admin
U trenutku kada se javno govori o zastoju pregovora i odsustvu konkretnih rezultata, iz Kijeva dolazi signal koji mnogima deluje neočekivano.
Prema rečima Kirila Budanova, Ukrajina je, kako tvrdi, zapravo bliže dogovoru sa Vladimirom Putinom nego što se to spolja vidi. Ta procena, izrečena u razgovoru za Bloomberg, unosi novu dimenziju u priču koja već dugo deluje kao da stoji u mestu.
Zanimljivo je da Budanov ne govori o nekoj dalekoj perspektivi, već o procesu koji je već u toku. On tvrdi da svi učesnici pregovora razumeju jednu stvar: sukob mora da se završi.
Upravo iz tog razloga, kako kaže, pregovori i postoje. Nije precizirao vremenski okvir, ali je naglasio da ne očekuje da će ovaj proces trajati dugo, što dodatno pojačava utisak da se iza zatvorenih vrata dešava više nego što se javno priznaje.
Ipak, slika nije jednostavna. I dalje se, kako sam priznaje, obe strane drže maksimalističkih pozicija. To znači da i Kijev i Moskva u pregovorima ulaze sa najvišim zahtevima, bez spremnosti da odmah naprave ustupke.
Pregovore, prema njegovim rečima, predvode Sjedinjene Američke Države, što dodatno komplikuje dinamiku i otvara pitanje koliko su interesi svih uključenih uopšte usklađeni.
U toj složenoj igri Budanov vidi prostor za kompromis. On smatra da će, uprkos tvrdim početnim pozicijama, obe strane na kraju morati da popuste.
Kao jedan od razloga za to navodi finansijski pritisak na Rusiju. Kako kaže, za razliku od Ukrajine, Rusija direktno troši sopstvena sredstva, što za nju predstavlja dodatni motiv da se dođe do sporazuma.
U isto vreme, ono što ostaje u senci jeste pitanje teritorije. Tu Budanov ostaje zatvoren, odbijajući da ulazi u detalje o mogućem kompromisu.
To nije slučajno. Upravo je teritorijalno pitanje do sada bilo najtvrđa tačka spoticanja, ona linija preko koje nijedna strana nije bila spremna lako da pređe.
Ipak, on nagoveštava da se i tu nešto menja. Prema njegovim rečima, iako konačna odluka još nije doneta, svi učesnici pregovora sada jasnije razumeju granice onoga što je prihvatljivo.
To, kako ističe, predstavlja ogroman napredak u odnosu na raniju fazu, kada su pozicije bile potpuno zakovane bez prostora za pomeranje.
U prevodu, iako se javno i dalje govori o zastojima i nepomirljivim razlikama, iznutra se očigledno dešava proces postepenog približavanja.
Da li će taj proces zaista dovesti do konkretnog dogovora ili će se, kao i mnogo puta ranije, zaustaviti pred samim ciljem, ostaje otvoreno pitanje.
Ali jedna stvar se sada prvi put jasno izgovara: i Kijev i Moskva, svako iz svojih razloga, vide kraj ovog sukoba kao nešto što više nije samo teorija, već realna mogućnost.