Marinković je, na međunarodnoj konferenciji “Partneri u svetu koji se menja: centralna i istočna Evropa, Amerika, Izrael i Novi Bliski istok” u Skupštini Srbije, kazao da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja je strateški partner Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a da se u petak u Vašingtonu otvara strateški dijalog između SAD i Srbije.

“Nije bio bolji momenat da se ova konferencija dogodi. Zahvalio bih našim prijateljima iz Američko-izraelskog komiteta za javne poslove, za veliku podršku i za poverenje, kao i Privrednoj komori Srbije za svu podršku biznis zajednice, za razvoj naše ekonomske saradnje, koja dalje motiviše i političku saradnju i vojnu saradnju i zajedničke poslove i aranžmane između Srbije, Izraela i Amerike”, rekao je Marinković na skupu u organizaciji KSAP-a.

Naveo je da je današnja konferencija posvećena saradnji u oblasti bezbednosti, novih tehnologija, informacionih tehnologija, inovacija, kao i kulturi sećanja i zajedničkoj borbi tri države i naroda protiv istorijskog revizionizma.

Marinković je rekao da Kongres srpsko-američkog prijateljstva godinama radi na unapređenju odnosa između Srbije, SAD i Izraela na korist tri zemlje i sva tri naroda.

“Da nastavimo našu tradiciju, da delimo zajedničke vrednosti, radimo na njima i zaštitimo na najbolji mogući način naše nacionalne interese, naše vojne i ekonomske interese, s obzirom da živimo u vremenu kada je posebno pozicija Srbije svakodnevno ugrožena”, rekao je Marinković.

Izrazio je zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci ideji unapređenja saradnje između Srbije, Izraela i SAD.

NOVI SAD –

Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu uspešno je završio prvi konkursni rok za upis u školsku 2026/2027. godinu, tokom kojeg je upisano 2.098 novih studenata. Veliko interesovanje kandidata rezultiralo je popunjavanjem gotovo svih budžetskih mesta, dok je na pojedinim studijskim programima ostao ograničen broj slobodnih mesta za drugi konkursni rok.

Za studijske programe na kojima su ostala slobodna mesta biće organizovan drugi konkursni rok. Broj slobodnih mesta po studijskim programima biće objavljen do 31. jula 2026. godine. Prijavljivanje kandidata biće organizovano 3. i 4. septembra 2026. godine do 13.00 časova, dok će se prijemni ispit održati 7. septembra, u terminu od 9.00 do 13.00 časova. Preliminarne rang-liste biće objavljene 8. septembra do 20.00 časova, konačne 10. septembra do 20.00 časova, a upis primljenih kandidata realizovaće se 11. septembra, od 8.00 do 13.00 časova.

Pozivamo sve zainteresovane kandidate da iskoriste priliku i prijave se u drugom konkursnom roku za neki od studijskih programa na kojima su ostala slobodna mesta. Fakultet tehničkih nauka nudi 91 akreditovan studijski program, savremeno inženjersko obrazovanje, rad sa najsavremenijim tehnologijama i brojne mogućnosti za profesionalni razvoj, međunarodnu saradnju i uspešnu karijeru u zemlji i inostranstvu.

 

Starović je zahvalio Sampedru na kontinuiranoj podršci koju Španija pruža Srbiji na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Tokom razgovora je naglašen značaj otvaranja Klastera 3 u pregovaračkom procesu, kako bi se valorizovali ishodi sprovedenih reformskih procesa u Srbiji, ali i potvrdila kredibilnost procesa proširenja EU zasnovanog na zaslugama kandidata, saopštilo je Ministarstvo za evropske integracije.

Sampedro je naglasio da Kraljevina Španija ostaje čvrsto na pozicijama poštovanja teritorijalnog integriteta međunarodno proznatih država i u tom smislu Kosovo i Metohiju tretira isključivo kao deo Republike Srbije, navedeno je u saopštenju.

Sa ministrom za teritorijalnu politiku Španije

Ministar Starović sastao se u Madridu sa ministrom za teritorijalnu politiku i demokratsko pamćenje Kraljevine Španije Anhelom Viktorom Toresom Peresom.

Starović je zahvalio Toresu Peresu na uklanjanju ustaških obeležja sa grobnice upravnika logora Jasenovac Vjekoslava Maksa Luburića u Karkaihenteu kraj Valensije, saopštilo je Ministarstvo za evropske integracije.

Sagovornici su se saglasili da očuvanje istorijskog sećanja na zločine nacista tokom Drugog svetskog rata predstavlja civilizacijsku obavezu i da je svako veličanje zločinaca iz tog perioda nedopustivo u savremenoj Evropi i svetu, navedeno je u saopštenju.

Sa izdvojenih milion dinara, projekat finansira Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, a na teritoriji Kikinde i Novog Kneževca planirano je analiza oko 350 uzoraka, što je značajno uvećanje u odnosu na prethodnu godinu.

Prijavljivanje je već počelo, a realizacija projekta planirana je do novembra.

Iako se projekat besplatnog agrohemijskog ispitivanja zemljišta realizujue već duže od dve decenije, nisu svi poljoprivrednici iskoristili tu mogućnost.

Na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, kikindskoj Poljoprivrednoj stručnoj službi odobreno je milion dinara za ovogodišnji projekat besplatnog agrohemijskog ispitivanja zemljišta. To će omogućiti i značajno veći broj uzoraka.

Od ove godine uvedena je i jedna novina. Naime, 20 procenata uzoraka, odnosno oko 70-ak, biće uzorkovano mašinski.

Za vlasnike poljoprivrednih gazdinstava, kao i za zakupce državne zemlje, analiza zemljišta postaje zakonska obaveza, kao i mogući uslov subvnecija. Ono što je jednako važno je činjenica da zahvaljujući dobijenim rezultatima analiza imaju mogućnost unapređenja poljoprivredne proizvodnje, kao i očuvanja plodnosti zemljišta.

Bošnjak je na međunarodnoj konferenciji ”Partneri u svetu koji se menja: centralna i istočna Evropa, Amerika, Izrael i Novi Bliski istok”, koja se održava u Skupštini Srbije, rekao da je u složenim geopolitičkim okolnostima izgradnja stabilnih odnosa zasnovanih na poverenju važna za međunarodno pozicioniranje Srbije i njeno povezivanje sa globalnim partnerima.

”Za Srbiju je važno da se dobra politička saradnja i izgrađena partnerstva sa SAD i Izraelom dodatno osnaže kroz konkretne ekonomske i poslovne projekte. Upravo zato privredni sektor ima ključnu ulogu u pretvaranju političkog poverenja u nove investicije, razmenu znanja, razvoj inovacija i jačanje kapaciteta domaćih kompanija”, naveo je Bošnjak na skupu koji je organizovao Kongres srpsko-američkog prijateljstva (KSAP).

Istakao je da Srbija ulaže velike napore u stvaranje stabilnog i konkurentnog poslovnog ambijenta kako bi privukla nove investicije i omogućila dalji razvoj domaće privrede, kao i da privlači više od 60 odsto stranih direktnih investicija u regionu.

Bošnjak je rekao da Srbija sa SAD ostvaruje sve intenzivniju trgovinsku i investicionu saradnju i ukazao da je ukupna robna razmena u 2025. godini dostigla 1,6 milijardi dolara, dok je razmena usluga ostvarila rekordni nivo od blizu 2,9 milijardi dolara, uz suficit Srbije od skoro 1,9 milijardi.

”SAD su danas naše najznačajnije tržište za izvoz usluga. U Srbiji posluje 635 kompanija u većinskom američkom sastavu, koje zapošljavaju više od 22.000 ljudi i daju značajan doprinos razvoju naše ekonomije”, istakao je Bošnjak.

Dodao je da, istovremeno, Srbija i Izrael neguju tradicionalne prijateljske odnose, a da privredna saradnja beleži kontinuirani rast navodeći da je robna razmena u poslednje četiri godine utrostručena, a da je 2025. dostigla oko 324 miliona dolara.

”Posebno veliki potencijal za dalji razvoj saradnje vidimo u oblastima informacionih tehnologija, veštačke inteligencije, infrastrukture i inovacija u oblastima poljoprivrede, energetike i medicine. U građevinskoj industriji izraelski investitori su veoma prisutni u našoj zemlji”, rekao je Bošnjak.

Ukazao je da je razvoj inovacionog i strateškog ekosistema važna oblast u kojoj Srbija može da uči iz iskustva Izraela koji je, kako kaže, izgradio jedan od najuspešnijih svetskih inovacionih modela povezujući univerzitete, istraživačke centre, kompanije, investitore i državu u jedan sistem podrške inovacijama.

Bošnjak je istakao da Srbija takođe beleži snažan razvoj u oblasti informacionih tehnologija i naveo da je izvoz IKT usluga dostigao 4,5 milijardi dolara u 2025. godini, što je gotovo trećina ukupnog izvoza usluga Srbije.

”To pokazuje da naša zemlja ima značajan potencijal u oblasti inovacija i novih tehnologija i da postoji veliki prostor za povezivanje sa izraelskim iskustvom, kao i sa američkim tehnološkim kompanijama”, rekao je Bošnjak.

Podsetio je da PKS ima predstavništvo u Izraelu što, predstavlja važan most za dalje povezivanje kompanija i institucija i dodao da je najavljeno i otvaranje izraelskog privrednog predstavništva u Srbiji.

”Svet u kojem danas živimo zahteva više saradnje, razumevanja i zajedničkog delovanja. Upravo partnerstva zasnovana na poverenju, znanju i zajedničkim interesima predstavljaju najbolji odgovor na izazove savremenog vremena. Srbija ostaje posvećena tome da bude pouzdan partner, otvorena za nove ideje, investicije i projekte koji povezuju naše zemlje i naše narode”, naveo je Bošnjak.

Na listi se nalaze proizvodi od poznatih evropskih prehrambenih artikala, poput rokfora i pekorina, do industrijskih robota, poljoprivrednih mašina, električne opreme i hemikalija.

Evropska komisija navodi da je EU već ispunila svoj deo dogovora postignutog prošlog leta u Ternberiju u Škotskoj, ukidanjem carina na stotine američkih industrijskih i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 1. jula.

Brisel sada traži da SAD na određeni izvoz iz Unije primenjuju svoje standardne carinske stope.

Predložena lista obuhvata proizvode za koje Komisija smatra da su važni za američku privredu, uključujući podršku američkim poljoprivrednicima, energetskom sektoru i bezbednosnim ciljevima, kao i robu za koju ne postoje lako dostupne zamene.

Među poljoprivredno-prehrambenim proizvodima nalaze se vina, rakija, jabukovača, pivo, maslinovo ulje, masline, testenine, tartufi, pečurke, suhomesnati proizvodi i određene vrste ribe, uključujući tunu, dimljenog lososa, brancina i hobotnicu.

Industrijski deo predloga obuhvata poljoprivredne mašine, industrijske robote, električnu opremu, opremu za proizvodnju poluprovodnika i hemijske proizvode.

Na listi su i brojni zdravstveni proizvodi, poput hirurških konaca, zavoja, medicinskih uređaja, dijagnostičkih kompleta i opreme za operacione sale.

Zvaničnik Evropske komisije za trgovinu Matijas Jergensen rekao je u Evropskom parlamentu da lista pokriva oko 150 milijardi evra izvoza EU u SAD, dodajući da je još rano za procenu ishoda pregovora, ali da će Komisija “energično” raditi na tom pitanju.

Vašington je ranije odbio da razgovara o izuzećima za pojedine proizvode pre nego što je EU formalno sprovela dogovor postignut u Ternberiju.

Evropska komisija je navela da zadržava mogućnost da listu dodatno izmeni ili proširi.

KIKINDA –

Dečija pijaca u Kulturnom centru Kikinda ove godine proslavlja punoletstvo. Kada je sa radom počela 2008. godine, glavni cilj bio je da se deca druže. Za vreme trajanja, oni su savladali i osnove trgovine, ali i naučili šta je vrednost novca. Odgovorni prodavci na svoj posao dolaze i sat vremena ranije, pa mogu da budu primer i drugima.

U Kikindi se već 18 godina zna da svaka subota tokom letnjeg raspusta, kada vremenske prilike to dozvoljavaju, znači puno dvorište Kulturnog centra. Mali trgovci pažljivo postavljaju svoje tezge i prodaja kreće. Mnogi od njih već su dugo deo dečije pijace i rado dolaze da se druže i trguju.

Dečija pijaca kikindskog Kulturnog centra ove godine proslavlja svoje punoletstvo. Njena dugotrajnost znači i da su deca u Kikindi naučila šta je odgovornost i da novac “na pada sa neba”.

“Cilj svega ovoga je da se deca druže i da nauče da poštuju dinar. Rano ustaju, dođu i sat vremena pre otvaranja. Tako stiču radne navike i preko leta skupe džeparac, koji posle raspoređuju po sopstvenoj volji”, kaže Tanja Nožica iz Kulturnog centra Kikinda

Mušterije na dečijoj pijaci pretežno su najmlađi. Ipak, roditelji, ali i bake i deke takođe vole da pogledaju šta se nudi na tezgama i da najvisprenije trgovce nekad i počaste. A da nije sve u novcu pokazuju i trajna prijateljstva sklopljena na pijaci davnih godina.

“Trenutno radimo 434 kilometra, a do kraja ove godine završiće se 115 kilometara novih auto-puteva i moto-puteva. Tu ću spomenuti svakako Moravski koridor. Skoro smo skoro pustili u saobraćaj veoma važnu deonicu koja povezuje Čačak i Kraljevo. Ostala je jedna kraća deonica, od 12 kilometara, do potpunog završetka Moravskog koridora. To je deonica Vrba – Adrani, ukupne dužine 12 kilometara, i to će se desiti do kraja ove godine”, rekla je Sofronijević TV Prva.

Istakla je da je Moravski koridor izuzetno važan zato što spaja naša dva velika koridora, Miloš Veliki i Koridor 10 Beograd – Niš.

“Ali on istovremeno povezuje oko pola miliona ljudi. To nije samo novi, siguran, bezbedan put, to je istovremeno i prilika za sve te opštine i za sve naše građane, i nova radna mesta i nove investicije. Jer, kada neko planira investiciju, jedna od prvih stvari koje gleda jeste kakva je saobraćajna povezanost te njegove buduće lokacije”, naglasila je ministarka.

Istakla je da je to trenutno najmoderniji koridor u Srbiji.

“To je istovremeno najširi, prvi digitalni auto-put, jer ćete u realnom vremenu imati sve informacije, što je od izuzetne važnosti za bezbednost odvijanja saobraćaja. I po mnogim karakteristikama, zaista jeste najbolji do sada izgrađeni auto-put u Srbiji. I nadamo se da će, naravno, tog kvaliteta biti i ostali naši putevi. Upravo tako se i rade i ugovaraju i ostali”, rekla je ministarka.

Dodala je da Srbija radi na tome da “premreži” celu Srbiju koridorima, ali da su nam jednako važni i lokalni putevi.

Podsetila je da je u izgradnji prva deonica “Osmeha Vojvodine” od Bačkog Brega do Sombora, u dužini od 22,7 kilometara, a da je dogovoreno i da se odmah uđe i u drugu deonicu do Kljajićeva, što će, kako je rekla, dalje omogućiti direktno povezivanje, lakši, sigurniji i brži put svih građana iz tog dela Vojvodine sa evropskim koridorima.

“Nama predstoji ove godine i početak radova na Voždu Karađorđu. To je takođe jako važna deonica”, istakla je ministarka.

Govoreći o Dunavskom koridoru, Sofronijević je rekla da je u saobraćaj pušteno 32 kilometara, a da će do oktobra biti pušteno preostalih 36 i po kilometara.

Dodala je da će puštanje u saobraćaj Dunavskog koridora imati veliki značaj za privredni razvoj, ali i za turizam istočne Srbije.

“Tu su biseri: Golubačka tvrđava, Ram tvrđava, Kladovo, Turija, cela Negotinska krajina, Negotin, Knjaževac, to su sve biseri. Pored privrednog razvoja, mi očekujemo, naravno, i povećanje broja turista. I upravo taj deo Srbije, istočne Srbije, je bio decenijama zapostavljen”, istakla je Sofronijević.

Ona se osvrnula i na prošlonedeljnu posetu italijanskog kolege Matea Salvinija Srbiji, gde je jedna od glavnih tema sastanka bila ponovno uspostavljanje železničke veze između Beograda i Trsta.

“To jeste u skladu sa strategijom razvoja železničkog saobraćaja u Republici Srbiji. Ta veza je istorijska. Mnogi od nas se sećaju i putovali su vozom od Beograda do Trsta. Međutim, ne samo putnički, izuzetno je važno uspostavljanje i teretnog saobraćaja. I od 2024. godine ova trasa, Beograd-Zagreb-Ljubljana-Trst je novi evropski koridor. Tako da, kad pričamo o ovoj pruzi, to nije samo izgradnja svake države unutar svojih granica, to je formiranje jednog evropskog koridora koji će imati benefit za sve države učesnice”, rekla je ministarka.

Bojić je za Tanjug rekao da je kampanja imala veliki odjek kako među našom dijasporom tako i među različitim institucijama i svima koji su videli pokretnu multimedijalnu izložba sa dokumentovanim činjenicama o vekovnom stradanju srpskog naroda.

“Želeli smo da na jednostavan i razumljiv način prikažemo najvažnije činjenice iz stogodišnjeg srpskog stradanja, putem multimedijalne izložbe koja je išla ulicama Njujorka od Menhetna do UN. Ovo je početak aktivnosti Memorijalnog centra RS, to će se nastaviti u narednom periodu i putem multimedijalnih izložbi i putem drugačijih oblika prezentacije srpskog stradanja”, naveo je Bojić.

Istakao je da je ova kampanja i izložba veoma važna za istinu srpskog naroda, s obzirom na mnogobrojne pokušaje prekrajanja istorije i revizije istorije na štetu srpskog naroda i dodao da je zbog toga neophodno da se tema srpskog stradanja drži visoko na lestvici kako našeg razumevanja, tako i međunarodne pažnje.

Kako je naveo, iako je bilo pozitivnih reakcija predstavnika međunarodnih organizacija, akademske zajednice i stranih medija, bilo je takođe i negativnih rekacija putem interneta u hiljadama komentara gde se može videti da postoji veliki broj ljudi širom sveta koji i dalje ne žele da srpsko stradanje bude vidljivo.

“To je upozoravajuća opasnost, jer mi nismo želeli ništa drugo osim da u medijskom prostoru tražimo prostor za nas same. Nismo govorili o drugim narodima već isključivo o proverenim činjenicama koje su vezane za stradanje srpskog naroda, ali očigledno i danas to nekome smeta. To je problem na kojem trebamo raditi, ne može nečije tumačenje istorije da bude dominantnije u odnosu na činjenice koje su takve kakve jesu”, ukazao je on.

Na pitanje da li je u planu saradnja sa američkim univerzitetima, muzejima ili istraživačkim centrima nakon ove kampanje, Bojić je rekao da je to jedan od ciljeva Memorijalnog centra RS i dodao da bi srpsko stradanje trebalo da bude predmet izučavanja i nađe svoje mesto u istorijskom smislu u međunarodnoj javnosti.

Prema njegovim rečima, Memorijalni centar RS planira da preseli kampanju i u druge svetske centre i da svoju bazu podataka u potpunosti prevede, pre svega, na engleski jezik kako bi sva svedočanstva bila dostupna u međunarodnim institucijama.

“Digitalna baza svedočanstava je u savremenom svetu najvažnija zato što je dostupna i jednostavna za onog ko želi da proučava istorijske činjenice. Emotivna je što se tiče preživelih članova porodice, i ona je u digitalnom svetu jedan od najprihvatljivijih oblika komunikacije kada pričamo o srpskom stradanju i razumevanju svetske javnosti prema ovoj temi”, rekao je Bojić.

Bruto domaći proizvod (BDP) dostigao je 69,57 biliona juana (oko 8,59 biliona evra), dodaje se u izveštaju koji prenosi Global tajms.

U drugom kvartalu 2026. kineska privreda je ostvarila međugodišnji rast od 4,3 odsto, nakon pet odsto u prvom tromesečju.

 Zamenik direktora Nacionalnog biroa za statistiku Mao Šengjong ocenio je da je kineska ekonomija u prvoj polovini godine zadržala stabilan trend, pri čemu su ključni makroekonomski pokazatelji ostali u očekivanim okvirima.

Industrijska proizvodnja većih kineskih kompanija porasla je u prvih šest meseci za 5,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a promet u maloprodaji za 2,7 odsto,

 Istovremeno, ulaganja u osnovna sredstva smanjena su za 5,7 odsto, što pokazuje da investiciona aktivnost i dalje zaostaje za industrijskim rastom, dodaje kineski list.

Najveći doprinos rastu nastavile su da daju visokotehnološke industrije.

Proizvodnja u sektoru opreme povećana je 9,3 odsto, dok je visokotehnološka proizvodnja zabeležila rast od čak 13,3 odsto, znatno iznad proseka ukupne industrije.

Pozitivan doprinos dala je i spoljna trgovina.

Ukupna robna razmena Kine porasla je 16,9 odsto na godišnjem nivou i dostigla 25,47 biliona juana (oko 3,14 biliona evra), što predstavlja novi rekord za prvo polugodište.

Posebno se izdvojila trgovina računarskom opremom, elektronskim komponentama i delovima za računare, koja je porasla 56,6 odsto, na 5,13 biliona juana (oko 633 milijarde evra).

Kineski ekonomisti ocenjuju da sve veća primena veštačke inteligencije, razvoj domaćih tehnologija, unapređenje industrijske strukture i širenje trgovinske saradnje sa zemljama uključenim u inicijativu “Pojas i put” stvaraju nove, dugoročne izvore privrednog rasta.