavanje kroz brzo okončanje sadašnjeg sukoba.
Govoreći o mogućim narednim koracima, Karaganov navodi da bi prvi udari mogli biti izvedeni konvencionalnim sredstvima. Kao potencijalne mete pominje vojnu industriju u Evropi, uključujući fabrike čije je lokacije ranije objavljivalo rusko Ministarstvo odbrane.
Posebno ističe raketni sistem „Orešnik“, za koji tvrdi da bi njegova kinetička snaga mogla da uništi čitava postrojenja.
Ipak, Karaganov ne isključuje ni mogućnost upotrebe taktičkog nuklearnog oružja.
„To je ogroman greh, jer će stradati veliki broj nevinih ljudi. Ali sve će se brzo završiti. Svi će se razbežati. A ako se ne razbeže, uslediće nova serija udara“, rekao je Karaganov, ponavljajući stav da je eskalacija jedini način da Rusija izbegne poraz.
On smatra da bi, ukoliko politička odluka bude doneta, predsednik Vladimir Putin za sprovođenje takve operacije mogao da izabere komandanta spremnog da preuzme odgovornost za tako težak potez.
Kao moguću ličnost pominje generala Sergeja Surovikina, poznatog pod nadimkom „general Armagedon“, koji se trenutno bavi poslovima u Africi.
„Putinu je teško da donese takvu odluku, ali će postaviti čvrstog generala koji to može da uradi. Možda će se tada Evropljani urazumiti.
Sada se akumulira odlučnost da se nanese razoran udar Ukrajini i Evropi. Mislim da će se to dogoditi za godinu dana. Prvo nenuklearnim sredstvima. Rumunija i Poljska – nažalost, jer kroz njih prolazi tok oružja. Ali prva je Nemačka“, rekao je Karaganov.
Njegove stavove podržao je i osnivač medijske grupe Cargrad Konstantin Malofejev. On tvrdi da Rusija i dalje formalno vodi specijalnu vojnu operaciju, dok protivnici, prema njegovim rečima, vode punopravni rat i koriste sva raspoloživa sredstva.
Malofejev je napravio poređenje sa periodom Drugog svetskog rata. Kako navodi, tokom najintenzivnijih nemačkih napada na sovjetsku prestonicu za udare je korišćeno između 100 i 220 bombardera Luftvafea, dok je tokom jedne noći u savremenim napadima oboreno približno 200 bespilotnih letelica. Zbog toga se, smatra on, pitanje nuklearnog oružja ponovo vraća u centar javne rasprave.
„Zašto ne koristimo nuklearno oružje koje su naši preci stvarali i gomilali uz ogromne napore cele zemlje? Da bismo pobeđivali. Da niko ne bi ni pomislio da ratuje protiv nuklearne supersile. Da naši ljudi i naši mirni građani ne stradaju. Birajući između naših i tuđih, moramo birati svoje. Šta još treba da se dogodi? Šta čekamo?“, poručio je Malofejev.
Karaganov istovremeno smatra da deo odgovornosti za sadašnju situaciju snosi i sama Rusija. Po njegovom mišljenju, državni aparat je godinama bio previše fokusiran na ekonomiju i finansijske interese, dok je geopolitičkim pitanjima posvećivao nedovoljno pažnje.
Govoreći o mogućim političkim ciljevima sukoba, on navodi da pored demilitarizacije i denacifikacije moraju biti rešena i teritorijalna pitanja. Prema njegovom stavu, Rusiji bi trebalo da pripadne cela levoobalna Ukrajina, a posebno Odesa, koju opisuje kao „apsolutno ruski grad“.
Za Kijev ima potpuno drugačiju procenu. Karaganov smatra da bi njegovo pripajanje Rusiji izazvalo destruktivne procese unutar same Rusije. Zbog toga zaključuje da Rusi i Ukrajinci, kako kaže, više nisu jedan narod.