admin
Poslanici vladajuće koalicije i opozicije su najviše govorili o Predlogu zakona o roditeljma negovateljima, autentičnom tumačenju odredbe Zakona o elektronskim medijima, ali i o ODIHR preporukama koje su implementirane u zakonima koji su na dnevnom redu.
Današnji rad obeležila je kraća pauza zbog toga što je deo opozicije ometao govor ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milice Đurđević Stamenkovski udarajući u poslaničke klupe i praveći buku.
Na dnevnom redu vanrednog zasedanja je ukupno 18 tačaka, među kojima su i izmene izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Predlog zakona o oružju i municiji, izmene i dopune Krivičnog zakonika, Predlog zakona o izmenama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, kao i Predlog zakona o pravnom položaju međunarodnih sportskih saveza.
Na dnevnom redu su i Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Predlog zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu.
Poslanik SPS-a Uglješa Marković pohvalio je Predlog zakona roditelj – negovatelj i naveo da taj zakon ne zaslužuje da se poslanici raspravljaju oko toga ko ga je prvi predložio.
“Mislim da je veoma značajno i važno da po prvi put jednu grupaciju ljudi, koja je do sada bila nevidljiva, koja zaista ima životno ozbiljnih problema, mi normativno prvi put vidimo i nudimo rešenje”, istakao je Marković.
On je pozvao da se podrži i Predlog autentičnog tumačenja koje se odnosi na ostavke četiri člana Saveta REM-a, dodajući da smatra da je važno da se konačno formira REM.
“Mislim da je to veoma značajno, pre svega zbog nas, zbog Srbije i zbog ukupne medijske slike u Srbiji. Zato pozivam da zajedno podržimo ovo tumačenje i da otkočimo ceo ovaj proces u koji smo zapali i da se ovime da mogućnost da se REM formira i da počne sa svojim radom”, rekao je Marković.
Naveo je da će poslanička grupa SPS-a u danu za glasanje podržati sve predloge zakona na dnevnom redu, ali i da su otvoreni za diskusiju o amandmanima.
Poslanica Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Jasmina Karanac je istakla da je predlog zakona o roditelju – negovatelju jedan od najhumanijih i najznačajnijih predloga zakona u ovom sazivu Skupštine, jer se njime, kako je istakla, prvi put sistemski tretira i uređuje oblast socijalne zaštite koja je do sada bila gotovo nevidljiva i sistemski neprepoznata.
“Ovde je reč o potpuno novom pravu i podršci ljudima koje su životne okolnosti predodredile da se bave jednim od najzahtevnijih i najplemenitijih poslova, o podršci onima koji su godinama sami nosili teret brige o bolesnoj deci ili drugim članovima porodice”, kazala je Karanac.
Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Boris Bajić ocenio je da su izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti nastavak ozbiljnog i odgovornog procesa daljeg unapređenja izbornog zakonodavstva Srbije.
“Njihov cilj je da se dodatno ojača poverenje građana u izborni proces, poveća transparentnost finansiranja političkih aktivnosti i uspostave jasnija pravila koja će važiti jednako za sve učesnike političkog života. Ova zakonska rešenja predstavljaju rezultat preporuka Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava”, rekao je Bajić.
Poslanica grupe “PSG-SDA Sandžaka-PDD” Minela Kalender ocenila je da mnogi delovi Predloga zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine na prvi pogled izgledaju dobro, ali je upitala kako će njegova primena izgledati u stvarnom životu.
Dodala je da u Novom Pazaru i Tutinu ne postoji trajno rešenje za odlaganje otpada. Poslanik poslaničke grupe “PUPS – Solidarnost i pravda” Hadži Milorad Stošić je naveo da će ta poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predložene tačke dnevnog reda.
Ocenio je da predlog novog Zakona o oružju i municiji treba da na novi i celovitiji način uredi ovu oblast, navodeći da je to posebno važno zbog nemilih događaja poslednjih godina, u kojima je korišćeno vatreno oružje.
“Kako bi se takvi incidenti što više predupredili, novim zakonom su detaljnije precizirane procedure za nabavku i držanje oružja, a naročito one koje se tiču bezbednosnih procena i zdravstvenih pregleda potencijalnih držaoca. Treba pozdraviti podizanje starosne granice za nabavljanje vatrenog oružja sa 18 na 21 godinu, jer vidimo da sve više mladih ljudi nepromišljeno dolazi u kontakt i rukuju sa oružjem”, rekao je Stošić.
– Đ.Stamenkovski: Političke razlike ne smeju biti prepreka za podršku ovom zakonu
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je danas da je puno truda uloženo u izradu Predloga zakona o roditeljima negovateljima i pozvala poslanike da glasaju za njega, ističući da političke razlike ne smeju da budu prepreka za podršku tom zakonu.
“Nadam se da naše političke razlike ne smeju da budu kamen spoticanja da u danu za glasanje svi listom ovo podržimo”, rekla je Đurđević Stamenkovski na sednici Skupštine Srbije.
Istakla je da se roditelji negovatelji ne dele po tome za koga glasaju, odnosno ne dele se na vlast i opoziciju.
Ministarka je navela da se radi na još dva zakona – zakonu o radu i zakonu o socijalnoj zaštiti.
Odgovarajući na primedbe opozicije na pojedina rešenja u predlogu zakona, ona je navela da zaposleni roditelji i sada imaju pravo na odsustvo radi nege deteta.
“Zaposleni roditelji, u slučaju kada su deca bolesna, imaju i pravo na odsustvo sa rada ili rad sa polovinom radnog vremena radi posebne nege deteta. To pravo već postoji i ono je utemeljeno i u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom i u Zakonu o radu. U 2025. godini, ovo pravo na odsustvo sa rada ili na rad sa polovinom radnog vremena radi posebne nege deteta, dakle ne govorimo o standardnom odsustvu koje nastupa nakon porođaja, nego zbog specifičnih okolnosti, zbog bolesti deteta, ovo pravo je u prethodnoj godini ostvarilo na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, odnosno PIO fonda, 14. 500 zaposlenih roditelja”, navela je Đurđević Stamenkovski.
Podsetila je da već postoji pravo na bolovanje radi nege bolesnog deteta, koje se crpi iz Zakona o zdravstvenom osiguranju, kao i da postoji redovno i posebno bolovanje koje se može produžiti do 18. godine deteta u slučaju da je roditelj zaposlen.
“I tada nema ograničenja, nego roditelj prima puni iznos svoje zarade. Odlaskom na bolovanje do 18. godine deteta ne umanjuje se zarada, nego se isplaćuje 100 odsto zarade na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. U prethodnoj godini ovo pravo ostvarilo je 3.959, dakle blizu 4.000 zaposlenih roditelja, čija deca imaju invaliditet, maligna oboljenja, smetnje u razvoju ili bilo koji drugi razlog zbog čega je neophodna posebna i stalna nega”, rekla je Đurđević Stamenkovski.
Ona je navela da je predlog zakona predvideo i najgore okolnosti, tako da će, u slučaju smrti deteta sa, roditelji primati mesečnu naknadu po ovom zakonu još šest meseci.
Ministarka je kazala da je reč o zakonu čiji su budžetski efekti na godišnjem nivou vredni 3,6 milijardi dinara.
Istakla je da je ambicija Vlade da tema porodice bude na prvom mestu.
“Sve naše mere, svi propisi, a vidite i sami da statistika pokazuje da i određene populacione mere već daju rezultat i da se ove godine rodilo više beba nego što je to bio slučaj u prethodnoj godini – jesu jasan dokaz da je naš najvažniji nacionalni cilj da izgradimo demografsku otpornost, da se izborimo sa posledicama takozvane bele kuge, ali da paralelno sa razvojem pronatalitetne politike i populacionih mera gradimo društvo koje će pružiti punu zaštitu socijalno osetljivim i ugroženim kategorijama”, naglasila je Đurđević Stamenkovski.
– Poslanici i dalje najviše o zakonu o roditelju negovatelju i preporukama ODIHR-a
Poslanici vladajuće koalicije su naveli da se izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti nastavlja poboljšanje izbornih uslova.
Poslanik Srpske napredne stranke Aleksandar Marković rekao je da se raspravlja o veoma važnim predlozima zakona, kako iz domena unutrašnjih poslova, tako i iz domena pravosuđa, socijalnih pitanja, ljudskih prava.
“Izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti predstavljaju izraz volje vladajuće većine da prihvatimo sve ODIHR-ove preporuke, a u vezi sa predstojećim izborima, unapređenjem izbornog sistema i dodatnim stvaranjem uslova za fer i poštene izbore”, naveo je Marković.
On je rekao da unapređenje izbornog sistema i poboljšavanje izbornih uslova nije došlo preko noći, već da se to radi permanentno, od izbornog turnusa do izbornog turnusa.
“To nikako ne znači da su izborni uslovi do sada bili loši. Naprotiv, već ono što želimo – to je da otklonimo i najmanju moguću sumnju i da omogućimo maksimalno fer i jednak tretman svim učesnicima izbornog postupka. I to je nešto na čemu insistiramo mi iz Srpske napredne stranke, i sada već možemo da kažemo da smo praktično zaokružili čitav proces usvajanja ODIHR-ovih preporuka i unapređenja izbornog sistema”, istakao je Marković.
Poslanik Narodnog pokreta Srbije Aleksandar Ivanović postavio je pitanje šta je sa sednicom o raspravi o poverenju u Vladi, a takođe je izneo tvrdnju da ni na jesen neće biti vanrednih parlamentarnih izbora.
Odgovorio mu je poslanik SNS Aleksandar Mirković koji je istakao da niko ne beži od sednice o poverenju Vladi, ali je i upitao da li iko misli da će se na toj sednici čuti nešto novo u odnosu na to što opozicija već govori.
“Je l’ neko stvarno misli da ćemo mi nešto novo čuti na toj sednici, pored ovoga što konstantno ponavljate – jedne iste laži, izmišljotine, neistine? Je l’ mislite stvarno da neko očekuje s ove strane da ćete vi nešto novo, pametno, reći? Apsolutno da ne”, rekao je Mirković i dodao da će sednice na kojoj će se raspravljati o poverenju Vladi biti.
Mirković je pozvao opoziciju da vode računa o svojim glasovima, a ne o SNS.
Istakao je da će politika Srpske napredne stranke i odgovorna politika predsednika Aleksandra Vučića još jednom pobediti, jer je briga o ljudima ono što građani cene i prepoznaju.
Poslanica SNS Sanja Milošević navela je da će Predlog zakona o roditeljima negovateljima doneti promene u životima velikog broja porodica u Srbiji.
Ona je ukazala da je njegov osnovni cilj da pruži institucionalnu podršku roditeljima, ali i drugim licima koji svakodnevno brinu o deci i odraslim osobama sa teškim telesnim, senzornim i intelektualnim smetnjama, kao i licima kojima je zbog zdravstvenog stanja neophodan takav vid podrške.
“Ovaj zakon je izuzetno važan, jer po prvi put država sistemski prepoznaje roditelja negovatelja. I to nije samo novo pravo u našem pravnom sistemu, već priznanje jedne važne životne uloge, one najteže, sa kojom se porodice nose. Zbog toga ovaj zakon nikako ne sme da bude predmet politizacije”, naglasila je ona.
Poslanik Stranke slobode i pravde Branko Miljuš je, govoreći o predlogu autentičnog tumačenja odredbe Zakona o elektronskim medijima, koji je takođe na dnevnom redu, izneo tvrdnju da je ostavkama četiri člana Saveta REM-a nastupila pravna posledica koju je nemoguće poništiti.
On je naveo da Srbiji ne treba bilo kakav REM, već funkcionalan i u skladu sa zakonom.
– Petrašinović: Opozicija tvrdila da ne smemo da ispunimo preporuke, sad im nisu dobre
Poslanik Srpske napredne stranke i predlagač Predloga zakona o finansiranju političkih aktivnosti Miroslav Petrašinović izjavio je danas da opozicija od 2024. godine govori kako vlast ne sme da ispuni ODIHR preporuke, a da sada, kada su na dnevnom redu, govori kako im se ne sviđaju, ocenjujući da opozicija traži alibi za izborni neuspeh.
Petrašinović je rekao da je opozicija govorila kako će izborni proces biti bolji i demokratičniji ukoliko se ispune ODIHR preporuke.
“Imali smo predlog kolege Mrdića vezano za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, pa je imao 11 nacrta tog predloga zakona, gde smo bukvalno usvojili sve ono što su oni tražili da se uvrsti u te izmene i dopune zakona, pa smo onda dobijali kritike kako komisija za reviziju biračkog spiska neće početi da radi, pa smo onda videli da ta komisija radi, da je donela svoj pravilnik, da je donela neka svoja akta vezano za njen rad, da zaseda, da ima mogućnost da vrši reviziju biračkog spiska”, rekao je Petrašinović.
Dodao je da je postavljano pitanje kada će vlast da donese ostale zakone i da se implementiraju ostale ODIHR preporuke vezano za izbor narodnih poslanika, vezano za Zakon o izboru predsednika Republike i lokalnim izborima, Ustavnom sudu.
“Usvojili smo i to, a onda dok smo imali raspravu o tim zakonima, glavna kritika je bila ‘pa dobro to, a kad će Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, a kad će zakon o sprečavanju korupcije’. Sada kada usvajamo devet preporuka ODIHR-a, implementiramo kroz ovo zakonsko rešenje vezano kroz izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, e sada nam se ne sviđaju te ODIR preporuke”, naveo je Petrašinović.
Naveo je da je Predlogom zakona o finansiranju političkih aktivnosti implementirano upravo ono što je opozicija tražila.
“I na kraju krajeva, ono što im je rekao i naš šef poslaničke grupe u prošlom zasedanju, na prošloj sednici Narodne skupštine, ako im se ne sviđaju ODIHR preporuke, zašto nisu tražili da sednu lepo sa nama pa da se dogovorimo, da vidimo šta je to što treba izmeniti, šta je to što treba popraviti u našem izbornom zakonodavstvu”, rekao je Petrašinović.
Prema njegovoj oceni, opozicija samo traži alibi jer će, kako je rekao, ubedljivo izgubiti od Srpske napredne stranke.
“Šta god da uradimo, i kada ispunimo njihove zahteve i kada ispunimo zahteve međunarodnih organizacija, njima se to ne sviđa, prosto se traži alibi za izborni poraz koji će im svakako uslediti”, rekao je Petrašinović.
– Vujić: Zakon o oružju je okvir za sticanje legalnog prava za posedovanje
Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je danas da Predlog zakona o oružju i municiji predstavlja okvir u kom se stiče legalno pravo za posedovanje, odnosno za držanje i nošenje oružja i municije, a da sve ono što je pribavljeno i što se radi izvan zakonskog okvira koji je postavljen u Zakonu o oružju i municiji predstavlja neovlašćeno držanje i nošenje oružja.
Vujić je, tokom skupštinske rasprave o Predlogu zakona, odgovarajući na primedbe pojedinihz poslanika rekao da se zato i ide sa izmenom Zakona o oružju i municiji, vezano za uslove kako i pod kojim kriterijumima neko može to da nosi, a da se, sa druge strane, kroz Krivični zakonik reguliše na bolji, savremeniji, transparentniji način i razdvaja se nošenje, posedovanje, proizvodnja, izrada 3D, posedovanje nacrta 3D modela.
Naveo je da je Srbija izmenama Krivičnog zakonika povećala i podigla kaznenu politiku u ovoj oblasti i da je za nošenje oružja koje je neovlašćeno predviđeno od 5 do 15 godina zatvora.
“Tako da nikako ne možemo govoriti ni o kakvom širenju i dozvolama koje govore o tome da svako ima pravo da nosi oružje. To nije tačno”, istakao je Vujić.
– Raguš: Svi treba da govore o tačkama dnevnog reda
Skupština Srbije nastavila je rad nakon kraće pauze koju je predsedavajuća Marina Raguš odredila pošto su poslanici Stranke slobode i pravde (SSP) ometali ministarku za rad Milicu Đurđević Stamenkovski dok je govorila, lupajući rukama u poslaničke klupe i praveći buku. Raguš je zamolila ministre da se poslanicima ni u kom formatu ne obraćaju, a šefove poslaničkih klubova da obezbede mir.
“Poslanici imaju pravo da pitaju, kažu, kao što ministri imaju pravo da odgovore, ne ulazeći u slobodu govora bilo kog”, istakla je Raguš.
Navela je da svako ima garantovanu slobodu govora.
“Neću da izričem opomene, nismo deca. I molim vas, znate odredbe Poslovnika: svi treba da govore o tačkama dnevnog reda”, rekla je Raguš.
Ona je prethodno odredila petominutnu pauzu u radu Skupštine Srbije, pošto su poslanici Stranke slobode i pravde ometali ministarku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milicu Đurđević Stamenkovski dok je govorila o Predlogu zakona roditelj – negovatelj na taj način što su rukama udarali u poslaničke klupe i stvarali buku.
Đurđević Stamenkovski je u obraćanju rekla poslanicima SSP da nisu uspeli da opmetgu njenu koncentraciju i da je tu kao ministar da brani Zakon o roditeljima negovateljima pred svim poslanicima.
“Studentska lista neće da vas primi na listu. I to najbolje govori da čak i oni koji imaju opozicione stavove u vama više ne vide ni partnere ni sagovornike. Pitajte sebe, nemojte mene, zašto sa vama ne žele ni oni da razgovaraju. A verovatno da je razlog upravo ovo što danas činite”, rekla je ona.
Dodala je da nemaju političku podršku upravo zbog toga.
“Sve što ste danas rekli, rekli ste o sebi. Niste ni o meni, ni o Vladi Republike Srbije, ni o predsedniku, niti o bilo kome…Kao što vidite, moju koncentraciju niste uspeli da ometete, zato što dobro znam zašto sam danas ovde, a danas sam ovde kao ministar socijalne zaštite koji je tu da brani zakon roditeljima, negovateljima, pred svim poslanicima bez razlike, verujući da je došlo vreme da posle 13 godina razgovora o tome, a u neko vreme kada ste vi politički odlučivali, o tome se nije čak ni govorilo, da je došlo vreme da o tome više samo ne pričamo, nego da na tome radimo”, rekla je Đurđević Stamenkovski.
Dodala je da veruje da će parlament u danu za glasanje usvojiti Zakon o roditeljima – negovateljima i da će većina poslanika glasati za ovaj zakon.
– Poslanici pitali o ceni višnje, zagađenju životne sredine, napadima na Srbe u regionu
Poslanici Skupštine Srbije na početku današnjeg rada postavljaju pitanja Vladi, a među pitanjima su i ona koja se odnose na otkupnu cenu višnje, ulaganja u poljoprivredu, probleme zagađenja životne sredine, napade na Srbe u regionu…
Narodni poslanik poslaničke grupe Radnička partija-Ruska stranka-Ujedinjena seljačka stranka Milija Miletić pitao je Ministarstvo poljoprivrede da li postoji mogućnost da se preduprede niske otkupne cene višnje i da li će Ministarstvo da se ukjljuči kako bi se našlo rešenje da se višnja ne otkupljuje, kako je naveo, po bagatelnioj ceni, navodeći da otkupljivači ucenjuju poljoprivrednike.
On je pitao i da li je moguće da se kroz program IPARD 3 obezbede veća sredstva za poljoprivrednike jugoistočne Srbije.
Poslanik Ekološkog ustanka Dragan Jonić upitao je ministarku za zaštitu životne sredine Saru Pavkov da li zna šta se emituje iz dimnjaka Instituta Torlak i zatražio da Ministarsfvo pošalje inspekciju koja će izvršiti nadzor.
Takođe je tražio da se utvrdi ko je kriv za akcident sa ispuštanjem amonijaka koji se desio kod Pirota 2022. godine.
Poslanik stranke “Srbija centar – SRCE” Petar Bošković postavio je pitanje ministru odbrane Bratislavu Gašiću o prekomandama nekoliko oficira u Vojsci Srbije.
Poslanik Srpske napredne stranke Marko Atlagić pitao je da li će nadležno javno tužilaštvo konačno pokrenuti krivični postupak protiv Dragana Đilasa zbog njegovih, kako je naveo, svakodnevnih, dugogodišnjih, brutalnih laži o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, njegovoj porodici, u svrhu “demonizacije” predsednikove ličnosti, s krajnjim ciljem, kako je rekao, da se on fizički ukloni iz političkog i javnog života Republike Srbije.
“Dragan Đilas uz pomoć svog političkog ‘električnog zeca’ Marinike Tepić godinama, iz dana u dan, vrši krajnje brutalne, monstruozne, zlonamerne, bestijalne napade i nezapamćene laži o predsedniku Vučiću, u sprezi sa mafijaško-politikanskim grupama i pojedincima, kako domaće, tako i inostrane provenijencije”, rekao je Atlagić.
Poslanik Pokreta socijalista Bojan Torbica rekao je da se u regionu u poslednje dve godine značajno povećao broj napada na pripadnike srpskog naroda, a da u tome prednjači Hrvatska.
“U Hrvatskoj je sve više otvorenih napada na Srbe, donedavno je bilo najviše napada na Srbe u povratničkim sredinama, a sada se beleže u svim delovima Hrvatske. Povećan broj incidenata i etničko nasilje nad Srbima beleži se od ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, koja na sve to ćuti”, istakao je Torbica.
On je dodao da je očigledno da napadi na pripadnike srpskog naroda polako, ali sigurno postaju “jedna od evropskih vrednosti”.
“Tokom 2024. godine 11 osoba srpske nacionalnosti je bilo žrtva organizovanih pretnji i etnički motivisanog fizičkog nasilja, da bi tokom prošle godine došlo do drastičnog porasta, pa su zabeležena 22 slučaja fizičkih napada i pretnji usmerenih prema pripadnicima srpske nacionalne zajednice. Broj Srba koji su bili žrtve je višestruko veći, jer je nasilje često bilo usmereno prema grupama ljudi”, ukazao je Torbica.
On je naveo da je, pored ovog vida fizičkog ugrožavanja, u istom periodu registrovan 51 slučaj vandalizma, što je za 12 više nego 2023. godine.
“Sve ovo nedvosmisleno predstavlja nastavak konstantnog podsticanja mržnje i nasilja prema Srbima i svemu što je srpsko, a naravno, zvanični Zagreb i Brisel ćute. Kao što ćute i na sramne koncerte ustaškog promotera Tompsona”, rekao je Torbica.
On je postavio pitanje Vladi Republike Srbije, a pre svega ministru spoljnih poslova, da li je i kada, zbog nastavka sramne antisrpske politike u Hrvatskoj, uputila zvaničnu protestnu notu hrvatskom Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova i ambasadoru Hrvatske u Beogradu.
“Da li su, posle poslednjih incidenata u Hrvatskoj, upućene instrukcije diplomatskim predstavništvima Srbije pri međunarodnim organizacijama, kako bi se ponovo ukazalo na alarmantne situacije i podsetilo na obaveze države članice Evropske unije i Ujedinjenih nacija po pitanju drastičnog kršenja prava i ugrožavanja bezbednosti pripadnika srpske nacionalne manjine?”, upitao je on.
Poslanica Stranke slobode i pravde Mila Popović pitala je ministarku privrede o preduzeću “Srbija Kargo”, tvrdeći da je doneta odluka po kojoj će 935 radnika ostati bez posla.