admin
Trgovinska razmena izraženo u dolarima u tom periodu iznosila je 37.836,5 miliona dolara što je rast od 12,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 14.698,5 miliona, što čini povećanje od 7,7 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 17.677,8 miliona evra, što je za 1,0 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
Izraženo u dolarima, izvezeno je robe u vrednosti od 17.174,1 miliona dolara, što čini povećanje od 16,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 20.662,4 miliona dolara, što je za 9,3 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
Izražen u evrima, deficit iznosi 2.979,3 miliona evra, što čini smanjenje od 22,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Deficit izražen u dolarima iznosi 3.488,2 miliona dolara, što čini smanjenje od 16,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 83,1 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77,9 odsto. Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (29,7 odsto), sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (25,1 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (23,4 odsto), Beogradski region (20,8 odsto), a oko jedan odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,5 odsto), slede Region Vojvodine (30,8 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (15,4 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,5 odsto), a oko 1,8 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija. Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije.
To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Zemlje članice Evropske unije čine 58,8 odsto ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.496,3 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, pića, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, električnih mašina i aparata.
Izraženo u evrima, izvoz je iznosio 1.919,0 mil. evra, a uvoz 638,6 miliona evra (suficit iznosi 1.280,4 miliona evra).
Izraženo u dolarima, izvoz Srbije iznosio je 2.242,4 miliona dolara, a uvoz 746,1 milona dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 300,5 odsto.
Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu bili su Nemačka, Italija, Kina, Bosna i Hercegovina, kao i Mađarska.
Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu bili su Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska. Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzimaju setovi provodnika za avione, vozila, brodove (155 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu rude bakra i koncentrata (150 milina dolara), na trećem mestu je izvoz ostalih motornih vozila za prevoz lica, osim autobusa (142 miliona dolara), sledi izvoz rafinisanog bakra (133 miliona dolara), a poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile (86 miliona dolara).
Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da su lekovi za maloprodaju (147 miliona dolara) naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju su sirova nafta i ulja od bituminoznih minerala (142 miliona dolara), na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa u gasovitom stanju (60 miliona dolara), sledi uvoz električne energije (59 miliona dolara), dok poslednje mesto zauzima uvoz ostalih delova i pribora za motorna vozila (48 miliona dolara).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše lekovi za maloprodaju i električna energija, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se električna energija i slatki biskviti, a uvoze se električna energija i konstrukcije i delovi od čelika) i Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču).
Značajan suficit u razmeni ostvaren je u razmeni sa Nemačkom, Češkom i Slovačkom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica), a potom sa Turskom, Poljskom i Kazahstanom.
U maju 2026. godine izvezeno je robe u vrednosti od 3.312,8 miliona dolara, što čini povećanje od 6,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Uvoz je iznosio 4033,2 miliona dolara, što čini povećanje od 3,2 procenta u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2.839,4 miliona evra, što čini povećanje od 3,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3.456,9 miliona evra, što čini smanjenje od 0,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks maj 2026/april 2026. godine pokazuje pad izvoza za 5,1 odsto i pad uvoza za 7,5 odsto. Računato u evrima, desezonirani indeks maj 2026/april 2026. godine pokazuje pad izvoza za 5,0 odsto i pad uvoza za 8,1 odsto.
Promet robe u trgovini na malo u maju veći u tekućim cenama za 9,6%,u stalnim za 6,2%
Promet robe u trgovini na malo u Srbiji je u maju bio veći u tekućim cenama za 9,6 odsto, a u stalnim cenama za 6,2 odsto, u odnosu na isti mesec prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Ukoliko se uporede prvih pet meseci 2026. godine sa istim periodom 2025. godine, promet robe u trgovini na malo, veći je u tekućim cenama za 9,1 odsto, a u stalnim cenama za 7,5 odsto.
Posmatrano po trgovinskim delatnostima, u maju 2026. godine, u odnosu na maj prethodne godine, najveći rast prometa u stalnim cenama zabeležen je u trgovini na malo hranom, pićima i duvanom od 7,1 odsto.
Sledi trgovina na malo motornim gorivima, sa rastom prometa od 6,6 odsto, a u trgovini na malo neprehrambenim proizvodima zabeležen je rast prometa od 5,0 odsto.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u maju ove godine veća za 0,3 odsto
Industrijska proizvodnja u Srbiji je u maju ove godine bila veća za 0,3 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
U odnosu na prosek 2025. godine, bila je manja za 0,9 odsto.
Industrijska proizvodnja u periodu januar-maj ove godine bila je veća za 0,6 odsto u odnosu na isti period 2025. godine .
Tekući desezonirani indeks za maj 2026. godine, u odnosu na april 2026. godine za industriju ukupno pokazuje pad od 1,7 odsto, a za prerađivačku industriju pad od 2,7 odsto.
Posmatrano po sektorima, u maju ove godine, u odnosu na isti mesec 2025. godine u rudarstvu je zabeležen rast od 3,2 odsto, u prerađivačkoj industriji rast od 1,4 odsto, a u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, zabeležen je pad od 8,6 odsto.
RZS: Unutrašnji prevoz putnika u 2025. godini manji za 8,2 odsto nego 2024.
Broj prevezenih putnika u međunarodnom saobraćaju u 2025. godini smanjen je za 6,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a unutrašnji prevoz putnika smanjen je za 8,2 odsto, što je uticalo na pad ukupnog broja prevezenih putnika za 8,0 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Obim rada, izražen u putničkim kilometrima, u 2025. godini opao je za 3,2 odsto što je posledica smanjenja obima rada u unutrašnjem prevozu putnika za 7,5 odsto, kao i obima rada u međunarodnom prevozu za 1,0 odsto.
Količina ukupno prevezene robe u 2025. godini manja je za 0,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Unutrašnji prevoz robe smanjen je za 1,1 odsto.
U međunarodnom prevozu robe zabeležen je pad izvoza od 1,6 odsto i povećanje uvoza za 4,1 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Obim rada, iskazan u tonskim kilometrima, povećan je za 1,0 odsto.