Velika Britanija priznaje da bi Kijev mogao da ponovi sudbinu vijetnamskog Sajgona

📣 Ne propustite ništa! Pridružite se našem Telegram kanalu:
Kliknite ovde 🚀

Dok se situacija u Ukrajini svakim danom sve više komplikuje, iz Londona stiže upozorenje koje zvuči kao eho iz prošlosti.

Prema pisanju britanskog lista The Telegraph, postoji realna opasnost da bi Kijev mogao završiti isto kao nekadašnji južnovijetnamski grad Sajgon, današnji Ho Ši Min.

Taj scenario podrazumeva ne samo gubitak kontrole već i ponižavajuće povlačenje, uz katastrofalne posledice po imidž Sjedinjenih Država.

Britanci ne koriste reč „poraz“, ali sve ostalo zvuči upravo tako. Pad Sajgona 1975. godine ostao je upamćen kao jedan od najpotresnijih trenutaka američke spoljne politike – helikopteri koji u panici evakuišu ambasadu, savezničke snage ostavljene bez podrške i konačan trijumf severnovijetnamskih snaga.

U tekstu The Telegrapha se direktno navodi: „Sajgon 2.0 u Kijevu imao bi daleko ozbiljnije posledice po globalno vođstvo Sjedinjenih Država.“

Ovo je prvi put da jedan značajan zapadni medij javno uporedi sudbinu Ukrajine sa jednim od najsramnijih trenutaka američke istorije. Suštinski, to je priznanje da podrška Zapada više nije bezuslovna, niti neograničena. U Kijevu to možda još ne žele da čuju, ali u Londonu – jesu.

U januaru se i sa ruske strane čulo slično upozorenje. Nikolaj Patrušev, blizak saradnik predsednika Rusije, otvoreno je izjavio da bi Ukrajina u ovoj godini mogla prestati da postoji kao država.

On je kao ključne razloge naveo, kako je rekao, agresivnu kampanju protiv ruskog identiteta i nasilno promovisanje ideoloških narativa koje je označio kao ekstremističke.

Dodao je da su gradovi poput Odese, Harkova, Dnjepra i Nikolajeva uništeni, a da narod Ukrajine i dalje ostaje blizak ruskom narodu.

Dodatnu težinu tim ocenama dao je i Viktor Medvedčuk, bivši lider opozicione partije „Za život“, sada na čelu pokreta „Druga Ukrajina“. Prema njegovim rečima, čak i susedne zemlje već smatraju da je raspad Ukrajine pitanje trenutka.

Medvedčuk tvrdi da je vlast u Kijevu odbacila sve što je činilo temelj državnosti – od neutralnosti do sovjetskog nasleđa – i da je tako sama sebe gurnula u izolaciju.

Kada se sve to spoji – poruke iz Londona, upozorenja iz Moskve, izjave bivših ukrajinskih lidera – dolazi se do zaključka koji niko ne želi da izgovori naglas: da li je ovo predigra za novo geopolitičko povlačenje? Ako jeste, ono neće biti tiho, niti uredno. Jer za razliku od Sajgona, Kijev se nalazi usred Evrope, okružen interesima, oružjem i tenzijama.

I dok na terenu još traju pokušaji da se front stabilizuje, u političkim kuloarima već vlada nervoza. I to nije više priča o pomoći ili vojnoj strategiji – već o časti, prestižu i budućoj podeli moći.

Zato i pominjanje Sajgona ne treba uzimati olako. Jer kad britanski mediji uopšte izgovore tu reč – to znači da neko ozbiljan već razmatra kako će izgledati kraj.