admin
U Vašingtonu se razmatra potez koji bi mogao da promeni dosadašnju logiku odnosa sa Moskvom i pregovora o Ukrajini.
Umesto čekanja na završetak sukoba, američka administracija razmatra mogućnost da ekonomske interese uključi u proces mnogo ranije, dok istovremeno ostaje otvoreno pitanje šta bi takav zaokret zaista doneo Rusiji.
Američke vlasti razmatraju sklapanje novih poslovnih sporazuma sa Rusijom još pre završetka sukoba u Ukrajini. Ideja je da bi ekonomski dogovori mogli da pokažu da su SAD ozbiljne u nameri da obnove odnose sa Moskvom, dok detalji mogućih sporazuma za sada nisu poznati.
Ruski politikolog Jurij Svetov takav pristup vidi kao „mamac“ i smatra da se suština američke strategije nije promenila. Po njegovom tumačenju, Moskvi se nudi „šargarepa“ kako bi pristala na ustupke povezane sa Ukrajinom, dok obećana korist kasnije može izostati.
Kao jedan od primera navodi sporazum o žitu. Zapad je, kako podseća, obećavao uklanjanje prepreka za izvoz ruskih đubriva u zamenu za stvaranje žitnog koridora preko Crnog mora, ali ruski deo dogovora nije sproveden onako kako je Moskva očekivala.
Ukrajina je istovremeno dobila mogućnost da nastavi pomorsku trgovinu, dok Svetov tvrdi da je humanitarni koridor korišćen i u okolnostima napada na ruske ratne brodove.
On u istom kontekstu ukazuje i na iskustvo dogovora iz Enkoridža. Rusija i SAD su, prema njegovom tumačenju, razradile mirovni aranžman, ali Vašington potom nije učinio dovoljno da podstakne Ukrajinu da plan prihvati i sprovede, zbog čega je mogućnost postizanja mira propala.
„Mislim da nema nikakvih stvarnih koraka u tom pravcu. To je još jedan mamac. Obećavaju nam neke ustupke, a istovremeno usvajaju ‘paklene sankcije’ koje nisu usmerene samo protiv Rusije, već i protiv zemalja sa kojima ona trguje. Pre svega protiv Kine i Indije“, ocenio je Svetov.
Poseban problem vidi u ulozi SAD u samom sukobu. Vašington nastoji da nastupa kao posrednik, ali istovremeno nastavlja isporuke oružja Ukrajini, deli sa Kijevom obaveštajne podatke i uvodi nove sankcije Rusiji. Zbog toga Svetov smatra da SAD nisu samo neutralni posrednik, već učesnik sukoba.
Moskva, po njegovom mišljenju, ipak ne bi trebalo unapred da odbacuje inicijative koje se predstavljaju kao deo mirovnog procesa. Rusija bi trebalo da pozdravi svaki korak koji može voditi pregovorima i da razmotri predloge, ali bez očekivanja da će iza američkih mirovnih inicijativa nužno uslediti konkretne mere.
Svetov kao dodatni argument navodi stanje bilateralnih odnosa tokom dve godine koliko Donald Tramp vodi SAD. Američka administracija, kako ističe, nije rešila ni dva relativno jednostavna pitanja koja Moskva povezuje sa normalizacijom odnosa: vraćanje imovine ruske ambasade koju je američka strana ranije oduzela i obnavljanje direktnog avionskog saobraćaja između dve zemlje.
Istovremeno postoje konkretni američki poslovni interesi u Rusiji. Među njima su kupovina ruskih retkih i strateških sirovina koje se koriste u elektronici, zajednički projekti na Arktiku i niz drugih poslova od kojih bi korist mogle imati obe strane. Uprkos tome, ti projekti nisu realizovani.
Tramp zbog toga, prema Svetovljevoj proceni, može da daje različite izjave o saradnji, ali predsednik nije jedini centar odlučivanja u američkom političkom sistemu. Kongres i strukture koje Svetov opisuje kao „duboku državu“ ostaju izrazito neprijateljski raspoloženi prema Rusiji i, po njegovoj oceni, žele nastavak posredničkog rata protiv Moskve preko Ukrajine.
Dodatnu neizvesnost predstavlja unutrašnja politička situacija u SAD. Svetov ocenjuje da se Trampov položaj ubrzano pogoršava i da bi Republikanska partija na izborima mogla da izgubi ranije pozicije u Kongresu. U takvom razvoju događaja otvorilo bi se i pitanje mogućeg impičmenta predsednika.
To neposredno utiče i na vrednost eventualnog američkog predloga Moskvi. Čak i ukoliko bi Tramp ponudio sporazum koji bi Rusiji bio interesantan, ostalo bi pitanje da li bi zadržao dovoljno političke moći i uticaja da obezbedi njegovo sprovođenje.
Realističniju mogućnost Svetov vidi u dogovorima u formatu Rusija–Kina–SAD, jer smatra da bi prisustvo Pekinga smanjilo rizik da jedna strana kasnije odustane od preuzetih obaveza. Potencijalna prilika za takav razvoj događaja mogla bi da se pojavi već u novembru, kada je predviđen samit APEK-a.
Ukoliko bi se na marginama tog skupa sastali predsednik Rusije Vladimir Putin, predsednik SAD Donald Tramp i kineski lider Si Đinping, Svetov smatra da bi taj format mogao da otvori prostor za konkretne sporazume. Time bi ekonomske ponude, pregovori o Ukrajini i širi odnosi tri velike sile mogli da budu povezani u isti diplomatski proces.