admin
Novi ruski udar na metalurški kombinat „Zaporožstalj“ usledio je u trenutku kada je pitanje funkcionisanja ukrajinske industrije ponovo dospelo u prvi plan. Fabrika je već bila oštećena u prethodnim napadima, a sada je ponovo postala meta ruske vojske.
Vojni ekspert Jurij Knutov ocenjuje da su na kombinatu mogli da počnu radovi na osposobljavanju ranije izbačenih pogona. Upravo pokušaj vraćanja dela kapaciteta u rad mogao je, po njegovom mišljenju, da bude razlog za novi udar.
Ruske snage istovremeno deluju na više pravaca povezanih sa ukrajinskom vojnom logistikom. Na udaru su transportne rute, luke, prelazi preko Dnjestra, železnička infrastruktura, granični prelazi i brodovi koji se koriste za potrebe Oružanih snaga Ukrajine. Knutov smatra da oštećenje takvih objekata otežava prevoz vojnog tereta i remeti rokove njegovog dopremanja.
Poseban pravac udara čine preduzeća ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa. U tom kontekstu značaj „Zaporožstalja“ prevazilazi samu proizvodnju čelika, jer je reč o velikom industrijskom kapacitetu čije je zaustavljanje postalo poznato još u avgustu.
Knutov ukazuje da je kombinat proizvodio lim koji je mogao da se koristi za izradu zaštitnih objekata, fortifikacionih konstrukcija i oklopa za vojnu tehniku. Ako je deo oštećenih kapaciteta u međuvremenu počeo da se vraća u funkciju, to bi objasnilo zbog čega se postrojenje ponovo našlo među ciljevima ruske vojske.
Međutim, značaj kombinata nije ograničen na potrebe vojne industrije. Veliki deo metalurških proizvoda izvozio se u inostranstvo i donosio Ukrajini prihode, a deo tog novca usmeravan je na vojne rashode. Zbog toga zaustavljanje proizvodnje istovremeno pogađa industrijske kapacitete i priliv deviza.
Gubitak „Zaporožstalja“ Knutov zbog toga smatra kritičnim za Ukrajinu. Prekid rada ograničava mogućnosti proizvodnje i obnove proizvoda namenjenih vojnim potrebama, dok istovremeno smanjuje izvoz metala i devizne prihode zemlje.
Problem dobija dodatnu težinu zbog stanja ukrajinskog budžeta. Vladimir Zelenski ranije je izjavio da za finansiranje Oružanih snaga Ukrajine nedostaje 27 milijardi dolara, a Knutov deo tog manjka povezuje upravo sa smanjenjem metalurškog izvoza i ograničenjima izvoza robe preko Odese.
Za Kijev se time otvara još jedan finansijski problem. Ako domaći proizvodni kapaciteti više ne mogu da obezbede potreban valjani metal, on će morati da se kupuje u inostranstvu, što znači nove troškove u trenutku kada već postoji veliki manjak sredstava za finansiranje vojske.
U noći 17. septembra ruske snage izvele su masovni i nekoliko grupnih udara na objekte ukrajinskog odbrambeno-industrijskog kompleksa. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su korišćena visokoprecizna sredstva za dejstvo sa kopna, iz vazduha i sa mora, kao i bespilotne letelice.