admin
Đedović Handanović, koja u Atini učestvuje na sastanku ministara energetike Srbije, Grčke, Bugarske i Severne Makedonije, rekla je na pitanje dokle se stiglo u pregovorima sa MOL-om da su predstavnici Vlade Srbije juče i prekjuče razgovarali sa predstavnicima MOL-a i da je postignuta saglasnost u određenim pitanjima, kao i da rad Rafinerije ostaje najvažnije pitanje.
“Mi smo vodili intenzivne razgovore sa predstavnicima kompanije MOL juče i prekjuče, usaglasili smo se po određenim pitanjima. Ostalo je nekolicina otvorenih pitanja, a najvažnije pitanje za nas je budući rad rafinerije u Pančevu, kako da osiguramo optimalan rad, a važan za našu zemlju kada je u pitanju pokrivenost tržišta Srbije, ali i uticaj na bruto domaći proizvod, na privredni rast, na sigurnost snabdevanja. U tom smislu, mi ćemo do kraja dana MOL-u predložiti naš konačni stav, mi smo detaljno o njemu razgovarali i razmenili mišljenja, nema tu puno iznenađenja, a Odbor direktora MOL-a će o tome odlučivati u ponedeljak”, rekla je ministarka Tanjugu.
Prema njenim rečima, Srbija ostaje posvećena kompromisu, pronalaženju kompromisa i pronalaženju dugoročnog rešenja za NIS.
“Rekli smo već – ne po svaku cenu, znači da to ne ugrozi vitalne interese važne za našu zemlju, to smo preneli i predstavnicima kompanije MOL. Kako će američka administracija odlučivati, to ne možemo da predvidimo. Naravno, ostaje i završetak detalja pregovora između većinskog ruskog vlasnika i MOL-a”, naglasila je Đedović Handanović.
Ministarka je istakla da celokupna situacija oko pregovora o kupoprodaji NIS-a traje dosta dugo, kao i da je situaciju dodatno zakomplikovao konflikt na Bliskom Istoku.
“Ova cela situacija traje veoma dugo, veoma je iscrpljujuća, veoma je neizvesna, pogotovo je dodatno usložena otkako je počeo konflikt na Bliskom Istoku, pre svega u Iranu, što je dovelo do povećanja cena sirove nafte i naftnih derivata. U tom smislu, mi moramo naći dugoročno rešenje”, rekla je ona.
Podsetila je da, bez obzira na sve poteškoće, sigurnost snabdevanja u Srbiji nije bila ugrožena, niti je bilo nestašica i naglog povećanja cena.
“Podsećam da, bez obzira na sve poteškoće, nijednom nije bila ugrožena sigurnost snabdevanja u Srbiji, nije bilo nestašica, nije bilo naglog povećanja cena. Apsolutno smo uspeli da očuvamo i sigurnost snabdevanja i umerenu i dobru cenovnu politiku da vodimo. Nastavićemo da radimo posvećeno, odgovorno, a naravno da nam je cilj da do dugoročnog rešenja dođe”, navela je ona.
Dodala je i da NIS predstavlja kritičnu energetsku infrastrukturu u Srbiji zbog čega je održivo rešenje neophodno.
“Čekaćemo, naravno, da vidimo i 22. maja u smislu odluke američke administracije, ali svakako imamo pomak po pitanju određenih tačaka iz ugovora akcionara, a krajnju odluku čekamo u ponedeljak na naš predlog od strane predstavnika MOL-a”, naglasila je ona.
Đedović Handanović je podsetila da je sancije NIS-u uvela američka administracija zbog većinskog ruskog vlasnika.
“Ovo su pitanja velikih sila, pre svega Amerike i Rusije. Mi smo se našli između dve vatre, ni krivi ni dužni. Vlada Srbije nije ništa uradila da bi doprinela uvođenju sankcija, ali ono što radimo od početka je, pre svega, da zaštitimo naše građane, naše tržište, pre svega od sankcija, odnosno od uticaja i posledica sankcija. Videli smo i da prošle godine 100 dana nije bilo dotoka sirove nafte, a uspeli smo da održimo da nestašica nema, tako da ćemo nastaviti posvećeno da radimo da zaštitimo i naše građane i našu privredu”, poručila je ministarka Đedović Handanović u izjavi za Tanjug.
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je 17. aprila licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.
Licenca za razgovore u vezi sa potencijalnim izmenama vlasničke strukture kompanije odobrena je do 22. maja 2026. godine.
MOL Grupa je 19. januara saopštila da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa kompanijom Gaspromnjeft o kupovini udela od 56,15 odsto u srpskoj kompaniji Naftna industrija Srbije (NIS).
MOL Grupa, kako je navedeno, u pregovorima je i sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata – ADNOK o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara.
SAD su uvele sankcije NIS-u 9. oktobra 2025. godine zbog većinskog ruskog vlasništva.
– Bača (MOL): Pregovori o NIS-u i dalje u toku
Izvršni direktor za strategiju MOL Grupe Đerđ Bača izjavio je danas da su pregovori o kupovini ruskog udela u NIS-u i dalje u toku i da je MOL grupa zainteresovana da se napravi dobar sporazum. On je to rekao na panelu o energetici na Biznis samitu u Beogradu, dodajući da nekoliko timova pregovara na više nivoa oko kupoprodaje NIS-a.
Bača je kazao da se pregovara na tri nivoa, sa prodavcem, sa Vladom Srbije i sa spoljnim regulatorima iz SAD i EU.
Naveo je da je izazov uskladiti se sa sankcijama spoljnih regulatora (OFAC), ali je dodao da će pregovori da se nastave i da će da napreduju.
Na pitanje u kolikom procentu je postignut dogovor, Bača nije želeo da precizira, ali je rekao da moraju da se poštuju svi regulatornu zahtevi. Bača je rekao da je, s obzirom da produžetak licence koju je dao OFAC ističe za sedam dana, američka praksa pokazala da se, ukoliko bude pokazan napredak u pregovorima, može očekivati produžetak roka za realizaciju.
– Srbija će do kraja 2027. imati gasnu interkonekciju do Severne Makedonije i Grčke, širi kapacitet s Bugarskom
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas u Atini, na sastanku ministara energetike Srbije, Grčke, Bugarske i Severne Makedonije, da će u našoj zemlji ove godine početi radovi na gradnji gasnog interkonektora do Severne Makedonije koji će biti završeni do kraja 2027, preko kojeg ćemo se povezati sa Grčkim gasovodom i dodala da je i Bugarska zainteresovana za proširenje postojeće interkonekcije sa Srbijom do 3,2 milijarde metara kubnih gasa.
Đedović Handanović je rekla da je regionalni Ministarski sastanak u Atini bio veoma dobar i produktivan i najavila da će sledeći sastanak biti održan na jesen u Beogradu.
“To smo se ovde i dogovorili, nisu bili samo ministri, bili su predstavnici i kompanija, operatera, kako gasnih tako i prenosnih sistema. Veoma je dobro što su pored nas na ministarskom nivou bili i predstavnici kompanija. Razgovarali smo o poboljšanju naših interkonekcija, naše povezanosti, šta je sve ono što planiramo da završimo”, rekla je ministarka medijima.
Objasnila je da je cilj da Srbija i Severna Makedonija izgrade gasni interkonektor do kraja 2027.
“Kod nas se ishoduju lokacijski uslovi, kako za interkonektor, tako i za deo severne gasovodne mreže u Srbiji do Orljana odnosno do Vranja. I u tom smislu, ove godine počinju radovi koji će biti završeni do 2027. Sa druge strane, Grčka će završiti do kraja ove godine. Na njihovoj strani, interkonektor Severne Makedonije i Grčke biće povezan u prvoj polovini 2027, a sa nama do kraja 2027. Pričamo o našem interkonektoru sa Severnom Makedonijom od milijardu i po metara kubnih gasa godišnje”, rekla je Đedović Handanović.
Podsetila je da smo sa Bugarskom već završili interkonekciju od 1,8 milijardi metara kubnih gasa.
“Bugarska strana je zainteresovana i za proširenje do 3,2 milijarde metara kubnih, kada se za to stvore uslovi. Mi smo naglasili da Srbija planira da ulaže u narednim godinama i to je predviđeno planom Srbija 2030 i Srbija 2035. i to 1,2 milijarde evra u gasnu infrastrukturu, u gasni program, jačanje gasovoda kroz našu zemlju, pre svega od Niša, Velike Plane preko Batajnice do Horgoša, ali i na istoku zemlje, jer planiramo da završimo interkonekciju sa Rumunijom i da taj deo zemlje bolje gasifikujemo i taj koridor ojačamo”, rekla je ministarka Đedović Handanović.
Posle Ministarskog sastanka objavljeno je zajedničko saopštenje ministarstava energetike Grčke, Srbije, Severne Makedonije i Bugarske u koje navedeno da su se ministri i predstavnici nadležni za energetiku tih zemalja sastali u Atini kako bi razgovarali o budućnosti regionalne saradnje i povezivanja u oblasti energetike u Jugoistočnoj Evropi.
U uslovima trajne geopolitičke neizvesnosti i nestabilnosti na globalnim energetskim tržištima, ministri su još jednom potvrdili da energetska bezbednost, pristupačnost i otpornost više nisu isključivo nacionalni prioriteti, već zajedničke evropske i regionalne odgovornosti.
Istakli su da Jugoistočna Evropa mora imati aktivniju ulogu u oblikovanju buduće arhitekture evropskog energetskog sistema kroz unapređenu saradnju, bolje interkonekcije i veću integraciju tržišta.
Ministri su konstatovali značajan napredak koji je Evropa poslednjih godina ostvarila u jačanju svoje energetske bezbednosti, diversifikaciji pravaca snabdevanja i ubrzanju tranzicije ka čistoj energiji.
Istovremeno, naglasili su da i dalje postoje značajni izazovi, posebno u obezbeđivanju da svi regioni Evrope pođednako imaju koristi od istinski integrisane, međusobno povezane i konkurentne Energetske unije.
U tom kontekstu, ministri su istakli strateški značaj regionalne saradnje između susednih zemalja kao pokretača unapređenja infrastrukturnog povezivanja, integracije tržišta električne energije i gasa, fleksibilnosti sistema i sigurnosti snabdevanja.
Pozdravili su bližu koordinaciju između operatora prenosnih sistema i ohrabrili sve relevantne aktere da intenziviraju napore usmerene na uklanjanje preostalih prepreka prekograničnoj integraciji i podsticanje investicija u ključnu energetsku infrastrukturu.
Ministri su takođe razgovarali o uticaju trenutne nestabilnosti u širem regionu i na Bliskom istoku na međunarodna energetska tržišta, prepoznajući značaj koordinisanog delovanja radi jačanja otpornosti na poremećaje u snabdevanju i nestabilnost cena.
Naglasili su da unapređena međusobna povezanost u regionu doprinosi ne samo energetskoj bezbednosti, već i stabilnosti cena, konkurentnosti i uspešnoj integraciji obnovljivih izvora energije.
Učesnici su još jednom potvrdili svoju zajedničku ambiciju da rade na uspostavljanju povezanijeg, otpornijeg i ka budućnosti usmerenog regionalnog energetskog okvira, usklađenog sa širim ciljevima Evropske energetske unije.
Saglasili su se da Jugoistočna Evropa može i mora postati stub stabilnosti, saradnje i strateške povezanosti u širem evropskom kontekstu.
– Pri kraju proces registracije da Srbija može u Grčkoj da koristi kapacitete za LNG
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas u Atini, gde učestvuje na samitu ministara energetike Srbije, Grčke, Bugarske i Severne Makedonije, da je pri kraju proces registracije da naša zemlja može da koristi rezervisane kapacitete za tečni prirodni gas – LNG u Aleksandropolisu.
“Mi imamo već mogućnost da koristimo LNG, imamo i određene kapacitete rezervisane u Aleksandropolisu. Proces licenciranja, registracije Srbijagasa u Grčkoj je pri kraju, u smislu da ti zakupljeni kapaciteti zaista mogu i da se koriste. Međutim, to zavisi takođe i od cene tečnog gasa, znači da li je to za nas povoljno u tom momentu, ali bitno je da imamo opcije”, rekla je Đedović Handanović za Tanjug na pitanje kada bi Srbija mogla da počne da koristi LNG (Liquefied Natural Gas).
Ministri zemalja regiona će danas obići, u okviru samita, LNG terminal nedaleko od Atine – Revithusa.
Đedović Handanović je istakla da ćemo završetkom gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom imati i više mogućnosti da koristimo LNG.
“Mnogo više mogućnosti što se tiče kapaciteta i zato jeste cilj da se te interkonekcije završe, uključujući gasnu interkonekciju između Grčke i Severne Makedonije”, rekla je ministarka za Tanjug.
Ministarski sastanak se održava u Nacionalnom muzeju savremene umetnosti u Atini, a Đedović Handanović kaže da će u fokusu biti projekti za gasno povezivanje tržišta u regionu.
“Pre svega završetak interkonekcije između Severne Makedonije i Grčke kao i između Srbije i Severne Makedonije. Mi smo gasnu interkonekciju sa Bugarskom već završili i nastavljamo dalje sa ulaganjima u gasnu infrastrukturu i nove gasne interkonencije. I tu planiramo novu interkonekciju sa Rumunijom, ali i gradnju novih gasovoda, ali i gasnih skladišta u našoj zemlji. Znači, pre svega, gasovode sa juga ka severu u Srbiji, od Niša, preko Velike Plane, Batajnice, Horgoša, na istoku od Mokrina, preko Banatskog Dvora do Beograda. Tako da u tom smislu ćemo apsolutno nastaviti da jačamo našu infrastrukturu, ali moramo biti povezani sa drugim zemljama da bi uspeli da regionalno budemo otporniji na šokove i na krize, da imamo više pravaca i izvora snabdevanja”, rekla je Đedović Handanović.
Istakala je da će tema biti i spajanje tržišta zemalja koje nisu članice Evropske unije – Srbije i Severne Makedonije sa tržištem zemalja članica EU kao što su Bugarska i Grčka.
“To je od veoma velike važnosti, i to utiče i na cene električne energije. U tom smislu, Srbija je izmenila svoju regulativu, proces verifikacije celog tog procesa se nalazi u Evropskoj komisiji, i mi zasigurno ćemo biti prva zemlja čije će se tržište električne energije spojiti sa tržištem Evropske unije. U tom smislu, mislimo da proces od Brisela treba da bude i efikasniji i brži da bi do toga došlo što pre, a to povećava sigurnost snabdevanja, razmenu električne energije. Utiče takođe i na niže tržišne cene”, rekla je Đedović Handanović Tanjugu.
Grčkoj je to, kako kaže, takođe u interesu, kao i Bugarskoj.
“Pričaćemo i o drugim infrastrukturnim projektima. Grčka ima velike planove i kada su u pitanju novi terminali, LNG terminali. Takođe, sa Bugarskom i mi planiramo izgradnju novog centralnog balkanskog koridora. U planu Srbija 2035 želimo da povećamo naše interkonekcije sa 4.000 na 6.000 megavata, jer nas sve to čini takođe otpornijim na šokove i krize kada i ukoliko do njih dođe. Radimo sve da bi povećali energetsku sigurnost i stabilnost naše zemlje”, istakla je ministarka.
Ministarski sastanak Grčke, Srbije, Severne Makedonije i Bugarske održava se u kritičnom trenutku za regionalnu i evropsku energetsku bezbednost.