Tabakovićeva: Inflacija u Srbiji do polovine godine biće oko četiri odsto

Ona je na prezentaciji izveštaja o inflaciji, koji je Izvršni odbor centralne banke usvojio na sednici 9. maja rekla da je međugodišnja inflacija u aprilu u Srbiji usporila na četiti odsto, dok je na međugodišnjem nivou, bazna inflacija usporila na pet odsto, što je njen najniži nivo od maja prošle godine.

Rekla je da i Međunarodni monetarni fond (MMF) u aprilskoj projekciji očekuje da će prosečna inflacija u Srbiji iznositi četiri odsto u ovoj godini i da će se zatim umereno smanjiti na 3,3 odsto u 2026. i na tom niovou zadržati i u 2027. godini.

Tabakovićeva je navela da su mesečnu dinamiku rasta ukupnog indeksa potrošačkih cena od 0,3 odsto obeležili rast cena neprerađene hrane i proizvoda i usluga unutar bazne inflacije, dok su u suprotnom smeru delovale niže cene naftnih derivata.

“Prema našoj novoj centralnoj projekciji, inflacija bi u celom horizontu projekcije, to jeste u naredne dve godine, trebalo da se zadrži u granicama cilja, tri plus minus 1,5 odsto i da pri tome u ovoj godini ima opadajuću putanju. Konkretnije, sa nivoa od oko četiri odsto, koliko se očekuje da će iznositi do sredine ove godine, inflacija bi trebalo da nastavi da usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko kojeg će se kretiti do kraja perioda projekcije, odnosno do kraja njenog horizonta”, rekla je Tabakovićeva.

Kako je kazala, takvom kretanju inflacije najviše će doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivano niže svetske cene energenata, na koje upućuju projekcije relevantnih međunarodnih institucija kao i tržišni fjučersi.

“I dolazak nove poljoprivredne sezone od maja, pod pretpostavkom da ona bude prosečna, treba da rezultira pojeftinjenjem voća i povrća, kao i nižim troškovima u proizvodnji hrane”, kazala je Tabakovićeva.

Pored toga, kako naglašava, projektovano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti treba da doprinese usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji.

“Nova projekcija inflacije za ovu godinu blago je niža od februarske, prvenstveno zbog nižih cena naftnih derivata, na šta se, pored pada svetske cene nafte, odražava i jačanje evra prema dolaru, a delom i zbog manjeg rasta eksterne i domaće tražnje od prethodno očekivanog”, kazala je Tabakovićeva.

Ona je dodala i da je Srbija opreznim pristupom i odgovornim vođenjem monetarne politike obezbedila povratak inflacije u granice cilja, a da su pritom zadržani povoljni izgledi privrednog rasta.

Međutim, kako je dodala u odnosu na naša očekivanja iz februarske projekcije, rast u prvom tromesečju ove godine je bio niži i u proizvodnim i u uslužnim sektorima i prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iznosio je dva odsto međugodišnje.

“Na niži rast ekonomske aktivnosti od očekivanog odrazili su se i dalje slaba eksterna tražnja i problemi u automobilskoj industriji u Evropi, kao i globalno posmatrano povećana averzija prema riziku usled rastuće neizvesnosti u pogledu trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija i efekata na globalni privredni rast, što se odrazilo na aktivnost u domaćoj prerađivačkoj industriji i na izvoz”, rekla je ona.

Prema rečima guvernera centralne banke Srbije i protesti i blokade u zemlji uticali su da investicije i lična potrošnja ostvare manji rast od očekivanog, odnosno da posmatrano s proizvodne strane, uspori aktivnost u uslužnim sektorima.
“Sektor građevinarstva prema našim procenama zabeležio je pad aktivnosti delom kao posledica pomenutih faktora, a delom i zbog visoke baze iz istog perioda prethodne godine”, kazala je ona.

Najava uvođenja carina povećala neizvesnost na finansijskom tržištu

Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je najava uvođenja dodatnih carina odnosno jačanje trgovinskih tenzija poslednjih meseci uticalo na povećanu neizvesnost na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu kakva nije zabeležena još od izbijanja pandemije virusa korona.

Ona je na prezentaciji izveštaja o inflaciji, koji je Izvršni odbor centralne banke usvojio na sednici 9. maja, rekla da su se ovakva kretanja odrazila i na rast promenljivost putanja, odnosno kolebanja berzanskih indeksa, a time i na investicioni sentiment i pogoršanje globalnih finansijskih uslova.

“Dešavanja u međunarodnom okruženju u velikoj meri oblikuju i naša makroekonomska kretanja i projekcije za naredni period”, kazala je Tabakovićeva.

Prema njenim rečima, učestale najave od kraja januara uvođenja dodatnih carinskih mera od nove američke administracije i kontramere njihovih trgovinskih partnera dovele su do rasta efektivnih carinskih stopa na nivoe koji nisu bili zabeleženi u poslednjih 100 godina i time stvarale snažan negativan šok po privredni rast.

“Neizvesnost koja prati najavu ovih mera takođe utiče na poverenje investitora i potrošača i uopšte na ekonomske izglede, znatno usložnjavajući donošenje odluka nosiocima ekonomskih politika, jer otežava izradu pretpostavki koje stoje iza makroekonomskih projekcija, dok same projekcije čini neizvesnijim. U takvim okolnostima ni naš zadatak, kao nosilaca monetarne politike, nije nimalo lak”, kazala je guvernerka centralne banke.

Ona je navela i da je svojim aprilskim projekcijama, Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio izglede globalnog privrednog rasta, i to u 2025. za 0,5 procentnih poena na 2,8 odsto, a u 2026. za 0,3 procentna poena, preciznije na tri odsto.

“Za zonu evra, koja je naš najveći trgovinski partner, projektovani rast u obe godine smanjen je za po 0,2 procentna poena, na 0,8 odsto i 1,2 odsto zbog toga što se očekuje da negativni efekti carina budu delom neutralisani pozitivnim uticajem novih programa ulaganja u infrastrukturu i bezbednost, kao i povoljnijim izgledima zemalja u kojima dominira sektor usluga, koji nije pod udarom carina”, kazala je Tabakovićeva.

Istakla je i da su s obzirom na sporiji rast zone evra i izgledi rasta za većinu evropskih ekonomija u usponu, uključujući i Srbiju takođe revidirani naniže, pri čemu se kako dodaje za Srbiju projektuje stopa rasta od 3,5 odsto u ovoj i 4,2 odsto u narednoj godini što će i dalje biti jedna od najviših stopa rasta u Evropi.

Guvernerka navodi i da će prema istoj proceni, globalna inflacija nešto sporije opadati nego što se očekivalo u prethodnoj projekciji, i sada se očekuje da se s prošlogodišnjih 5,7 odsto u ovoj godini smanji na 4,3 odsto, a zatim na 3,6 odsto u 2026, uz i dalje brži povratak u granice cilja u razvijenim zemljama nego u zemljama u usponu i razvoju.

“Na višu projektovanu inflaciju u poređenju sa očekivanjima iz januara odražavaju se efekti carina, ali će oni zavisiti od toga da li su carine privremenog ili trajnog karaktera, zatim u kojoj meri će kompanije prilagoditi profite povećanim troškovima uvoza, kao i od toga da li se uvoz robe fakturiše u američkim dolarima ili lokalnoj valuti i drugo”, objasnila je Tabakovićeva.

Prema njenim rečima, očekuje se da će se zemlje koje primenjuju carine uglavnom suočavati sa šokom na strani ponude usled rasta jediničnih troškova rada i smanjenja produktivnosti, dok će se zemlje prema kojima se carine uvode suočavati s negativnim šokom na strani tražnje usled smanjene eksterne tražnje.

Tabakovićeva je naglasila i da prevazilaženje aktuelnih globalnih izazova zahteva jedinstven, proaktivan i strategijski pristup nosilaca ekonomske politike i da će u tako kompleksnim okolnostima NBS u koordinaciji sa ostalim nosiocima ekonomske politike u zemlji nastojati da jača otpornost Srbije na eksterne rizike, kao i da čuva stabilnost u svakom smislu.

“Samo tako ćemo moći da se zadržimo na putu održivog rasta i

razvoja, očuvamo investiciono i potrošačko poverenje i da svoje napore usmerimo na dalje jačanje produktivnosti i konkurentnosti naše ekonomije i rast životnog standarda naših građana”, zaključila ona.