Dodik: I dalje verujem u Evropu, ali vidim da mnogi Evropljani u to sumnjaju

Dodik je za berlinski dnevnik “Berliner cajtung” naglasio da i dalje veruje u Evropu, ali vidi da mnogi Evropljani sami u to sumnjaju.

“Osim toga, ne veruju nama u Republici Srpskoj, niti veruju u Dejton. Najveći razarač slova Dejtona i Ustava je administracija u Briselu, koja uslovljava ulazak BiH u EU sa svim mogućim uslovima. Brisel ovde stvara neku vrstu eksperimenta, ali mi ne želimo biti eksperiment. Podržavamo članstvo BiH u EU, ali jasno na temelju Dejtonskog sporazuma. Nešto drugo važi za NATO. Republika Srpska je odlučila da ne uđe u NATO, jer nas je bombardovao, bombardovao je i Srbiju, a mi smatramo Srbiju i našom zemljom. Bilo to politički korektno ili ne, to je istina”, istakao je Dodik.

On je ocenio da Evropljani mnogo toga pogrešno rade u BiH.

“Na primer, prvo pitaju muslimane šta treba promeniti u BiH, a onda nam predstavljaju rezultat kao svoje zahteve. Muslimani misle da Bosna pripada njima, da mi možemo otići u Srbiju. To i otvoreno kažu”, naveo je Dodik.

On je rekao da se 30 godina nakon Dejtona pokazuje da BiH ne funkcioniše bez zaštite spolja, te da se istovremeno uopšte ne zna čiji je ona zapravo protektorat.

“Dolaze ljudi koji nemaju nikakva ovlašćenja i nameću nam zakone. Ljudi koje bismo, kao u stara vremena, mogli nazvati kolonijalnim gospodarima. Oni žele da nam nametnu svoja pravila. Svuda u svetu to je odavno prošlost, samo ovde još postoji. I još nešto – kako možemo verovati u BiH ako je sve što je do sada urađeno išlo samo u korist muslimanima!? Bosna je većinski hrišćanska zemlja, ali je Alija Izetbegović pretvorio u islamski kondominijum”, ukazao je predsednik Srpske, prenosi Srna.

Na pitanje da li se plaši da će biti uhapšen, s obzirom da je u Nemačkoj tražen po poternici, predsednik Srpske je odgovorio da njegova država nije ta koja ga je osudila.

“Moja država je Republika Srpska, a ne BiH. BiH je veoma nepravedna prema Srbima. Sud koji me osudio je u političkom smislu kaznena institucija i inkvizicijski sud za Srbe. Presuda ima samo cilj da eliminiše mene kao najvažniju političku figuru u Republici Srpskoj i da zastraši druge, da im usadi strah. Ovde se osećam veoma ugodno i sigurno”, poručio je Dodik.

Ne tražimo da neko bude naš fan, tražimo samo pravo i pravdu

Dodik je rekao da želi da BiH ponovo postane država u skladu sa slovom Dejtonskog sporazuma, te da je problem što ona to danas nije.

“Moja politika je usmerena na to da BiH funkcioniše u skladu sa svojim ustavom. Trenutno ona deluje protivustavno. Sama činjenica da stranac, takozvani visoki predstavnik, koga u BiH niko nije izabrao, jednostavno menja zakone, znak je arogancije. Zakone može donositi samo zajednički parlament i niko drugi. Ali, danas dolazi ilegalni stranac i nameće nam svoje odluke, a ja sam kriv jer ga ne poštujem”, istakao je predsednik Dodik u intervjuu za nemački dnevnik “Berliner cajtung”, prenosi Srna.

Naglasivši da veoma ceni i poštuje Nemačku, iako u prošlosti nismo uvek imali dobra iskustva, te da mnogi naši građani žive tamo, Dodik je pojasnio da ima problem sa nekim nemačkim političarima koji se negativno odnose prema Srbima i favorizuju muslimane i to bez poznavanja dokumenata i razumevanja Dejtonskog sporazuma.

“Da su ga razumeli, videli bi da smo mi u pravu. Mi ne kršimo Ustav. Republika Srpska štiti BiH, a ne uništava je. Ova zemlja je 30 godina pod upravom stranaca – od ljudi poput (nekadašnjeg visokog predstavnika) Volfganga Petriča koji je donosio odluke suprotne Dejtonu, posebno u vezi sa Ustavnim sudom, koji ima za cilj uništenje Dejtona. Nekima u Evropi je to teško razumeti”, rekao je Dodik.

On je podsetio da je nekadašnji visoki predstavnik Karlos Vestendorp rekao da su bonska ovlašćenja u suprotnosti sa Dejtonom, a tadašnja šefica misije čak je ovlašćenja visokog predstavnika nazvala blefom i rekla da će “videti da li će to proći”.

“Sada živimo sa tim blefom skoro 30 godina. Navodna ovlašćenja nemaju nikakvu legitimnu osnovu, a posebno ne u Dejtonskom sporazumu. To više ne možemo prihvatiti. Ovlašćenja visokog predstavnika kritikuju se i u Evropi”, ukazao je predsednik Srpske.

Govoreći o Nacrtu ustava Srpske, Dodik je pojasnio da je Republika Srpska prema Dejtonskom sporazumu imala vojsku i da je tako bilo osam godina, te da je onda donesena odluka o stvaranju zajedničke vojske.

“U izvornom Dejtonskom sporazumu, međutim, za Republiku Srpsku bila je predviđena i sopstvena granična policija i vojska. Naš predlog stoga nije ni protivustavan ni usmeren protiv Dejtona. Samo se pokušavaju ove činjenice gurnuti u stranu. Situacija bi bila drugačija da su planovi za stvaranje zajedničke granične ili carinske policije za celu BiH u potpunosti sprovedeni. Ali ni to se nije dogodilo. Mi u svakom slučaju nemamo planove za secesiju, ni na koji način. Naš plan je da se BiH vrati izvornom dejtonskom konceptu, a, pre svega, ne može se više prihvatati ono što se nameće spolja i silom”, rekao je Dodik.

Na pitanje da li pod “dejtonskim konceptom” misli na organizaciju države po nacionalnom identitetu, Dodik je pojasnio da u Republici Srpskoj živi 90 odsto Srba, koji imaju pravo, prema Povelji UN i prema Ustavu, da budu konstitutivni narod.

“Mislim da će jednog dana ljudi u Evropi sesti i pokušati istinski razumeti Dejtonski sporazum. BiH ne može postojati ako muslimani vladaju nad Srbima i Hrvatima. Mnogi od njih su islamisti. I u Nemačkoj znate šta to znači, teroristički napadi i slično. I u Nemačkoj postoje bosanska udruženja i organizacije. Sva su muslimanski orijentisana. Ne možete biti za Bosnu, a istovremeno biti protiv Srba. Pogledajte samo Sarajevo. Tamo je nekad živelo 160.000 Srba, više od 40 odsto stanovništva. Danas ih je samo 4.000. Ali, da ponovim – nemamo plan za secesiju. Ne borimo se za otcepljenje. Borimo se za to da imamo ustav i pravo na samoopredeljenje”, naglasio je Dodik.

Upitan da li bukvalno misli da su “mnogi bosanski muslimani islamisti kao što oni u Nemačkoj misle o islamistima, islamskim fundamentalistima”, predsednik Dodik je potvrdio i rekao da ih je sve više i da to pokazuje podrška Hamasu.

“Nedavno sam bio na mestima gde je Hamas napao nevine evreje i ubio 1.400 ljudi. Vidio sam kako su to uradili. Užasno. Istovremeno, Srbe prikazuju kao koljače. Pre nekoliko godina, ‘Njujork Tajms’ je objavio fotografiju ruke koja drži glavu iz koje curi krv. Ispod je pisalo da su Srbi to uradili muslimanu. Kasnije se ispostavilo da je to bila glava Srbina. Ne tražimo da neko bude na našoj strani ili da postane naš fan. Tražimo samo pravo i pravdu. Poštujem muslimane u BiH, nemam ništa protiv njih, ali imam nešto protiv njihove politike. Za Bošnjake je islamska zajednica odlučujući politički faktor. Na kraju, politika Alije Izetbegovića treba da se sprovede. Rezultat bi bila BiH kao pretežno muslimanska država”, pojasnio je Dodik.

Dodik osudio proglašenje nemačkog AFD-a za ekstremno desničarsku organizaciju

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik osudio je, kako je naveo, nameru nemačkih vlasti da zabrane delovanje ekstremno desničarske stranke u toj zemlji Alternativa za Nemačku (AFD), koju je prethodne sedmice Savezna kancelarija za zaštitu ustavnog poretka (BfV) označila kao ekstremističku organizaciju koja ”preti demokratiji”.

”Političko-pravosudni progon AFD-a svedoči da se evropski liberalizam od promovisanja slobode pretvorio u kaznenu ekspediciju namenjenu progonu političkih neistomišljenika. Demokratija kojom se Evropa ponosila značila je poštovanje volje i izbora naroda”, napisao je Dodik na svom nalogu na mreži Iks.

Kako je ocenio, zaštita birokratije postala je važnija od zaštite nacionalnog suvereniteta.

”Danas smo svedoci negiranja i gaženja narodne volje zarad zadovoljenja interesa političke nomenklature. Sve stranke koje su zagovornici poštovanja tradicionalnih hrišćanskih vrednosti i prava naroda na subjektivitet bivaju progonjene montiranim pravosudnim procesima. Birokratija bez prezanja brani svoje privilegije, ali duboko verujem da će ideje suverenizma i narodna volja na kraju odneti pobedu i da će AFD nastaviti svoje političko delovanje”, napisao je Dodik.

Odluka BfV-a da AFD proglasi za ekstremno desničarsku organizaciju omogućava vlastima da efikasnije prate stranku koja je zauzela drugo mesto na federalnim izborima u februaru.

Novi status stranke olakšava vlastima da koriste tajne metode za njeno praćenje, poput angažovanja poverljivih informanata i presretanja komunikacija.

Lideri AfD-a, Alis Vajdel i Tino Krupala, rekli su da je ta odluka “očigledno politički motivisana” i predstavlja “težak udarac nemačkoj demokratiji”.

Ta stranka je u februaru osvojila 152 mesta u Bundestagu, sa 20,8 odsto osvojenih glasova, što je AfD postavilo kao drugu po snazi političku partiju u Nemačkoj.

Austrijska političarka Meinl-Reisinger misli da je istorija počela juče

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da austrijska ministarka za evropske i međunardone poslove Beate Meinl-Reisinger, ne zna ništa o BiH, ali daje sebi za pravo da se meša u unutrašnje odnose i pokazuje otvoreno neprijateljstvo prema hrišćanskim narodima u BiH, stajući na muslimansku stranu.

Dodik kaže da Meinl-Reisinge, koja misli da je istorija počela juče i da joj to daje pravo da Republiku Srpsku uči demokratiji, zaboravlja dve stvari:

“Prva – da je Austrija okupirala Bosnu i Hercegovinu, a druga – da su Srbi dva puta u prošlom veku zaustavili planove onih kojima su Austrijanci rado pravili političke i vojne ustupke. Danas, kada pokušavaju da nam nametnu strance koji bi pisali zakone umesto nas, imamo istorijsko i demokratsko pravo da kažemo – nećemo!”.

Dodik je na platformi Iks napisao da Meinl-Reisinger ne zna ništa o BiH, teško da je može pokazati i na karti, ali daje sebi za pravo da se meša u unutrašnje odnose i pokazuje otvoreno neprijateljstvo prema hrišćanskim narodima u BiH, stajući na muslimansku stranu.

“To neprijateljstvo demonstrira i prema Srbima i Hrvatima koji žive u Austriji, svrstavajući ih u nekakvu nepostojeću bosansku dijasporu”, naveo je Dodik.

Predsednik Republike Srpske kaže da je “gospođa Meinl-Reisinger samo još jedan u nizu liberala koji širom Evrope zagovaraju suspenziju osnovnih sloboda i pravila jer im se ne sviđaju rezultati izbora i volja naroda”.

Dodik poručuje da je to recept za krizu, a ne za demokratiju i ukazuje:

“A što se tiče gospođe Meinl-Reisinger, možda bi bilo korisno da se priseti kako je postala poznata široj javnosti – ne po uspešnoj politici, već po tome što je, u jeku ozbiljne političke krize u Austriji, napustila pregovore o formiranju vlade jer joj nije odgovaralo kako će izgledati koalicija. Nije joj se dopalo pa je odlučila da napusti sto”.

U tom smislu, ističe Dodik možda nas ipak bolje razume nego što želi da prizna: “I mi u Republici Srpskoj nismo spremni da ostanemo u političkim aranžmanima u kojima nas ponižavaju, brišu i ucenjuju. Razlika je što mi to ne radimo iz hira, kao ona, već da bismo sačuvali slobodu”.