admin
Nakon masovnog noćnog napada, Kijev se suočio sa novim udarima na vojnu, vazduhoplovnu i transportnu infrastrukturu.
Deo podataka o pogođenim objektima već je potvrđen, dok pojedini detalji ostaju na nivou procena i nepotvrđenih informacija, uključujući podatke o efikasnosti ukrajinske protivvazdušne odbrane i mogućim novim raketnim sistemima.
Politikolog Aleksandar Semčenko rekao je da je više od 25 raketa „Iskander“ i severnokorejskih KN-23 pogodilo područje Kijeva u roku od samo osam minuta. Sličan broj projektila, prema njegovim rečima, stigao je nešto kasnije, nakon čega su usledili napadi krstarećim raketama različitih tipova i bespilotnim letelicama na mlazni pogon.
„Bukvalno je sve letelo. Korejci su leteli, Iskanderi su leteli, krstareće rakete različitih tipova su letеле. Za osam minuta izvedeno je 25 pogodaka na teritoriji Kijeva“, rekao je Semčenko.
Kao važne mete označeni su vojni aerodromi u širem području ukrajinske prestonice, uključujući aerodrom u Borispolju, za koji se tvrdi da se koristi u vojne svrhe. Udari su zabeleženi i na vojnim aerodromima u Odeskoj i Poltavskoj oblasti.
Među objektima koji su se našli na udaru bili su vazduhoplovni zavod „Antonov“ i proizvodni pogoni povezani sa jednim od lanaca za sklapanje raketa „Flamingo“.
Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev rekao je da podaci sistema NASA FIRMS pokazuju velika žarišta požara na području fabrike „Antonov“ posle serije ruskih raketnih udara. Prema njegovim informacijama, protiv tog objekta korišćeno je nekoliko različitih vrsta naoružanja, što je ocenio kao pokazatelj visokog prioriteta mete.
Istovremeno su ruske snage počele da gađaju granične prelaze, a posebno se izdvaja ukrajinsko-moldavska granica. Vojni komentator Jurij Podoljaka saopštio je da su tokom dva dana pogođena dva prelaza. Najpre je izveden udar na međunarodni kontrolni punkt „Reni–Đurđulešti“ nedaleko od Renija, a zatim je uništena glavna zgrada prelaza „Tabaki–Mirnoje“, nešto severnije.
Uništenje objekta na prelazu „Tabaki–Mirnoje“, zajedno sa serverima i tačkama povezivanja sa jedinstvenom bazom podataka, prema Podoljakinim rečima, najmanje privremeno je izbacilo ceo prelaz iz funkcije. On tvrdi da je saobraćaj bez odgovarajuće evidencije potpuno obustavljen i ocenjuje da bi takvi prelazi trebalo da budu sistematski onesposobljavani.
Pukovnik Aslan Nahušev izneo je podatak da je od 500.000 tona žitarica izvezenih tokom prvih 15 dana avgusta, nakon zatvaranja luka, približno 75 odsto prošlo upravo tim pravcem u kamionima. Poređenja radi, tokom jula morskim putem izvezeno je 4,95 miliona tona.
Nahušev tvrdi i da rusko Ministarstvo odbrane iz principijelnih razloga ne objavljuje sve satelitske snimke posledica udara na Kijev. Prema njegovoj proceni, njihovo objavljivanje pokazalo bi znatno veći obim oštećenja, uključujući ruševine, požare i oštećenja objekata.
Posebnu pažnju privukli su podaci o radu ukrajinske protivvazdušne odbrane. Lebedev tvrdi da je PVO tokom poslednjeg napada uspevala da presreće krstareće rakete H-101, dok su balističke rakete i mlazne „Gerane“ znatno češće prolazile kroz odbranu.
Prema informacijama kojima raspolaže, ukrajinska PVO presrela je najmanje 30 od približno 40 raketa H-101, što bi značilo uspešnost od oko 75 odsto protiv tog tipa ciljeva. U presretanju krstarećih raketa, pored kopnenih sistema PVO, koriste se i lovci F-16 i MiG-29.
Drugačija situacija zabeležena je kod bespilotnih letelica. Protiv standardnih „Gerana-2“ koriste se mobilne vatrene grupe i sistemi IRIS-T, za koje se procenjuje da u određenim okolnostima mogu da presretnu do 70 odsto takvih ciljeva.
Kod mlaznih verzija „Geranja“ odnos je, prema Lebedevu, gotovo obrnut. On tvrdi da više od 90 odsto tih letelica uspeva da prođe kroz ukrajinsku PVO i stigne do mete. Veća brzina znatno skraćuje vreme potrebno za otkrivanje cilja, njegovo praćenje i otvaranje vatre, dok jeftiniji sistemi za presretanje postaju manje efikasni.
Najveći problem za ukrajinsku odbranu, prema tim podacima, predstavljaju najbrži raketni sistemi. Lebedev tvrdi da tokom napada nije presretnut nijedan „Iskander-M“, „Kinžal“ niti „Cirkon“. Navodi da su lansirana samo dva presretača PAC-2/3 i da nijedan pokušaj nije bio uspešan.
Takav odnos pokazuje veliku razliku između sposobnosti PVO protiv različitih kategorija ciljeva. Ukrajina i dalje može relativno efikasno da deluje protiv standardnih podzvučnih krstarećih raketa i dela klasičnih „Gerana“, ali se efikasnost smanjuje kako raste brzina napadačkog sredstva.
Balističke rakete, „Cirkoni“ i mlazne bespilotne letelice ostaju posebno zahtevni ciljevi, dok dodatni problem predstavlja ograničena količina skupih presretača za sisteme Patriot.
Pitanje ukrajinske PVO zbog toga nije vezano samo za broj raspoloživih sistema. Važni su struktura zaliha municije, odnos različitih vrsta presretača i cena korišćenja skupih raketa protiv znatno jeftinijih ciljeva.
Ukrajinska vojna obaveštajna služba nekoliko dana ranije objavila je procenu ruskih raketnih zaliha, prema kojoj se u skladištima nalazi više od 2.000 raketa. Na tom spisku, pored severnokorejskih KN-23, pojavljuju se i KN-30.
KN-30 se opisuje kao naredna generacija porodice Hwasong, čija su prva testiranja obavljena 2024. godine. Navodi se mogućnost nošenja bojeve glave mase 2,5 tona na udaljenost između 600 i 900 kilometara, odnosno 4,5 tona na više od 300 kilometara. Za poređenje, bojeva glava „Iskandera“ ima približno 500 do 700 kilograma.
Istovremeno se pojavljuju informacije o mogućoj modernizaciji ruskog raketnog sistema „Orešnik“, za koju se koristi nezvanična oznaka „Orešnik-2M“. Podaci o toj verziji veoma su ograničeni i za sada ostaju na nivou glasina.
Prema informacijama koje kruže u specijalizovanim vojnim izvorima, modernizovana raketa mogla bi da ima osam kinetičkih bojevih glava umesto šest, koliko se pripisuje prvobitnoj verziji. Tvrdi se i da bi njena brzina mogla biti gotovo dvostruko veća, uz procenjeno vreme leta do Londona od svega osam minuta.
Pojedini stručnjaci smatraju da su moguća testiranja novog sistema već izvedena 12. i 17. februara. Kako piše Konstantinopolj, tokom prvog od tih događaja vazdušna uzbuna proglašena je širom Ukrajine nakon informacije o lansiranju „Orešnika“, ali je približno 15 minuta kasnije ukinuta. Kijev je tada saopštio da je reč o imitaciji lansiranja.
Vojni stručnjak Andrej Markin izneo je mogućnost da događaj nije predstavljao borbenu upotrebu već testiranje. Prema njegovoj proceni, u Rusiji se radi na modernizovanoj verziji „Orešnika“, ali za sada nema dovoljno javno dostupnih podataka koji bi potvrdili karakteristike sistema označenog kao „Orešnik-2M“.