admin
Temperatura od 38 stepeni izmerena je na Paliću, u Somboru, Banatskom Karlovcu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Smederevskoj Palanci, Negotinu, Kruševcu i Nišu, dok je 37 stepeni u Leskovcu, Zaječaru i Kragujevcu, a 36 stepeni je u Vranju, Dimitrovgradu, Kuršumliji i Požegi.
Nastavlja se toplotni talas, koji će trajati do sredine sedmice, a maksimalna prognozirana temperatura u većini mesta biće u intervalu od 36 do 39 stepeni.
Pod crvenim meteo-alarmom su Banat, Bačka, Srem, Beograd, Zapadna i Jugozapadna Srbija, Šumadija, Pomoravlje, Istočna i Jugoistočna Srbija, dok je jedino u AP Kosovo i Metohija na snazi narandžasti meteo-alarm.
Prognoza UV indeksa je vrlo visoka i u crvenoj je zoni.
U sredu, 1. jula se očekuje manji pad temperature, ali će i dalje biti veoma toplo vreme, dok se od četvrtka, 2. jula u većini mesta očekuje najviša dnevna temperatura ispod 30 stepeni.
– Dr Stefanović: Vrućina najviše pogađa hronične bolesnike, srce najugroženiji organ
Doktor Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Ivana Stefanović izjavila je danas toplotni talas i visoke temperature da najviše pogađaju pacijente sa kardiovaskularnim i hroničnim bolestima, kao i da je srce organ koji je najopterećeniji kada su velike vrućine, jer radi pod naporom.
“Vrućine, odnosno ovo toplo vreme, jesu doprinoseći faktor na sve hronične bolesti, a činjenica da i zdravim ljudima ne prija kad je ovako toplo i ovako dugo toplo. Mi jesmo imali u toku prošle nedelje, pa i poslednja 24 sata, po pet do šest infarkta u danu, odnosno u smeni”, rekla je Stefanović za Tanjug.
Dodala je da je to neočekivano, zato što se na toploti krvni sudovi šire pa bi trebalo da bude manje infarkta.
“Najmlađi pacijent prošle nedelje je imao 17 godina. Ne mogu da tvrdim da li je on već imao neko kardiološko oboljenje, ali u svakom slučaju oprez je neophodan”, istakla je Stefanović.
Uputila je apel građanima da se pridržavaju preporuka Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, kao i preporuka Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
“Ne treba izlaziti u najtoplijem delu dana, treba da budemo u rashlađenim prostorijama, da pijemo dosta tečnosti, da prilagodimo hranu. To je sve ono što i ja mogu da vam kažem, jer u medicini nema ekskluzive, svi ponavljamo istu priču, ali i ta priča koja je naizgled naivna i razumna, neki ljudi je ipak ne poštuju, pa na kraju imamo teške posledice”, kazala je Stefanović.
Dodala je da ne treba da izlaze napolje kada je toplo svi oni koji ne moraju.
“Najtopliji deo dana, pogotovo mala deca i starija od 65 godina, kao i svi sa hroničnim bolestima, od 11.00 do 16.00 časova bi trebalo da provedu u rashlađenim prostorijama”, rekla je Stefanović.
Ukazala je da je srce organ koji je najopterećeniji kada su ovako velike vrućine.
“Moraju da se prošire krvni sudovi na periferiji, srce se širi kao i sve stvari na toploti, pa radi pod povećanim naporom. Teško je i zdravom srcu, a zamislite kako je bolesnom”, rekla je Stefanović.
Odgovarajući na pitanje kako sprečiti kolabiranje na ulici, Stefanović je rekla da uvek uz sebe treba imati vodu, kao i neku šećernu bombonu.
“Postoje neka stanja gde to ne bismo preporučili, ali evo sada zbog gubitka elektrolita kraj sebe treba imati mineralnu vodu ili običnu vodu sa malo limuna i meda. Srcu u ovom trenutku trebaju brzi šećeri. Sve ono što volite, a što daje brze šećere. Bez obzira koliko su oni sada okrivljeni za mnoge bolesti u ovoj situaciji voće, suvo voće su dozvoljeni. Uvek treba da imate uz sebe i nešto slano, bilo da su u pitanju slani orašasti plodovi ili krekeri”, rekao je Stefanović.
Navela je da se tim šećerima, slanišima i tečnošću nadoknađuju elektroliti.
Dodala je da ukoliko prisustvujemo kada nekome pozli, potrebno je da pozovemo Hitnu pomoć i da, dok čekamo ekipe Hitne pomoći, pre nego što nekoga prskamo i polijemo vodom treba da proverimo glavnu stvar, a to je da li je osoba svesna i da li diše.
“Svest proveravate tako što malo prodrmate osobu, glasno je dozivate, malo ga uštinete kako bi izazvali bolni nadražaj. Ako osoba ne reaguje, onda je bez svesti. Disanje proveravate tako što gledate da li se odiže grudni koš, abdomen, odnosno stomak, da li čujete neke disajne zvukove i da li osećate izdahnuti dah na svom obrazu. U 10 sekundi treba da izbrojite koliko puta udahne, pa da to pomnožite sa šest i već će vam lekar na centrali reći šta da radite”, rekla je Stefanović.
Navela je da ako je osoba bez svesti, a diše, potrebno je okrenuti je na bok i tako čekati ekipe hitne pomoći.
“Ako je osoba bez svesti i ne diše, započećete reanimaciju, jer ako laik započne reanimaciju, šanse te osobe da preživi se udvostruče, po nekim statistikama, i utrostruče”, rekla je Stefanović.
Istakla je da ono što jeste problem je to što svako može da kolabira zbog vrućine, ali i zbog drugih stvari dodajući da su kolapsi prediktori iznenadne srčane smrti.
“Nama je sada teško da napravimo distinkciju da li je u pitanju kolaps zbog vrućine ili se tu još nešto potkrade. Tako da, ako ste mlada osoba, ako vam se to prvi put desilo, ako bolujete od nekih bolesti, pa nije vam tako i uobičajeno, zaista bi trebalo da to bude poziv hitnoj pomoći, da se lekar proceni vaše stanje i mi takve pacijente najčešće vozimo na kardiologiju, jer je to kardiološka dijagnoza, a ne neurološka, iako je u pitanju gubitak svesti”, rekla je Stefanović.
Govoreći o negativnim posledicama letovanja, Stefanović je rekla da ljudski organizam ima kapacitete da se prilagodi toplotnom talasu i da preživi, ali da je potrebno da mu olakšamo, a ne da mu u tome odmognemo.
“Ako sedite na suncu i sunčate se u najtoplijem delu dana na plaži, pa onda naglo uđete u vodu, još ako se tome pridoda i ispijanje alkohol, onda stvarno sve negativne posledice mogu da se dese”, rekla je Stefanović.
Dodala je da je potrebno svako ko ulazi u vodu pre ulaska da se dobro pokvasi, pogotovo da pokvasi ruke, grudni koš i prevoje na telu.
“Čak i osobe koje su najviše utrenirane za vodu, a to su vaterpolisti i plivači, pre nego što skoče u vodu adaptiraju se tako što se poprskaju vodom iz bazena. Bilo ko da ulazi u vodu, a naročito mala deca i osetljive populacije treba da se prilagode toj vodi”, rekla je Stefanović.
Isto tako, kako je navela nije pametno izaći direktno na 40 stepeni iz prostorije koja je rashlađena na 16 stepeni.
“Najčešće se ništa ne desi, ali nekom može i da se desi, a to smo mogli prevenirati jednim razumnim ponašanjem”, rekla je Stefanović.