admin
Tokom 2025. na ulicama Novog Sada dogodilo se više od 2.100 saobraćajnih nezgoda, povređeno je oko 1.500 ljudi, a život su izgubile 23 osobe.
Ipak, prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, ove godine beleži se manji broj poginulih, za oko 15 odsto, u odnosu na isti period prošle godine. Iako brojke pokazuju blago poboljšanje, poslednjih meseci dogodilo se više ozbiljnih saobraćajnih nezgoda, koje su otvorile pitanje bezbednosti na ulicama. Među onima, koji svakodnevno svedoče o rizičnim situacijama su i taksisti. Ognjen Isailović kaže da tokom smene, neretko izbegne i na desetine sudara, a najčešći uzroci su: nepažnja, žurba, upotreba mobilnog telefona u vožnji i nepoštovanje propisa.
Pojedine raskrsnice već godinama važe za kritične tačke u gradu, ne samo po broju saobraćajnih nezgoda, već zbog gužve i nepredviđenih okolnosti. Raskrsnica Temerinske i Partizanske ulice, zatim Bulevara Cara Lazara i Bulevar oslobođenja kod “Merkatora”, ali i zona kod Futoške pijace – mesta su gde vozači dožive stresne i rizične situacije, kako ističu iz auto-škole, najopasnije radnje su preticanje, skretanje ulevo i prolazak kroz crveno.
Ipak, stručnjaci smatraju da se bezbednost ne može očekivati samo od pojedinca, već od celog sistema. Podjednako su važni vozači, pešaci i biciklisti, ali i institucije koje bi trebalo da unapređuju infrastrukturu i doprinesu bezbednijim uslovima za odvijanje saobraćaja. Upravo zato je neophodno stalno raditi na edukaciji, razvijanju saobraćajne kulture i svesti o tome koliko nepažnja može imati ozbiljne posledice. Kako ističe profesorka sa FTN-a, nije dovoljno samo definisati mere, već ih je potrebno sprovesti u delo.
“Kada se pozovemo na odgovornost, šta sam mogao da učinim, kada se pogledamo u ogledalo i kažemo šta sam učinio i šta bi mogao da učinim, šta nam je misija, šta je vizija, koliko sam doprineo u bezbednosti saobraćaja, sigurno da bi sistem bio mnogo bolji i bezbedniji, ali ako ne krenemo da menjamo sebe, ako ne razmišljamo da treba da učinimo dobro kako za sebe tako i za druge učesnike u saobraćaju, sigurno da nećemo postići željene rezultate”, kaže docent dr Svetlana Bačkalić sa Departmana za saobraćaj FTN-a.
Ali, statistika na putevima u Srbiji i dalje je alarmantna i upozoravajuća; prošle godine zabeleženo je oko 31.000 saobraćajnih nezgoda, u kojima je poginulo skoro 5 stotina ljudi, dok je oko 18.000 osoba povređeno. Ovi brojevi stavljaju nas na sam vrh crne statistike. Poziv na promenu zakona, strože kažnjavanje i podizanje svesti ostaju glavni stubovi strategije za naredni period, ali postavlja se pitanje – da li će to biti dovoljno da broj poginulih bude što manji?