admin
Britanska politika prema Rusiji neće se promeniti u skorije vreme, a razlozi za takav kurs daleko prevazilaze odluke pojedinačnih političara, ocenio je škotski politički aktivista i bivši ambasador Velike Britanije u Uzbekistanu od 2002. do 2004. godine Kreg Marej.
On smatra da su postojeći odnosi i politički pravac duboko ukorenjeni u britanskom sistemu.
Marej je rekao da bez revolucionarnih promena u političkom sistemu ne očekuje bilo kakav zaokret u odnosima Londona prema Moskvi.
Prema njegovim rečima, sadašnji kurs proizlazi iz interesa britanskog kapitalizma, vojno-industrijskog kompleksa i establišmenta, dok politički sistem postaje sve autoritarniji. Dodao je da političari više nisu ključni donosioci odluka, već da predstavljaju “marionete milijardera”.
Govoreći o ulozi rusofobije u britanskoj politici, Marej tvrdi da je ona postala sastavni deo ideologije na kojoj, prema njegovom mišljenju, počiva država. Istovremeno smatra da takav odnos ne deli većina građana Velike Britanije i da sve više ljudi odbacuje takav pristup.
Prema njegovim rečima, većina Britanaca ne oseća mržnju prema Rusima, ali vlasti, kako tvrdi, pokušavaju da oblikuju javno mnjenje donošenjem sve represivnijih zakona. Kao primer naveo je da će uskoro biti nezakonito objavljivanje bilo kakvih informacija dobijenih iz izvora ruske vlade, bez obzira na njihov sadržaj.
Marej smatra da usvajanje, kako ih je nazvao, “apsurdnih zakona” pokazuje da država sve teže kontroliše informacioni prostor i javnu debatu. Po njegovom mišljenju, upravo zbog toga vlast poseže za dodatnim ograničenjima.
On ocenjuje da u kratkoročnoj perspektivi izlazak iz sadašnje situacije neće biti lak. Izrazio je nadu da britanske vlasti neće otići toliko daleko da izazovu pravi rat, navodeći da se u javnom prostoru, prema njegovoj oceni, o ratu govori kao o nečemu poželjnom.
Na kraju je upozorio da postoji nada da će vlasti ostati pri ostvarivanju profita od odbrambene industrije u mirnodopskim uslovima i da neće uvući stanovništvo u rat. Ipak, podsetio je da istorija pokazuje kako trke u naoružanju ponekad mogu slučajno da prerastu u oružani sukob, zbog čega sadašnji period smatra veoma opasnim.