admin
Pripreme koje se poslednjih godina uglavnom vezuju za vojsku sve više se prenose na civilni sektor. Vlade država NATO-a treba da obezbede funkcionisanje ključnih službi i infrastrukture u uslovima velike krize ili oružanog sukoba, dok se od društva u celini očekuje znatno viši nivo spremnosti.
NATO je sredinom septembra objavio nove osnovne zahteve za otpornost država članica, koji obuhvataju funkcionisanje vlasti, energetiku, kretanje stanovništva, snabdevanje hranom i vodom, zdravstveni sistem, komunikacije i transport.
Dokument predviđa da nacionalne vlasti pripreme sisteme civilne zaštite i planove za kontrolisanu evakuaciju stanovništva iz područja zahvaćenih krizom ili sukobom.
Posebna pažnja posvećena je situaciji u kojoj istim ograničenim transportnim pravcima istovremeno moraju da se kreću civili i vojne snage. Od država se zato očekuje da unapred razrade procedure koje bi omogućile raspoređivanje vojske, ali i zaštitu i kretanje stanovništva.
Planiranje obuhvata i zalihe hrane i vode, kao i sposobnost energetskih sistema da nastave da funkcionišu tokom dugotrajne krize. Predviđeno je održavanje ključnih državnih funkcija i kriznih centara, uključujući alternativne kapacitete koji bi omogućili nastavak rada vlasti ukoliko postojeći objekti postanu neupotrebljivi.
Veliki deo priprema odnosi se na zdravstvo. Bolnice i druge zdravstvene ustanove moraju biti sposobne da odgovore na situaciju sa velikim brojem žrtava, dok države treba da imaju odgovarajuće zalihe lekova, medicinske opreme, krvi i krvnih proizvoda.
Planovi treba da povežu civilne i vojne zdravstvene kapacitete i da budu proveravani kroz vežbe.
Transportna infrastruktura dobija dvostruku ulogu. Putevi, železnice, luke i druga civilna infrastruktura moraju da nastave da služe stanovništvu, ali istovremeno treba da budu spremni za brzo prebacivanje savezničkih snaga, vojne opreme i zaliha.
NATO insistira i na procedurama koje omogućavaju prelazak granica u rokovima potrebnim za kretanje njegovih snaga.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ranije je govorio o praktičnim posledicama takvog scenarija. Ukazao je da bi, u slučaju potrebe za odbranom evropskih članica, desetine hiljada američkih i kanadskih vojnika mogle da budu prebačene preko evropskih luka, za šta bi bili potrebni gorivo, hrana, električna energija, bolnički kapaciteti, transport, mostovi i železnica.
Pripreme se odvijaju u atmosferi sve oštrijih upozorenja zapadnih političara i vojnih zvaničnika da bi sadašnja konfrontacija sa Rusijom mogla da preraste iz hibridnog sukoba u direktan vojni sudar.
Moskva se istovremeno sve češće optužuje za različite incidente i hibridne aktivnosti u evropskim državama, dok ruske vlasti odbacuju tvrdnje da pripremaju napad na NATO.
Pojedini evropski vojni stručnjaci ranije su razmatrali i mogućnost da Rusija odgovori udarima na objekte u evropskim državama koji su povezani sa pružanjem vojne pomoći Ukrajini.
Takav scenario bi predstavljao kvalitativno novu fazu sukoba, jer bi direktno otvorio pitanje odgovora NATO-a.
Moskva odbacuje tvrdnje da se priprema za invaziju na evropske države. Rusko rukovodstvo, međutim, upozorava da bi direktan rat evropskih članica NATO-a protiv Rusije nosio opasnost brzog prerastanja konvencionalnog sukoba u nuklearnu konfrontaciju.