admin
Ministarka bez portfelja Tatjana Macura je tokom uvodnog obraćanja istakla da su uvođenje obrazovanja za žene, sticanje političkih prava temelji na kojima su građeni principi jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti koji se danas smatraju neizostavnim delom političke kulture.
“Čini se da olako prelazimo preko težine borbe za pravo da žene uče, rade, stvaraju, odlučuju i budu ravnopravne učesnice društvenog života. Neretko vidimo da drugi, manje važni motivi ostavljaju obrazovanje u svojoj senci, tretirajući ga kao datost, a ne kao najdragoceniji resurs koji ova država ima”, rekla je ona.
Kako je rekla, većinu preduzetnika i trećinu naučnika u Srbiji čine žene.
“Naša zemlja rangirana je kao 22. u svetu, 11. smo u Evropi i prvi u regionu kada je u pitanju ukupan udeo učešća žena u svim nivoima vlasti. Sve ovo su rezultati politike koja rodnu ravnopravnost postavlja kao svoj strateški cilj, a obrazovanje tretira kao prioritet”, istakla je Macura.
Ministarka je dodala da žene u Srbiji danas obavljaju najviše državne funkcije, rukovode institucijama, učestvuju u donošenju ključnih odluka i predstavljaju pokretački duh društvenog, političkog i ekonomskog razvoja.
“Da li smo zadovoljne postignutim? Sigurna sam da jesmo. Da li možemo bolje? Može i mora. Simbolika 11. juna je zato i posebno važna. U vremenu izazova, novih tehnologija i krupnih promena na globalnom nivou, obrazovanje ostaje najvažniji alat za izgradnju slobodnog, sigurnog, bezbednog, pravednog i prosperitetnog društva”, objasnila je ona.
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva je tokom svog obraćanja u uvodnom delu izjavila da je ukaz kojim je knez Mihailo Obrenović ženama omogućio pravo na formalno obrazovanje bio hrabar čin i jasna poruka da ravnopravnost nije privilegija, već pravo.
“Danas se nalazimo pred još jednim odlučujućim trenutkom. Žene i devojčice nikada nisu bile bliže punoj ravnopravnosti, a istovremeno nikada nisu bile bliže riziku da izgube teško stečeni napredak. Danas nijedna država na svetu nije postigla punu pravnu jednakost između žena i muškaraca. Na globalnom nivou, žene i dalje uživaju samo 64 odsto zakonskih prava koja imaju muškarci”, istakla je ona.
Halačeva je rekla da u najosnovnijim oblastima života zakoni i dalje sistematski stavljaju žene u nepovoljniji položaj.
“Čak ni u Evropskoj uniji, jednom od najboljih mesta na svetu za život žena, još nismo tamo gde treba da budemo. Ali krećemo se napred i krećemo se zajedno. Ove godine, 5. marta, Evropska komisija usvojila je novu Strategiju za rodnu ravnopravnost – mapu puta za promene koja predviđa konkretne i ambiciozne mere za uklanjanje prepreka koje žene i dalje sputavaju”, poručila je ona.
Dodala je da strategija nije samo dokument na papiru, već predstavlja obavezu na delovanje i podsetila da je EU pristupila Istanbulskoj konvenciji i usvojila prvi evropski zakon za borbu protiv nasilja nad ženama, jer, kako je istakla, nijedna žena ne sme da živi u strahu.
“U poslednje tri godine napravili smo velike korake napred. Usvojena je Direktiva o transparentnosti zarada, jer jednak rad zaslužuje jednaku platu. Uvedena su nova prava za roditelje i negovatelje, jer niko ne bi trebalo da bira između porodice i karijere. Pokrenuta je Evropska strategija za negu i brigu, jer kvalitetna i dostupna briga o deci nije luksuz, već preduslov ravnopravnosti. Usvojena je Direktiva o rodnoj ravnoteži u upravnim odborima kompanija, jer raznovrsno liderstvo nije samo pitanje pravičnosti, već i pametnog poslovanja”, rekla je ona.
Istakla je da pravni okvir za rodnu ravnopravnost i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja u Srbiji zahteva hitno usklađivanje sa zakonodavstvom i standardima EU.
“Obustava primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti nakon odluke Ustavnog suda iz juna 2024. godine zaustavila je dalji napredak. A to nije samo pravno pitanje. To je moralno pitanje. Kada se zakoni zamrznu, zamrzavaju se i prava žena”, naglasila je Halačeva.
Zamenica šefa Delegacije EU je poručila da EU ostaje pouzdan i posvećen partner Srbije na njenom putu ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti i dodala da se konkretne promene vide kroz zajedničke projekte sa Vladom, lokalnim samoupravama i organizacijama civilnog društva.
Tokom konferencije će biti održane četiri panel diskusije sa ciljem razmene iskustava i unapređenja politika koje doprinose rodnoj ravnopravnosti, ekonomskom osnaživanju žena i jačanju njihovog učešća u procesima donošenja odluka, a biće dodeljena i nagrada “Liderka godine”.
Nacionalni dan rodne ravnopravnosti u Srbiji obeležava se 11. juna, a ustanovljen je odlukom Vlade Srbije 2021. godine sa ciljem podizanja svesti o važnosti rodne ravnopravnosti i unapređenju položaja žena u društvu.