admin
Izborni rasplet u Brazilu izazvao je snažne reakcije evropskih lidera, koji u promenjenim političkim okolnostima Latinske Amerike vide priliku za jačanje saradnje sa jednom od najvažnijih država tog regiona.
Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva osvojio je četvrti predsednički mandat, uprkos prognozama o jačanju desnice u najmnogoljudnijoj zemlji Latinske Amerike. Njegova pobeda posebno je značajna za Evropsku uniju, koja u Brazilu dobija važnog saveznika u trenutku sve izraženijih trgovinskih i geopolitičkih napetosti.
Želite da saznate najvažnije vesti čim ih objavimo? Pratite nas na Telegramu i nijedna nova objava vam neće promaći
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta bili su među prvim evropskim zvaničnicima koji su čestitali Luli. Oboje su prethodno blisko sarađivali sa brazilskim predsednikom na postizanju trgovinskog sporazuma između Evropske unije i Merkosura.
Sporazum, potpisan u januaru, obuhvata južnoamerički trgovinski blok koji čine Brazil, Argentina, Paragvaj i Urugvaj. Njegovo zaključivanje predstavljalo je odgovor na kaznene carine američkog predsednika Donalda Trampa, a Brisel je strahovao da bi promena vlasti u Brazilu mogla da ugrozi dogovor.
Razlog za takvu zabrinutost bili su stavovi Lulinog desničarskog protivkandidata Flavija Bolsonara, koji je pozivao Brazil da se oslobodi „okova“ Merkosura i samostalno zaključuje trgovinske sporazume sa drugim državama, uključujući Sjedinjene Američke Države.
Fon der Lajen je brazilskom predsedniku čestitala porukom da su u Brazilu pobedili demokratija i multilateralizam. Naglasila je da partnerstvo Evrope i Brazila napreduje i poručila Luli da će evropski partneri ostati uz njega i tokom narednih godina.
Predsednica Evropske komisije istakla je da će dve strane nastaviti blisku saradnju u odbrani slobodne i otvorene trgovine, međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima i ambicioznih ciljeva u oblasti klimatske politike.
Košta je u nedelju uveče telefonom razgovarao sa Lulom i lično mu čestitao pobedu. Poručio je da je brazilski narod doneo odluku i da će Evropska unija nastaviti da produbljuje odnose sa Brazilom, zajednički rešava globalne izazove i radi na izgradnji mirnijeg i prosperitetnijeg sveta.
Čestitkama su se pridružili francuski predsednik Emanuel Makron, holandski premijer Rob Jeten i portugalski premijer Luis Montenegro. Makron je pozvao na dodatno jačanje strateškog partnerstva Francuske i Brazila, naglašavajući da prijateljstvo dve zemlje treba da doprinese stvaranju pravednijeg sveta u uslovima velikih međunarodnih izazova.
Posebno snažna reakcija stigla je iz Španije, gde je premijer Pedro Sančez, jedan od najistaknutijih evropskih lidera levice, Lulin reizbor nazvao velikom pobedom. On je brazilske rezultate povezao sa političkom situacijom u svojoj zemlji, u kojoj konzervativna opozicija vodi u istraživanjima javnog mnjenja uoči vanrednih izbora zakazanih za naredni mesec.
„Ono što se dogodilo u Brazilu dogodiće se i u Španiji“, poručio je Sančez, ocenjujući da je povratak globalnog progresivizma tek počeo.
Evropske reakcije usledile su nakon objavljivanja izbornih rezultata koji su pokazali da je Lula osvojio 51,8 odsto glasova, ostvarivši prednost od gotovo 4,4 miliona glasova u odnosu na Flavija Bolsonara. Takav ishod bio je suprotan prognozama brojnih istraživanja javnog mnjenja, koja su posle prvog kruga izbora predviđala pobedu desničarskog kandidata.
Bolsonaro, čiji se otac, bivši brazilski predsednik Žair Bolsonaro, nalazi u zatvoru zbog predvođenja pokušaja državnog udara, osporio je rezultate glasanja i zatražio poništavanje izbora.
Kao jedan od razloga naveo je odluku brazilskog pravosuđa da produži vreme glasanja zbog kašnjenja javnog prevoza i obilnih kiša. Bolsonaro je tu odluku nazvao „prljavim trikom“, dovodeći u pitanje regularnost izbornog postupka.
Njegova eventualna pobeda učvrstila bi desničarski politički zaokret Latinske Amerike. Trampova administracija nastojala je da ojača američku dominaciju u regionu kroz politiku poznatu kao „Donroova doktrina“, zbog čega je ishod brazilskih izbora imao značaj koji daleko prevazilazi unutrašnju politiku te zemlje.
Istovremeno, upravo je Trampova politika doprinela približavanju Evropske unije i Brazila. Suočeni sa sve nestabilnijim međunarodnim okolnostima, Brisel i Brazilija počeli su intenzivnije da traže pouzdane partnere i zajedničke interese.
Najvažnije oblasti njihovog približavanja jesu slobodna trgovina, očuvanje multilateralnog međunarodnog poretka i borba protiv klimatskih promena. Posebno mesto u toj saradnji zauzima zaštita Amazona, pitanje kojem evropske institucije pridaju veliki politički i ekološki značaj.
Ipak, između Evropske unije i Brazila ostaju ozbiljne razlike u spoljnopolitičkim stavovima, pre svega kada je reč o ruskoj vojnoj intervenciji u Ukrajini.
Brazil je član BRIKS-a i održava bliske odnose sa Rusijom, uprkos suprotstavljenim pozicijama Brisela i Moskve. Zbog toga Lulina pobeda, iako u Evropi dočekana kao veliki politički uspeh, ne znači potpuno usklađivanje brazilske spoljne politike sa stavovima Evropske unije.