Bratina: Izmene medijskih zakona u cilju unapređenja pravnog okvira i jačanju sloboda

Bratina je na sednici Skupštine Srbije, na čijem su dnevnom redu izmene Zakona o elektronskim medijima, Zakona o javnim medijskim servisima i Zakona o javnom informisanju i medijima, rekao da je unapređenje medijskog regulatornog okvira ”živa materija” i da na poboljšanju i unapređenju medijskih zakona treba nastaviti intenzivan rad.

On je kazao da je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija tokom 2024. godine formiralo tri radne grupe koje su radile na predloženim zakonima i da su u drugoj polovini decembra prošle godine završile nacrte zakona i dostavile ih Evropskoj komisiji na mišljenje.

”Tokom ovog procesa sve sugestije i komentari EK su razmatrani i pripremljeni su predlozi ovih zakona vodeći računa o regulatornom okviru Republike Srbije i usklađenosti sa pravnim normama”, rekao je ministar.

Kada je reč o izmenama Zakona o elektronskim medijima, Bratina je rekao da su predviđene relativno male izmene važećeg zakona i da je uglavnom reč o pravno-tehničkim modifikacijama.

Bratina je rekao da je predložena izmena člana 6 kojoj je ograničena uloga Narodne skupštine, odnosno precizirano da je REM odgovoran Skupštini isključivo u vezi sa pitanjem izbora ili razrešenja članova Saveta REM-a, davanjem saglasnosti na statut i finansijski plan regulatora, razmatranje godišnjeg izveštaja o radu regulatora i izveštaja o radu za period kraći od godinu dana koji se dostavlja na zahtev Narodne skupštine.

U vezi sa pitanjem finansiranja REM-a izmenjen je član 46 i predloženo da to telo ima potpunu autonomiju upravljanja budžetom koji ne može biti proizvoljno umanjen ili uvećen od strane drugih institucija.

”U članu 12 izvršeno je terminološko usaglašavanje kako bi se naveli tačni nazivi nezavisnih institucija. Izvršene su promene u članu 71 koji definiše zabranu govora mržnje, kao i članu 72 koji propisuje zabranu objavljivanja pojedinih programskih sadržaja. Izmenama je precizirano da se te obaveze odnose na pružaoce medijskih usluga, a ne na regulatora”, naveo je Bratina.

Govoreći o Predlogu zakona o javnim medijskim servisima, Bratina je rekao da se ključne novine koje donosi taj zakonski predlog odnose na redefinisanje pojma javnog medijskog servisa u skladu sa Evropskim aktom o slobodi medija i da su proširena osnovna načela rada medijskog servisa.

Minitsar je naveo da su izmenjeni članovi koji definišu taksu za javni medijski servis i način naplate koji treba da obezbedi kontinuirano i nesmetano funkcionisanje javnog medijskog servisa. Bratina je rekao da su predloženi i jasni kriterijumi za izbor članova Upravnog odbora i definisani poslovi koji spadaju u delokrug rada Odbora, kao i da su preciznije određena ovlašćenja generalnog direktora i Programskog saveta.

Takođe, uvedena je institucija Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca koji se bira na javnom konkursi i koji je dužan da vodi evidenciju o pristiglim pritužbama i predlozima gledalaca, slušalaca i čitalaca i da o njima obaveštava glavne urednike.

Takođe, Poverenik ima obavezu da tromesečno dostavlja generalnom direktoru, Programskom savetu i Upravnom odboru izveštaj o pritužbama i predlozima slušalaca i gledalaca, kao i da daje predloge za poboljšanje medijskih usluga i unapređenje kvaliteta emitovanog sadržaja.

Bratina je rekao i da je predloženi Zakon o javnom informisanju i medijima, takođe, pretrpeo relativno male izmene i da je izmenjen član 6 važećeg zakona kojim se zabranjuje svako delovanje i postupanje koje ograničava, sprečava ili narušava konkurenciju u oblasti javnog informisanja.

On je rekao da je uveden novi član sa ciljem da se osigura nezavisnost uređivačke politike medija u odnosu na osnivača i izdavača i da je predviđeno da se članovi organa upravljanja izdavača imenuju iz reda stručnjaka iz oblasti značajnih za obavljanje poslova izdavača, iz oblasti medija, kulture, menadžmenta, prava i finansija.

Takođe, oni ne mogu biti nosioci javnih funkcija u političkoj stranci, kao ni lica čije bi članstvo organa upravljanja moglo dovesti do sukoba interesa dve godine po prestanku funkcije.

”Imajući u vidu sugestije EK, izmenjene su i odredbe koje definišu objavljivanje informacija u vezi sa krivičnim postupcima, te je u skladu sa evropskim standardima i dobro ustaljenom praksom predloženo da novinari treba da budu slobodni u izveštavanju o krivičnim predmetima koji su u toku, ali uz ograničenje u pogledu poštovanja principa pretpostavke nevinosti”, rekao je Bratina.

Kovač: Usvajanje medijskih zakona uslov za otvaranje Klastera 3

Predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije Elvira Kovač izjavila je danas da je usvajanje tri medijska zakona, koji su na dnevnom redu skupštinskog zasedanja, uslov za otvaranje Klastera 3 čime bi Srbija, kako je rekla, otkočila proces evropskih integracija.

”Mislim da je značajno što imamo priliku da na ovoj sednici, bez obzira što imamo mnogo tačaka dnevnog reda, između ostalog pričamo i na ovu temu. Da svi malo spustimo tenzije i da radimo na tome da se otkoči proces evropskih integracija i da dođe do otvaranja Klastera 3”, rekla je Kovač na sednici parlamenta.

Ona je, predstavljajući poslednji izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2024. godinu, ukazala da se u tom dokumentu podvlači da je Srbija tehnički spremna za otvaranje Klastera 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast i u kojem je osam poglavlja, od kojih je pet poglavlja već otvoreno.

Kovač je rekla da Srbija ima spremne pregovaračke pozicije za otvaranje preostala tri poglavlja – Poglavlje 10 (informaciono društvo, mediji), Poglavlje 16 (oporezivanje) i Poglavlje 19 (socijalna politika i zapošljavanje).

Istakla je da je u tom izveštaju proširenje EU na Zapadni Balkan postavljeno visoko na agendi i naznačeno da treba iskoristiti istorijski trenutak za proširenje, kao da se spominje šta sve Srbija treba da uradi – sprovođenje kredibilnih reformi, funkcionisanje demokratskih institucija, reforma javne uprave, pravna država.

”Najjasnije stvari koje se stalno podvlače su normalizacija odnosa između Beograda i Prištine što je značajno za stabilnost celog regiona, kao i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU u pogledu sankcija prema Rusija.

Kovač je rekla da se u izveštaju spominje da je sastav Skupštine Srbije nakon izbora u decembru 2023. godine znatno pluralističkiji nego ranije, ali da su tenzije između vladajuće koalicije i opozicije obeležile parlamentarne debate.

Ona je rekla da je Srbija pohvaljena da je smanjila usvajanje zakona po hitnom postupku, kao i da je EK u izveštaju ocenila da su prevremeni izbori 2023. usporili reforme i istakla da taj proces treba ubrzati, kao i da se spominju preporuke ODIHR-a i OEBS-a, uključujući one koji se odnose na izborni proces.

Kovač je rekla da je Srbija pohvaljena za donošenje reformske agende početkom oktobra prošle godine, ali da se naglašava da je sprovođenje dugogodišnjih preporuka ODIHR-a i izbor novog Saveta REM-a uslov za prebacivanje prve tranše sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

Podsetila je da je taj proces u toku i da će ta tema biti na sledećoj sednici Skupštine.

Kovač je kazala da EK u izveštaju, takođe, naglašava da su značajni napori uloženi u potpunu integraciju jedinstvenog EU tržišta i da Srbija doprinosi upravljanju migracijama i efikasno sarađuje sa susedima i članicama EU.

”Konstantno je pitanje neuvođenja sankcija Rusiji, ali sa druge strane ističe se da Srbija šalje finansijsku i humanitarnu podršku Ukrajini. Smatram da je veliki uspeh što nema nazadovanja, a upravo je za Poglavlje 31 u prethodnom izveštaju bilo nazadovanja”.

Dodala je da je generalna ocena EK da je Srbija umereno pripremljena za ulazak u EU i da je tako ocenjeno 18 poglavlja, a ograničeni napredak za 15 poglavlja.

”Najpozitivniji su ocenjeni ekonomski parametri, Srbija je postigla određeni napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, odgovarajuća čvrsta monetarna i fiskalna politika je pomogla u obaranju inflacije, dok je ekonomski rast na putu oporavka”, rekla je Kovač.