admin
Savremeno društvo davanje bez granica posmatra kao vrlinu, i često nas uči da biti visokoproduktivan znači biti vredan i uspešan. Ali šta kada opsesivnost produktivnošću postane sredstvo preživljavanja ili deo identiteta, pa uz perfekcionizam, strah od greške i neuspeha počne da nam narušava mentalno zdravlje? U poslednje dve godine povećao se broj onih koji odlaze na bolovanje pod dijagnozom reakcija na težak stres ili sagorevanje.
“Prvo da definišemo šta je sindrom sagorevanja. To je posledica dugotrajne izloženosti stresu i manifestuje se uticajem na kompletno zdravlje. Mislim i na fizičko zdravlje, mentalno, psihičko i duhovno, jer čovek je celina. Najčešći simptomi su hroničan umor, poremećaj spavanja i najbitnije od svega – nefunkcionalnost”, kaže specijalista opšte medicine dr Anita Čikić.
Po najnovijoj međunarodnoj klasifikaciji bolesti Svetske zdravstvene organizacije, sindrom sagorevanja nije psihijatrijska dijagnoza, već je prepoznat kao profesionalni fenomen i spada u radne probleme.
“Ako se preopteretimo poslom, to je zbog nekog doživljaja da ja jesam moj posao. Da poistovetim biće i ponašanje, i onda daj više daj, zbog otplaćivanja kredita, zbog male dece… uzmemo veći zalogaj nego što možemo. Ili, sa druge strane, što se dešava sve češće u poslednje vreme, poslodavci preopterećuju radnim vikendima, radnih sati je više nego što je zakonom dozvoljeno”, poručuje dr Nebojša Baračkov, specijalista psihijatrije.
Ipak, postavlja se pitanje da li zakon prepoznaje osećaj umora, praznine, ogorčenosti prema poslu i pad funkcionalnosti, kao legitiman razlog za odlazak na bolovanje?
“Moguće je dobiti i neophodno je dobiti, jer jedan od glavnih načina da se čovek resetuje jeste privremeno izmeštanje iz stresne sredine. Pošto smo svi finansijski prinuđeni da radimo razne poslove, nekada dva i tri posla, neki ljudi moraju više poslova istovremeno raditi, što je veoma opterećujuće. Davanje otkaza nije neki izlaz.”
Davanje otkaza ostavilo bi mnoge ljude bez sredstava za izdržavanje sebe i porodice, pa odlazak na bolovanje predstavlja kompromisno rešenje. Ali na duže staze hornična izloženost stresu utiče, ne samo na produktivnost, već i na zdravlje.
“Najčešće poremećaji spavanja, sindrom nervoznog creva, nadut stomak, neregulisana stolica promenjive konzistencije… to je u 99% slučajeva psihosomatska reakcija. Lupanje srca, bol u želucu, preznoijavanje, osećaj da ne mogu da nadišem, osećaj utrnulosti ruku i nogu…”, kaže dr Čikić.
Što se tiče psihičke zamorljivosti, tu vidimo probleme kao što je pad koncentracije, slabo pamćenje, razdražljivost često praćena nesanicama noću i tako dalje. Fizička zamorljivost je vrlo čest simptom hroničnog umora, gde čovek od jutra do mraka oseća zamor. Ili čak vegetativne tegobe, kada dolazi u firmu, kad vidi firmu, kad vidi svoje radno okruženje – javlja mu se osećaj nelagode u stomaku ili knedla u grlu.
Dok stručnjaci savetuju što češće izmeštanje iz stresnih situacija, pronalazak vremena za zabavne i opuštajuće aktivnosti i odlazak u prirodu, ne smemo zanemariti socijalnu podršku kao bitan faktor. Sagorevanje je manje ukoliko osećamo da nas poslodavac, ali i bliski ljudi, razumeju i učestvuju zajedno sa nama u podeli tereta i odgovornosti. Tako da nije dovoljno da mi budemo nežniji prema sebi, već i da se okružimo ljudima koji su brižni prema nama.