Skupština završila rad za danas, nastavak sednice u utorak u 10 sati

Poslanici su danas glasali o prve dve tačke dnevnog reda od ukupno 17, a sledeće sedmice će nastaviti raspravu od 3. do 17. tačke.

Skupština je danas izabrala pet sudija Ustavnog suda na predlog predsednika Republike i utvrdila listu kandidata sudija Ustavnog suda koje imenuje predsednik.

Poslanici će u utorak raspravljati o Predlogu zaključka povodom izveštaja EK o Srbiji za 2025. godine, o kadrovskim rešenjima koja se tiču Narodne skupštine, o izveštaju Komisije za hartije od vrednosti za 2023. i 2024. godinu, kao i o Izveštaju o radu za 2024. godinu koji je podnelo Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge.

Poslanici Skupštine Srbije izabrali su danas pet sudija Ustavnog suda na predlog predsednika Republike i utvrdili listu kandidata sudija Ustavnog suda koje imenuje predsednik.

Poslanici su glasanje obavili javno putem elektronskog glasanja.

Skupština je za sudije Ustavnog suda izabrala: prof. dr Dobrosava Milovanovića iz Beograda, Maju Popović iz Beograda, prof. dr Mihajla Rabrenovića, prof. dr Milana Rapajića, prof. dr Bojan Tubića iz Novog Sada.

Skupština je utvrdila i listu kandidata sudija Ustavnog suda koje imenuje predsednik.

Među kandidatima za sudije Ustavnog suda koje je utvrdila Skupština Srbije su Zoran Lončar, Snežana Marković, Atila Dudaš, Nikola Banjac, Ranka Vujović, Jelena Deretić, Slobodanka Gutović, Tatjana Đurkić, Mihailo Pavlović i Jelena Vučković.

Ustavni sud Srbije ima ukupno 15 članova, koji se biraju na devet godina.

Skupština je danas izabrala pet, a predsednik Republike će sa liste Narodne skupštine izabrati još pet, dok će preostale sudije izabrati Opšta sednica Vrhovnog suda.

Ukupno se bira 13 novih sudija, pošto Vladanu Petrovu i Nataši Plavšić još ne ističe mandat.

– Polemika o izveštaju Evropske komisije, Mirković: Smeta što Srbija vodi svoju politiku

Poslanici vladajuće koalicije ukazali su danas da u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije o kome se raspravlja u parlamentu nedostaje činjenica da su oni koji su sprovodili nasilje u prethodnih godinu dana odbijali pozive na dijalog, dok su poslanici opozicije kritikovali, kako kažu, usporen napredak na putu ka EU i to što Srbija nije bila prisutna na samitu EU – Zapadni Balkan.

Poslanik Srpske napredne stranke Aleksandar Mirković rekao je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još jednom pokazao da je jedan od retkih lidera u Evropi koji ima svoju politiku.

“Kada pričamo o tome da li je Aleksandar Vučić morao da ode ili ne, a on nam je još jednom pokazao da on nema četiri ili sto stolica koliko ste rekli. On ima jednu jedinu stolicu – Srbiju. On je jedan od retkih lidera u Evropi i svetu koji ima svoju politiku. I ne krije se i ne plaši se da jasno svuda i na svakom mestu kaže šta je interes Srbije”, rekao je Mirković u raspravi.

Prema njegovim rečima, opozicija uporno izbegava da kaže osnovni razlog zašto Srbija stoji na svom evropskom putu, a to je naša nezavisna politika i neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji.

“I to vam piše u prvoj tački deklaracije koja je usvojena juče. Rat, agresija Rusije protiv Ukrajine i rastući geopolitički izazovi naglašavaju potrebu za još čvršćim vezama između EU i Zapadnog Balkana”, ukazao je Mirković odgovarajući na kritike opozicije.

On je rekao da nema ništa protiv bilo kakve političke borbe dok ta borba ne počne da ugrožava živote drugih ljudi.

“Nemam ništa protiv te političke borbe ako se borite idejama, programom, a ne nasiljem. Ali interesantno je da kada ovakve govore čujete, teško da poverujete da je neko takav mogao da napada i bije policiju u Novom Sadu i otima im štitove. I kada to pokažete ljudima koji dolaze iz zemalja Evropske unije, oni vam kažu je li ovo normalno? Koliko zatvora su dobili ovi?”, rekao je Mirković koji je replicirao poslanici Narodnog pokreta Srbije Ani Jakovljević.

Jakovljević je istakla da je u izveštaju EK konstatovala da je ritam reformi znatno usporen, posebno u osnovnim oblastima vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, slobodi medija i korupciji.

Ona je kritikovala to što Srbija nije bila predstavljena na samitu EU-ZB navodeći da je to trebalo da se učini zarad zaštite državnih interesa, kao i da za politiku sedenja na više stolica treba preuzeti odgovornost i sanirati štetu.

Poslanica SNS Dubravska Filipovski rekla je da u izveštaju EK nedostaje stav o profesorima, akademcima, pripadnicima stručne javnosti koji su se ograđivali od političkih stranaka i koji se zalažu za povratak samoupravljanja kao direktnog oblika demokratije.

“Nema činjenice da se u prethodnih godinu dana u Srbiji odbijao svaki poziv na dijalog i nema stava o satanizovanju bilo koga ko je pomenuo dijalog. Nema stava o medijima koji sebe nazivaju nezavisnim i profesionalnim, a svaki izveštaj iz tih medija je bio čista propaganda”, rekla je ona.

Filipovski je rekla da nema stava o tome da je u proteklih godinu dana u Srbiji organizovano 20.000 nelegalnih skupova.

“Drugi dokaz da proces proširenja EU nije proces zasnovan na zaslugama, već na političkoj volji zemalja članica EU je činjenica da je Srbija za otvaranje klastera 3 spremna od 2021. godine”, rekla je Filipovski.

Kako je zaključila, za Srbiju nema dileme da bi za ceo prostor Zapadnog Balkana najbolje bilo da bude jedinstveno integrisan u Evropsku uniju, što je bila i poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića na nedavnom sastanku sa najvažnijim predstavnicima Evropske unije.

Poslanici postavljali pitanja, o EU, Briksu i DRI

Poslanici Skupštine Srbije su na početku današnjeg rada postavljali pitanja izvršnoj vlasti, a interesovalo ih je zašto Srbija nije prisustvovala samitu EU – Zapadni Balkan, o kontroli Državne revizorske institucije, Briksu, ali i o jednoj srpskoj porodici iz Austrije.

Poslanik JS Života Starčević pitao je vladu šta će preduzeti da pomogne porodici u Austriji kojoj su deca oduzeta pre više meseci, a radi se o porodici u kojoj su deca i majka državljani Srbije, imaju dvojno državljanstvo, a otac je državljanin Austrije, inače rođen u Srbiji.

On je preneo da je dečak napravio nestašluk u osnovnoj školi, te da je ljut na roditelje jer su ga kaznili u želji da opravda svoje ponašanje, rekao direktorki da ga otac maltretira.

“Direktorka zove socijalnu radnicu, socijalna radnica odvodi dečaka u smeštaj sa drugom decom”, naveo je on i dodao da su odveli i njegovu trogodišnju sestru, jer je delovala neuhranjeno.

Starčević je naveo da je dečak priznao da je sve izmislio, a roditelji molili socijalnu radnicu da im vrati decu našta je ona rekla da će videti da li će vratiti decu “za dve, tri godine i da li će uopšte to učiniti do njihove 18. godine”.

Starčević je dodao da su se roditelji obratili i državi Srbiji, tačnije Generalnom sekretarijatu predsednika Republike Srbije, koji je u najkraćem mogućem roku prosledio predstavku roditelja Vladi Republike Srbije na postupanje.

Poslanik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović pitao je Vladu Srbije i premijera da li je i kada održana sednica vlade na kojoj je doneta odluka da Srbija ne učestvuje na samitu EU – Zapadni Balkan, a ministre za evropske integracije i spoljne poslove, da li su učestvovali na takvoj sednici i na koji način su glasali da li će Srbija biti predstavljena.

“Verujem da do toga uopšte nije ni došlo”, rekao je Grbović kritikujući to što Srbija nije učestvovala na samitu, a premijera pitao kada će podneti ostavku i kako je rekao, “omogućiti da građani izaberu budućost kakvu žele”.

Poslanik “Mi glas iz naroda” Dragan Stanojević rekao je da neće ulaziti u dešavanja koja se tiču EU, ali je, kako je rekao, ukazao da postoje dva modela – EU i Briks.

Tvrdio je da je model EU takav da ucenjuje uslovljava, uništava tradiciju, nacionalni identitet, otima terotiruju, za razliku od Briksa gde postoji sloboda.

Poslanik “Mi glas iz naroda” Borislav Antonijević imao je pitanje za Državnu revizorsku instituciju

“Dobili smo obaveštenje od Državne revizorske institucije da je za 2021. godinu izdato 215 preporuka, odnosno, primedbi na ono što je predato kao završni račun. Za 2022. godinu je izdato 105, za 2023. godinu 142, za 2024. godinu 95. Ovde je takođe DRI dala kakav je rezime otkrivenih nepravilnosti i preporuku za rešavanje i otklanjanje. Te greške se dele na one koje treba da se otklone u roku od 90 dana, na greške koje treba da se otklone u roku ne duže od godinu dana”, rekao je Antonijević.

Zašto DRI nije dala negativno mišljenje kada, kako je rekao, vidimo da se greške na koje je ukazala kod završnih računa nisu otklonjene ni od 2021. godine.