admin
Izjava ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova nakon sastanka ministara zemalja ASEAN u Manili izazvala je snažne reakcije među političkim analitičarima u Kini.
Posebnu pažnju privukla je promena retorike Moskve prema pitanju Severne Koreje i budućnosti Korejskog poluostrva.
Kako navodi kineski NetEase, Lavrov je na konferenciji za novinare posle sastanka saopštio da Rusija više neće podržavati međunarodne pozive za denuklearizaciju Korejskog poluostrva.
Prema oceni kineskih autora, takva izjava odmah je izazvala veliki odjek i otvorila pitanje kakvu novu strategiju Moskva namerava da sprovodi.
Kineski analitičari ističu da je promena posebno značajna zato što je Rusija godinama zastupala drugačiji stav. Denuklearizacija Korejskog poluostrva dugo je predstavljala zajednički cilj postignut tokom šestostranih pregovora u kojima je učestvovala i Moskva, a Rusija je, zajedno sa Kinom, dosledno podržavala takvu politiku.
Prema oceni kineskih novinara, Lavrov nije ostavio prostor za različita tumačenja niti je slao posredne signale, već je otvoreno saopštio da je došlo do promene ruske politike.
Iako su Rusija i Severna Koreja poslednjih godina značajno proširile saradnju, ovako jasno definisan zaokret mnogi smatraju neuobičajenim.
U Pekingu smatraju da je ovakva poruka istovremeno javna diplomatska podrška Pjongjangu i potvrda da su se Rusija i Severna Koreja poslednjih godina znatno približile, uz nameru da dalje jačaju međusobnu saradnju.
Kineski analitičari ocenjuju da takav potez može predstavljati i pokušaj Moskve da se oslobodi diplomatskih ograničenja koja, prema njihovom tumačenju, dolaze iz politike Sjedinjenih Američkih Država, koje su među najglasnijim zagovornicima denuklearizacije Korejskog poluostrva.
Prema oceni kineskih analitičara, javna diplomatska podrška predstavlja jedan od najsnažnijih oblika pomoći Severnoj Koreji, jer ne zahteva dodatne resurse, a istovremeno ima veliki politički značaj za Pjongjang.
Rusija i Severna Koreja već su dodatno učvrstile odnose potpisivanjem sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu, koji predviđa međusobnu pomoć u slučaju oružanog napada na jednu od dve države.
Taj mehanizam često se poredi sa principom kolektivne odbrane iz člana 5 Severnoatlantskog saveza, iako se radi o odvojenim međunarodnim sporazumima sa različitim pravnim okvirima.
Pojedini analitičari tumače da bi ovakav zaokret Moskve mogao predstavljati odgovor na rast tenzija između Rusije i Zapada, uključujući planove o nuklearnom naoružavanju u kojima učestvuju Nemačka, Francuska i Velika Britanija.
Ruski zvaničnici su ranije više puta saopštavali da smatraju kako iza bezbednosne politike evropskih saveznika stoji Vašington.
Moskva je nedavno izjavila da zna da iza ratobornih planova EU stoji Vašington, pa je izjava Moskve da više neće učestvovati u denuklearizaciji Severne Koreje odgovor Vašingtonu na dostavljanju američkih nuklearnih raketa u Evropi.