Razorni događaji koji su pogodili Japan u martu 2011. godine ostavili su posledice koje se osećaju i danas, ne samo kroz ljudske gubitke i materijalnu štetu, već i kroz promene koje su zahvatile samu geografiju zemlje.

Nova analiza međunarodnog tima naučnika otkriva da su efekti katastrofalnog zemljotresa bili mnogo složeniji nego što se ranije pretpostavljalo.

Tim američkih i francuskih seizmologa, predvođen vanrednim profesorom Univerziteta u Čikagu Parkom Seong-jeonom, utvrdio je da se Japan nakon snažnog zemljotresa u martu 2011. godine pomerio približno pet do šest milimetara ka istoku. Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu „Science“.

Prema izveštaju istraživača, gotovo ceo Japan pomerio se na izuzetan način posle snažnog zemljotresa koji je pogodio područje kod obale ostrva Honšu u martu 2011. godine.

Do tog zaključka naučnici su došli analizom podataka prikupljenih sa hiljada seizmičkih stanica i visokopreciznih GPS senzora raspoređenih širom Japana tokom katastrofalnog potresa. Analiza je pokazala da je pomeranje izazvano iznenadnim „klizanjem“ više tektonskih ploča istovremeno.

Istraživači navode da je taj proces pokrenuo seizmički talas nastao tokom zemljotresa, koji se odbio od Zemljinog jezgra i potom vratio na površinu. Kao posledica toga, granice između Pacifičke, Ohotske, Evroazijske i drugih litosfernih ploča naglo su promenile položaj.

Naučnici ističu da se seizmolozi ranije nisu susretali sa ovakvim fenomenom, što ovo otkriće čini posebno značajnim za proučavanje ponašanja Zemljine kore tokom ekstremno snažnih potresa.

Podsećanja radi, 11. marta 2011. godine Japan su pogodili razoran zemljotres i cunami. U toj katastrofi život je izgubilo 15.893 ljudi, dok se više od 2.550 osoba i dalje vodi kao nestalo.

Katastrofa je izazvala i tešku nesreću u nuklearnoj elektrani Fukušima Daiči. Tokom događaja došlo je do topljenja jezgara reaktora u tri energetska bloka, što je ovu havariju učinilo jednom od najozbiljnijih nuklearnih nesreća u savremenoj istoriji.

U američkim arhivama ponovo su se pojavili dokumenti koji se odnose na misteriozne pojave na nebu iz vremena Hladnog rata.

Među nedavno objavljenim materijalima nalazi se i izveštaj koji opisuje navodna kretanja neidentifikovanih objekata između dve prestonice Istočne Evrope, događaj o kojem se decenijama gotovo ništa nije znalo.

Pentagon je objavio treću grupu deklasifikovanih dokumenata o NLO, a među njima se našao i informativni izveštaj CIA iz januara 1956. godine. Dokument sadrži opis letova neidentifikovanih objekata između Moskve i Budimpešte.

Izveštaj je zasnovan na svedočenju američkog državljanina mađarskog porekla. On je u novembru 1955. godine primio pismo od svoje nećake koja je živela u Budimpešti. Prema njenim navodima, takozvani „leteći tanjiri“ tokom nekoliko nedelja izazivali su veliku napetost među stanovnicima mađarske prestonice.

U pismu se tvrdilo da su neidentifikovani objekti dostizali brzinu od čak 12.000 kilometara na čas. Uz izveštaj CIA bila je priložena i skica koja prikazuje pretpostavljenu putanju kretanja, kao i strogu formaciju grupe objekata za koje se navodi da su se pravolinijski kretali između Budimpešte i Moskve.

Međutim, za ovaj slučaj ne postoje drugi zvanični dokumenti niti nezavisne potvrde koje bi potkrepile navedene tvrdnje. Upravo zbog toga događaj i danas ostaje predmet rasprava među istraživačima fenomena NLO.

Dodatne sumnje izaziva činjenica da bi, prema tadašnjim okolnostima, let desetak objekata ogromnom brzinom kroz strogo kontrolisani vazdušni prostor Sovjetskog Saveza gotovo sigurno izazvao reakciju protivvazdušne odbrane.

Takav incident bi, po mišljenju istraživača, morao da bude zabeležen i u takozvanom „Plavom paketu“ KGB-a, zbirci materijala koja je deklasifikovana još 1991. godine.

Istovremeno, ufolozi koji su proučavali mađarsku štampu iz tog perioda nisu pronašli javno dostupne tekstove koji bi govorili o masovnim posmatranjima NLO iznad Budimpešte.

Zbog nedostatka dodatnih dokaza, slučaj iz izveštaja CIA ostaje zasnovan isključivo na sadržaju pisma koje je poslužilo kao izvor informacija američkim obaveštajnim službama.

Potraga za inteligentnim životom izvan Zemlje traje decenijama, ali način na koji se informacije danas šire potpuno je promenio pravila igre.

Upravo zbog toga međunarodna naučna zajednica odlučila je da osavremeni procedure koje bi bile primenjene ukoliko jednog dana stigne signal za koji se posumnja da potiče od razumnih vanzemaljskih bića.

Američki institut SETI zajedno sa međunarodnom grupom naučnika koja se bavi potragom za takozvanim „zelenim čovečuljcima“ ažurirao je preporuke koje regulišu otkrivanje, proveru i javno objavljivanje mogućih signala iz svemira. Dosadašnja verzija protokola bila je na snazi još od 2010. godine, ali su istraživači ocenili da više ne odgovara savremenom informacionom okruženju.

Jedna od ključnih smernica odnosi se na temeljnu proveru svakog potencijalnog otkrića. Naučnici upozoravaju da ne sme biti mesta senzacionalizmu i brzopletim zaključcima. Pre nego što bilo kakav signal dobije status značajnog naučnog nalaza, potrebno je potpuno isključiti mogućnost greške.

Autentičnost otkrića mora biti proverena svim raspoloživim metodama, a rezultati obavezno prosleđeni nezavisnim stručnjacima na dodatnu analizu.

Tek kada druge naučne grupe uspeju da ponove postupak, reprodukuju rezultate i potvrde zaključke, otkriće može da bude prihvaćeno kao naučna činjenica.

Posebna pažnja posvećena je i upravljanju informacijama u javnom prostoru. Prema novim preporukama, čak i najmanji nagoveštaj mogućeg vanzemaljskog signala može za vrlo kratko vreme da preraste u ogromnu priču na društvenim mrežama i u tabloidnim medijima. U takvom okruženju lako nastaju nagađanja, teorije zavere i lažne informacije.

Zbog toga se istraživačima savetuje da ne ostaju zatvoreni u laboratorijama, već da aktivno komuniciraju sa novinarima i širom javnošću putem zvaničnih kanala. Cilj je dvostruk: sprečiti širenje preuranjenih tvrdnji koje bi mogle da naruše ugled nauke, ali i pokazati da se čitav proces odvija transparentno i pod kontrolom stručnjaka.

Novi protokoli predviđaju i mere zaštite za same naučnike. Osoba koja objavi potencijalno revolucionarno otkriće mogla bi gotovo trenutno da postane predmet ogromne pažnje javnosti. Savremeni digitalni alati omogućavaju relativno lako otkrivanje lokacije, radnog mesta i drugih ličnih podataka istraživača.

To otvara prostor za različite rizike, od nametljivog praćenja paparaca i entuzijasta zainteresovanih za NLO fenomen, pa do ozbiljnijih pretnji. Zbog toga naučnici imaju pravo da odbiju komunikaciju sa medijima, dok njihove institucije imaju obavezu da im obezbede odgovarajuću zaštitu.

Profesor Majkl Garet smatra da su društvene mreže iz temelja promenile informacioni prostor i da danas svaka nova informacija može biti iskrivljena gotovo trenutno. Upravo zato, prema njegovom mišljenju, pravila koja uređuju postupanje sa ovako osetljivim otkrićima moraju da budu prilagođena novoj realnosti.

Iako čovečanstvo do danas ne raspolaže nijednim zvanično priznatim i neoborivim dokazom o postojanju inteligentnog života van Zemlje, naučna zajednica ne odustaje od potrage. Garet ostaje optimista i veruje da će se pre ili kasnije pojaviti otkriće koje će doneti odgovor na jedno od najvećih pitanja moderne nauke.

„Na kraju će neko nešto pronaći“, poručuje profesor.

Američke Kosmičke snage ulaze u novu fazu planiranja koja bi mogla potpuno da promeni odnos sila u svemiru.

Prema pisanju RMF24, pozivajući se na najnoviji izveštaj Instituta Mičel iz Vašingtona, u SAD se sve ozbiljnije razmatra mogućnost stalnog vojnog prisustva na Mesecu, uključujući i slanje američkih vojnika na Zemljin prirodni satelit.

U dokumentu se navodi da bi nova strategija trebalo da obuhvati program pilotiranih vojnih misija, čiji bi cilj bio dugoročno prisustvo američkih snaga na Mesecu.

Autori izveštaja upozoravaju da Kina planira da pošalje svoje tajkonaute na Mesec do 2030. godine i tvrde da ti potezi imaju jasnu vojnu dimenziju.

Zbog toga analitičari smatraju da Vašington mora hitno da redefiniše svoj pristup vojnom prisustvu u svemiru. U fokusu više nisu samo sateliti, komunikacije i orbitalni sistemi, već i mogućnost direktnog raspoređivanja ljudstva van Zemlje.

Posebnu pažnju izazvao je deo izveštaja koji se odnosi na promenu postojećih pravila američke vojne službe.

Stručnjaci preporučuju proširenje takozvanog Razdeljka 10, koji reguliše vojnu službu u SAD, kako bi se omogućilo “raspoređivanje i vođenje borbenih operacija” u svemiru.

Istovremeno se traži i dodatno finansiranje za programe pilotiranih letova Kosmičkih snaga SAD, ali i za razvoj vojnih rezidencija na komercijalnim svemirskim stanicama.

To praktično znači da se ne govori više samo o istraživanju svemira, već o stvaranju infrastrukture koja bi mogla da ima i bezbednosnu i stratešku ulogu.

Institut Mičel u svom izveštaju upozorava da bi rivalstvo između SAD i Kine uskoro moglo da preraste u otvorenu borbu za resurse i teritorije na Mesecu. Analitičari smatraju da međunarodni sporazumi ne prate dovoljno brzo tehnološki razvoj i nove geopolitičke okolnosti.

Prema njihovoj proceni, upravo kineska politika i ubrzano širenje ambicija Pekinga u svemiru vode ka, kako navode, neizbežnoj militarizaciji Meseca.

U Vašingtonu očigledno raste zabrinutost da bi buduća kontrola ključnih tačaka na Mesecu mogla da donese ogromnu stratešku prednost u narednim decenijama.

Cela priča pokazuje koliko se globalno rivalstvo velikih sila sve više seli izvan granica Zemlje. Ono što je nekada delovalo kao naučna fantastika sada postaje deo ozbiljnih vojnih i geopolitičkih planova najvećih svetskih sila.

Poznati izraelski iluzionista Uri Geler izneo je tvrdnju koja je ponovo otvorila stare rasprave o tajnim američkim projektima i mogućem postojanju vanzemaljskih bića.

Kako prenosi „Dejli star“, Geler tvrdi da je još pre pola veka video zamrznute ostatke vanzemaljaca skrivene duboko ispod zemlje u tajnom bunkeru u SAD.

Mađioničar, koji je decenijama poznat po tvrdnjama da može da savija kašike snagom uma, rekao je da nije reč o glasinama niti pričama koje je čuo od drugih ljudi, već o ličnom iskustvu koje ga prati više od 50 godina.

Prema njegovim rečima, u bunker ga je odveo Verner fon Braun, nemački naučnik koji je posle Drugog svetskog rata radio za američki svemirski program.

Geler tvrdi da ga je fon Braun poveo duboko pod zemlju, u prostoriju koja je više podsećala na ogromnu laboratoriju nego na vojni objekat. Tamo su se, kako navodi, nalazila tela navodnih vanzemaljaca smeštena u velikom rashladnom sistemu, zaleđena u staklenim komorama.

„Da li verujem u vanzemaljce? Hajde, video sam njihove ostatke pre 50 godina“, rekao je Geler u intervjuu za „Dejli star“. Dodao je i da mu je fon Braun tom prilikom poklonio Cajsov fotoaparat.

Posebno je privukla pažnju njegova tvrdnja da su neka od tela koja je video izgledala oštećeno ili ranjeno. Upravo taj detalj izazvao je novu buru među ljubiteljima teorija o tajnim vojnim projektima i skrivenim programima američkih vlasti.

Geler je zatim pomenuo i Donalda Trampa, navodeći da ga poznaje više od pet decenija i da sada čak i bivši američki predsednik govori o temama koje su ranije bile potpuno tabu kada je reč o neidentifikovanim letećim objektima i mogućem životu van Zemlje.

Ovo nije prvi put da iluzionista govori o sličnim iskustvima. Ranije je tvrdio da su ga američke vlasti angažovale kako bi učestvovao u ispitivanju ogromne vanzemaljske letelice pronađene u Južnoj Koreji.

Prema njegovim tvrdnjama, objekat je bio toliko veliki da američki inženjeri nisu mogli ni da ga pomere.

Priče o tajnim bunkerima, skrivenim laboratorijama i navodnim susretima sa vanzemaljskim tehnologijama godinama izazivaju ogromnu pažnju javnosti.

Ipak, do danas ne postoje zvanično potvrđeni dokazi koji bi potvrdili Gelerove tvrdnje, ali one uprkos tome nastavljaju da podižu veliku pažnju širom sveta.

Astronomi su otkrili moguće tragove drevne galaksije skrivene unutar Mlečnog puta, a prema proceni grupe naučnika predvođene profesorom Federikom Sestitom sa Univerziteta Hertfordšir u Velikoj Britaniji, ta galaksija mogla je da se spoji sa još mladim Mlečnim putem pre milijardi godina.

Reč je o otkriću koje bi moglo da pruži nove odgovore o ranom razvoju naše galaksije i načinu na koji je dostigla današnje dimenzije.

Mlečni put nastao je približno 800 miliona godina nakon Velikog praska, što znači da je star oko 13 milijardi godina.

Naučnici već dugo smatraju da je tokom svog razvoja apsorbovao više manjih galaksija i zvezdanih sistema, među kojima je i poznata galaksija Geja-Encelad.

Kako prenosi Špigel, istraživači su analizirali grupu od 20 zvezda sa veoma niskim sadržajem metala. Ono što je posebno privuklo pažnju jeste činjenica da su te zvezde hemijski veoma slične jedna drugoj, ali istovremeno značajno odstupaju od ostalih zvezda koje ih okružuju.

Dodatnu misteriju predstavlja njihova pozicija. One se nalaze u glavnom disku Mlečnog puta, a ne u njegovom spoljašnjem oreolu, gde bi se očekivalo prisustvo ostataka starih galaktičkih sistema. Naučnici smatraju da su druge zvezde tokom milijardi godina praktično zauzele njihov nekadašnji prostor.

Tim istraživača koristio je kompjuterske modele kako bi detaljnije proverio da li te zvezde imaju zajedničko poreklo. Rezultati su pokazali neobičan obrazac kretanja: jedanaest zvezda kreće se u smeru rotacije Mlečnog puta, dok se devet kreće u potpuno suprotnom pravcu.

Upravo zbog toga naučnici veruju da bi ove zvezde mogle predstavljati ostatke drevnog galaktičkog sistema koji je nekada postojao odvojeno, pre nego što ga je Mlečni put apsorbovao tokom svog razvoja. Taj mogući izgubljeni sistem dobio je ime „Loki“, po bogu iz nordijske mitologije.

Otkriće dodatno učvršćuje teoriju da Mlečni put nije nastao kao jedinstvena struktura, već da je tokom milijardi godina rastao spajanjem sa manjim galaksijama.

Svaki novi trag iz tog dalekog perioda za astronome predstavlja važan deo slagalice o poreklu svemira i evoluciji galaksija kakve danas poznajemo.

Američke obaveštajne službe objavile su novu seriju dokumenata o neidentifikovanim anomalnim pojavama, a među detaljima koji su izazvali najveću pažnju nalazi se podatak da je čak 13 lovaca američkog ratnog vazduhoplovstva podignuto radi presretanja nepoznatog objekta.

Kako prenosi Newsweek, dokumenta potiču iz arhiva NSA i deo su novih materijala objavljenih nakon zahteva podnetih po Zakonu o slobodi informacija.

Prema navodima Disclosure Foundation, organizacije koja proučava UAP fenomene, objavljeno je više od 300 stranica obaveštajnih izveštaja povezanih sa viđenjima NLO objekata i drugim neobičnim pojavama.

Reč je o dokumentima koji su, prema pisanju magazina, postali dostupni nakon odluka administracije Donalda Trampa o otvaranju određenih arhiva.

Jedan od najzanimljivijih izveštaja opisuje objekat u obliku zvezde koji, kako je naveo svedok, „nije mogao biti avion“. U dokumentu se tvrdi da se objekat kretao velikom brzinom vertikalno na velikoj visini i da se neprekidno rotirao.

Svedoci su opisali da je emitovao belo svetlo sa blagom plavičastom nijansom. Dokumenti su delimično redigovani, ali su pojedini detalji ostali vidljivi u objavljenim fajlovima NSA.

U drugom izveštaju pominje se objekat sa dva žuta svetla primećen na maloj visini. Navodi se da je potpuno nečujno menjao pravac kretanja sa severa prema zapadu, što je dodatno izazvalo pažnju istraživača koji analiziraju ove arhive.

Posebnu pažnju izazvao je i dokument označen oznakom „TOP SECRET UMBRA“. U njemu se opisuje „sferični ili diskoliki“ objekat koji je bio sjajniji od Sunca i približno upola manji od prečnika Meseca.

Još jedan zapis govori o neobičnoj pojavi sa „svetlećim zračenjem dužine 22 metra“ koje se širilo spiralno iz tamnog centra. Takvi detalji dodatno su podstakli rasprave o tome šta su američke službe zapravo registrovale tokom prethodnih decenija.

Ranije tokom maja američko Ministarstvo odbrane objavilo je više od 160 dodatnih fajlova koji sadrže brojne prijave viđenja nepoznatih objekata na nebu. Među njima se nalaze i dokumenta povezana sa misijama programa „Apolo“.

Jedan od objavljenih fajlova odnosi se na izveštaj posade misije „Apolo 11“, prve misije koja je spustila ljude na Mesec 1969. godine. U drugim transkriptima astronauti opisuju neobjašnjiva svetla, čestice i bljeskove primećene tokom leta ka Mesecu.

Kasnije u dokumentaciji pojavljuje se i izveštaj FBI iz 1957. godine sa podacima iz razgovora sa Vladislavom Krasuskim. On je tvrdio da je 1944. godine, u blizini nemačkog vojnog objekta, video veliki okrugli objekat koji se vertikalno uzdizao.

Dodatnu pažnju izazvao je i snimak iz juna 2024. godine koji je zabeležilo Severno komandovanje američke vojske. Na njemu se vidi objekat sa vertikalnom šipkom ili strukturom pričvršćenom za donji deo.

U opisu videa navodi se da je neobična forma podsećala na obrnutu suzu sa izduženom vertikalnom masom ispod glavnog dela objekta. Prema opisu američke vojske, ta pojava je tokom čitavog snimka ostajala u centru senzorskog prikaza.

Tema je dodatno dobila na pažnji nakon što je The New York Post ranije objavio tvrdnje anonimnog izvora prema kojima su u navodno srušenim NLO objektima pronađeni predstavnici četiri vanzemaljske vrste. Te tvrdnje do danas nisu zvanično potvrđene, ali nastavljaju da izazivaju interesovanje javnosti i istraživača anomalnih pojava.

Njujork post preneo tvrdnje bivšeg savetnika CIA programa: Pominju se četiri navodne vanzemaljske vrste iz srušenih NLO.

Američki mediji ponovo su otvorili temu neidentifikovanih letećih objekata i navodnih oblika vanzemaljskog života, nakon što je The New York Post preneo izjave bivšeg istraživača povezanog sa programima američkih obaveštajnih struktura.

U centru pažnje našao se 89-godišnji doktor Hel Petof, nekadašnji savetnik Programa za primenu naprednih vazduhoplovnih sistema finansiranog od strane CIA, koji je izneo tvrdnje o postojanju više različitih oblika navodne vanzemaljske biologije povezanih sa incidentima NLO objekata.

Petof je o tome govorio u podkastu „Dnevnik generalnog direktora“, koji vodi britanski preduzetnik i investitor Stiven Bartlet.

Kako prenosi The New York Post, bivši istraživač tvrdio je da su osobe koje su učestvovale u operacijama izvlačenja navodno srušenih ili oborenih NLO objekata govorile o najmanje četiri različita tipa vanzemaljskih bioloških formi.

Ipak, Petof je naglasio da lično nije imao direktan pristup takvim materijalima niti je sopstvenim očima video navodna bića.

Prema njegovim rečima, oslanjao se na informacije ljudi kojima veruje i koji su navodno bili uključeni u operacije povezane sa tim incidentima.

„Ljudi koji su učestvovali u operacijama izvlačenja govorili su da postoje najmanje četiri tipa. Četiri odvojena tipa. Lično nisam imao direktan pristup tim materijalima, ali verujem ljudima sa kojima sam razgovarao“, izjavio je Petof tokom razgovora.

Dodatnu pažnju izazvale su i ranije izjave njegovog dugogodišnjeg saradnika doktora Erika Dejvisa, koji je tokom 2025. godine na sastanku organizacije UAP Disclosure Fund govorio o navodnim biološkim oblicima pronađenim u ostacima srušenih NLO objekata.

Skupu su prisustvovali američki kongresmeni Nensi Mejs, Ana Paulina Luna i Erik Burlison.

Prema tvrdnjama koje se pripisuju Dejvisu, među navodnim vrstama pominju se takozvani „sivi“, „nordici“, „insektoidni“ i „reptiloidni“ oblici života. On je, pozivajući se na obaveštajne informacije, tvrdio da sva ta bića imaju humanoidni izgled, sa dve ruke i dve noge.

U opisu koji su preneli mediji, „nordici“ su predstavljeni kao humanoidna bića veoma slična ljudima severnoevropskog izgleda, dok su „reptiloidi“ opisani kao stvorenja sa krljuštima i karakteristikama nalik gmizavcima, ali sa ljudskim udovima i uspravnim hodom.

„Sivi“ su predstavljeni kao mala bića velikih očiju bez kose, kakva se često prikazuju u popularnoj filmskoj kulturi, dok se „insektoidni“ oblici opisuju kao humanoidna bića nalik bogomoljkama.

Kasnije u tekstu pomenuta je i ranija objava britanskog Daily Maila, u kojoj se navodi da dokumenti FBI sadrže reference na neobična bića visoka oko 122 centimetra, koja su navodno bila povezana sa posadama NLO objekata.

Iako su ove tvrdnje izazvale veliko interesovanje na društvenim mrežama i među ljubiteljima UFO tematike, važno je naglasiti da za sada nisu predstavljeni javno dostupni materijalni dokazi koji bi nezavisno potvrdili navode o postojanju navodnih vanzemaljskih bioloških formi.

Tema NLO fenomena poslednjih godina dobila je veću pažnju u američkim političkim i bezbednosnim krugovima, ali veliki deo iznetih tvrdnji i dalje ostaje u domenu izjava bivših zvaničnika, istraživača i medijskih spekulacija.

Nova politička i obaveštajna drama otvorila se u Vašingtonu nakon tvrdnji da je CIA preuzela desetine kutija dokumenata povezanih sa atentatom na Džona F. Kenedija i programom „MKUltra“, baš u trenutku kada su ti materijali bili u procesu deklasifikacije.

Američka kongresmenka Ana Paulina Luna sada otvoreno upozorava da će Kongres reagovati sudskim pozivom ukoliko dokumenti ne budu vraćeni u roku od 24 časa.

Cela priča dodatno je podgrejala stare sumnje koje decenijama prate atentat na Kenedija iz 1963. godine. Prema istraživanju „Galupa“ iz 2023. godine, čak 65 odsto Amerikanaca veruje da tadašnji predsednik nije ubijen delovanjem jednog čoveka, već u okviru šire zavere.

Upravo zbog toga svaka nova informacija o skrivenim dokumentima izaziva ogromnu pažnju javnosti.

Kako tvrdi uzbunjivač Džejms Erdman, koji je od marta 2025. do aprila 2026. radio u kancelariji direktorke nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard, CIA je „povukla 40 kutija dokumenata o Kenediju i projektu MKUltra“ dok su se nalazili u procesu deklasifikacije. Erdman je pred senatskim komitetom ocenio da je reč o „dokumentovanom pokušaju zaobilaženja nadzora“.

Nakon toga usledila je burna reakcija kongresmenke Lune na društvenoj mreži X. Ona je poručila da CIA ima jedan dan da vrati dokumentaciju kancelariji Tulsi Gabard ili će Kongres pokrenuti proceduru za izdavanje sudskog poziva. Luna je pritom naglasila da je Kongres već zvanično tražio pristup tim materijalima.

Istovremeno je sugerisala da unutar same agencije postoje ljudi koji, prema njenim rečima, podrivaju izvršnu uredbu predsednika Donalda Trampa o deklasifikaciji poverljivih dokumenata. Upozorila je i da bi čitav slučaj mogao da dovede do kaznenih mera.

Pojedini američki mediji u međuvremenu su događaj opisali kao svojevrsni „upad“ CIA u kancelariju direktora nacionalne obaveštajne službe, ali je portparolka te institucije Olivija Kolman odbacila takve navode. Ona je saopštila da CIA nije upala u kancelariju ODNI, ali pritom nije negirala da su dokumenti preuzeti.

Kasnije je i sama Luna pojasnila da uklanjanje dokumenata nije izvršeno tog dana i da se nije radilo o fizičkom upadu, već o preuzimanju materijala koji su bili pod nadležnošću kancelarije nacionalne obaveštajne službe. Izvor „Njuznejšena“ iz obaveštajnih krugova naveo je da su dokumenti uklonjeni tokom obustave rada američke vlade 2025. godine.

Slučaj dodatno privlači pažnju zbog veze sa projektom „MKUltra“, jednim od najkontroverznijih tajnih programa CIA iz vremena Hladnog rata. Dokumenti o tom programu odnose se na eksperimente u kojima su američki građani, bez svog znanja, bili izlagani LSD-ju, psihološkim pritiscima, senzornoj deprivaciji i izolaciji.

Istorijski podaci pokazuju da je tadašnji direktor CIA Ričard Helms još 1973. godine naredio uništavanje kompletne dokumentacije o „MKUltri“. Ipak, deo arhive je kasnije pronađen i objavljen, što je tokom godina dodatno pojačalo nepoverenje javnosti prema federalnim institucijama.

Iako nijedan do sada objavljeni dokument nije dokazao tvrdnje da je CIA organizovala atentat na Kenedija, ranije istrage jesu pokazale da je agencija skrivala pojedine informacije povezane sa Lijem Harvijem Osvaldom, čovekom koji je zvanično označen kao atentator.

Upravo zbog toga nova borba oko 40 kutija dokumenata već izaziva pitanje šta se tačno nalazi u materijalima koji još nisu potpuno dostupni javnosti.

FBI otvorio stare dosijee o NLO: Svedoci opisivali bića visoka oko 120 centimetara, Pentagon i NASA objavili nove detalje

Tema NLO više nije rezervisana samo za teorije sa margine interneta. U Vašingtonu se sada o tome govori otvoreno, a novi talas deklasifikovanih dokumenata FBI i NASA izazvao je ogromnu pažnju javnosti.

U okviru kampanje Donalda Trampa o „maksimalnoj transparentnosti“, američke službe objavile su novu seriju arhiva o neidentifikovanim letećim objektima, a pojedini detalji iz tih fajlova ponovo su pokrenuli raspravu o tome šta je američka vlada zapravo godinama skrivala.

Britanski tabloid The Sun objavio je delove tih materijala, a među njima se posebno izdvajaju svedočenja ljudi koji tvrde da su videli mala humanoidna bića visoka između 107 i 122 centimetra. U dokumentima se navodi da su ta bića izlazila iz objekata koji su sletali na zemlju, a opisana su kao figure u jednodelnim odelima nalik skafanderima sa kacigama na glavama.

Posebnu pažnju izazvala je činjenica da se među svedocima ne nalaze samo anonimni pojedinci ili ljudi bez kredibiliteta. U arhivama se pominju policajci, vojna lica, piloti civilne avijacije i pripadnici hitnih službi.

U pojedinim beleškama FBI posebno je naglašeno da se radi o osobama koje su smatrane pouzdanim i profesionalnim. Zanimljivo je i to da se veliki broj prijavljenih slučajeva navodno dogodio u oblastima povezanim sa nuklearnim i raketnim istraživanjima.

Godina 1965. u dokumentima se opisuje kao period sa najvećim brojem prijava viđenja NLO. Upravo tada, prema beleškama FBI, zabeležen je niz neobičnih događaja na različitim lokacijama širom sveta.

Objavljeni materijali govore i o najmanje tri slučaja pronalaska ostataka navodnih „letećih tanjira“. Jedan fragment opisan je kao legura magnezijuma, drugi kao magnezijum neobično visoke čistoće, dok je treći izazvao najveću pažnju istraživača. Reč je o izuzetno tvrdom nepoznatom metalu kroz čitavu strukturu ispunjenom hiljadama mikroskopskih metalnih sfera prečnika oko 15 mikrona.

U pojedinim analizama stručnjaci su navodno pronašli tragove koji podsećaju na oštećenja od mikrometeorita, kakva se obično pojavljuju na objektima koji su dugo bili izloženi otvorenom svemiru. Ti detalji dodatno su podgrejali spekulacije oko porekla pronađenih materijala.

Svedoci u dokumentima detaljno opisuju i neobično ponašanje objekata. Navodi se da su pojedini aparati mogli potpuno bešumno da lebde u vazduhu, da se kreću „fantastičnom brzinom“ i da izazivaju smetnje na elektromagnetnoj opremi. Neki ljudi tvrdili su da su objekti emitovali intenzivnu toplotu koja je izazivala opekotine kod osoba koje bi im se približile.

U deklasifikovanim zapisima pojavljuju se i dokumenti NASA vezani za misije „Apolo 12“ i „Apolo 17“. U transkriptima komunikacije astronauti govore o anomalijama koje su pratili tokom boravka u svemiru.

Tokom misije „Apolo 17“ članovi posade prijavili su pojavu neobičnih fragmenata koji su pratili njihov modul. Jedan astronaut kontaktirao je kontrolu leta u Hjustonu i opisao veliki broj veoma sjajnih čestica koje prolaze pored letelice. Drugi član posade govorio je o „pravom haosu“ iza prozora modula i o velikim svetlećim objektima koji su ga podsetili na scene iz naučnofantastičnih filmova.

Na jednoj fotografiji snimljenoj na površini Meseca vide se tri svetleće tačke u prostoru bez atmosfere, što je dodatno pojačalo interesovanje javnosti za ove arhive.

Među najzanimljivijim delovima objavljenih dokumenata nalazi se i procena autora pojedinih izveštaja da bi u budućnosti moglo doći do otvorenog kontakta ili javnog sletanja NLO. Tačan vremenski okvir nije naveden, ali sama činjenica da se takva procena našla u zvaničnim dokumentima izazvala je novu buru komentara.

U arhivama se pojavljuje i neobična priča o navodnim nacističkim projektima iz Drugog svetskog rata. Izvesni Paul Pejerl tvrdio je da su nacisti još 1944. godine u Austriji razvili disk prečnika oko 6,5 metara sa daljinskim upravljanjem.

Prema njegovim tvrdnjama, spoljašnji deo konstrukcije rotirao se oko centralne kupole, dok su se na ivicama nalazili mlazni motori. Navodno je uspeo i da fotografiše taj objekat sa visine od sedam kilometara i sačuva negativ.

Ipak, u samim izveštajima naglašava se da verodostojnost te priče nije potvrđena. U istim materijalima pominje se i sudbina Hansa Kamlera, čoveka povezanog sa raketnim programom Trećeg rajha, za kojeg pojedini istraživači tvrde da je posle rata možda tajno prebačen u SAD.

Interesovanje javnosti za objavljene fajlove eksplodiralo je gotovo momentalno. Portparol Pentagona Šon Parnel izjavio je da je specijalni sajt namenjen objavljivanju podataka o NLO zabeležio čak 340 miliona poseta tokom prvih 12 sati rada. Samo dan kasnije broj pregleda približio se cifri od 500 miliona.

Ipak, u objavljenim materijalima postoji i važno upozorenje. Sama činjenica da su dokumenti FBI ili NASA deklasifikovani ne predstavlja dokaz postojanja vanzemaljaca. Reč je uglavnom o zapisima i prijavama svedoka nastalim pre više od pola veka, u periodu kada je interesovanje za ufologiju bilo ogromno. Američke vlasti u pojedinim fajlovima otvoreno priznaju da ne mogu sa sigurnošću da objasne prirodu prijavljenih pojava.

Uprkos tome, obim objavljenih materijala izazvao je ogroman odjek. Stotine stranica dokumenata, fotografije, video-zapisi i izveštaji FBI, Pentagona, NASA i obaveštajnih službi predstavljaju jednu od najglasnijih objava o NLO fenomenu poslednjih godina.

Vašington je već najavio da je ovo samo prvi deo objavljenih arhiva i da će novi dokumenti izlaziti svakih nekoliko nedelja.

Da li će naredni fajlovi doneti još dramatičnije detalje ili će deo javnosti ostati razočaran, za sada niko ne može da kaže. Jedno je ipak jasno: tema NLO više se ne drži samo iza zatvorenih vrata američkih službi.