admin
Astronomi su identifikovali neobičnu gigantsku strukturu u dalekom svemiru koja, prema dosadašnjim saznanjima, ne odgovara poznatim tipovima kosmičkih objekata niti se lako uklapa u važeće modele razvoja Univerzuma.
Otkriće je objavljeno u naučnom časopisu Journal of Cosmology and Astroparticle Physics (JCAP), a iza istraživanja stoji britanska astronomkinja Aleksija Lopes sa saradnicima.
Reč je o takozvanom „Velikom prstenu“ galaksija, čija svetlost do Zemlje putuje oko sedam milijardi godina. Sama struktura nalazi se na udaljenosti od približno 9,2 milijarde svetlosnih godina, ima prečnik oko 1,3 milijarde svetlosnih godina, dok njen obim iznosi približno četiri milijarde svetlosnih godina.
Time značajno premašuje dimenzije poznatih prstenastih struktura u svemiru, čiji je prečnik približno milijardu svetlosnih godina.
Prema rezultatima istraživanja, „Veliki prsten“ predstavlja jednu od najvećih poznatih struktura ovog tipa. Dodatna analiza pokazala je da njegova geometrija nije potpuno kružna, već više podseća na spiralno uvijenu strukturu koja se, posmatrano sa Zemlje, vidi gotovo čeono.
Ovo nije prvo neobično otkriće istog istraživačkog tima. Pre oko pet godina Aleksija Lopes i njeni saradnici otkrili su u istom delu neba „Džinovski luk“, strukturu dugu oko 3,3 milijarde svetlosnih godina.
I „Veliki prsten“ i „Džinovski luk“ nalaze se na približno istoj udaljenosti od Zemlje, potiču iz istog perioda razvoja Univerzuma i na nebu su razdvojeni za svega oko 12 stepeni, zbog čega istraživači razmatraju mogućnost da pripadaju još većem kosmičkom sistemu.
Najveći naučni značaj ovog otkrića odnosi se na mogući izazov kosmološkom principu. Prema tom osnovnom postulatu savremene kosmologije, materija bi na najvećim razmerama trebalo da bude raspoređena približno ravnomerno, dok se smatra da maksimalna veličina pojedinačnih struktura ne bi trebalo da prelazi oko 1,2 milijarde svetlosnih godina. I „Veliki prsten“ i ranije otkriveni „Džinovski luk“ premašuju tu granicu.
Istraživači su razmatrali mogućnost da je „Veliki prsten“ povezan sa barionskim akustičnim oscilacijama, koje predstavljaju ostatak talasa iz ranog Univerzuma i očekuje se da formiraju približno sferne raspodele galaksija. Međutim, detaljna analiza pokazala je da otkrivena struktura nije dovoljno sferna i da je prevelika da bi se lako objasnila tim mehanizmom.
Zbog toga autori navode da će možda biti potrebna nova teorijska objašnjenja. Među mogućim hipotezama pominje se konformna ciklična kosmologija, teorija nobelovca Rodžera Penrouza, kao i druge ideje koje izlaze iz okvira standardnog kosmološkog modela. Za sada, međutim, nijedno objašnjenje nije potvrđeno.
Prema rečima Aleksije Lopes, prema sadašnjim kosmološkim teorijama nije se očekivalo postojanje struktura ovakvih razmera. Posebno je zanimljivo što su dve izuzetno velike strukture pronađene u istom kosmološkom susedstvu, što predstavlja dodatni izazov za razumevanje nastanka i razvoja Univerzuma.
Ranije su astronomi saopštili i da su otkrili planete čija je gustina manja od gustine šećerne vune, što predstavlja još jedno neobično otkriće koje proširuje granice dosadašnjih saznanja o svemiru.